Zanimljivost dana: Kako je nastao legendarni Dodge Viper

Jednog dana u februaru 1988. godine, tokom petominutne diskusije između Chryslerovog predsednika Roberta Luca i dizajnera Toma Gejla, rođen je jedan od najznačajnijih američkih automobila devedesetih godina – Dodge Viper. Gejl se priseća tog momenta kada ga je Luc pozvao u svoju kancelariju, pokazao mu sliku Shelby Cobre iz šezdesetih godina, i hitno naredio izradu crteža moderne verzije.

Predsednik firme je želeo automobil koji će odlikovati moderni dizajn i tehnologija, ali on nije smeo da bude kontrolisan elektronikom, već je vozač morao da ima potpunu kontrolu.

To je od samog starta izuzelo ovaj automobil od italijanske konkurencije kao što su Ferrari i Lamborghini, ali zbog planirane visoke cene, i od domaćih sportskih automobila kao što je Chevrolet Corvette. Dodge Viper je predstavljen krajem osamdesetih godina, ali njegova istorija vuče poreklo mnogo ranije.

Firmu je predvodio genije za marketing Li Ajakoka (najpoznatiji kao tvorac Forda Mustanga) i tokom godina je investirao novac u male i ekonomične automobile pod kodnom oznakom K-Cars i minivanove koji su se pokazali ogromnim uspehom i kao veoma profitabilni, što je otvorilo budžet i za sportski novitet koji bi predvodio firmu na račun imidža. Sredinom 1985. godine ideja je rođena i urađeni su prvi crteži automobila koji je danas poznat kao prototip Izod.

U istom periodu, Luc je bio predsednik Chryslerove divizije za komercijalna vozila i ona je radila na novom motoru. Ovaj agregat je trebalo da bude dostupan samo u najvećim vozilima kompanije, a posle dužeg razmišljanja odlučeno je da takav motor donese deset cilindara da bi se prestigla konkurencija.

Iako je navedeni V10 trebalo da odlikuje visok obrtni moment na niskim obrtajima kolenastog vratila, Luc je shvatio da uz minimalne modifikacije takav motor može da pokreće i sportski automobil. Chrysleru je išlo u korist što je u istom periodu sarađivao sa legendarnim Kerolom Šelbijem, koji je modifikovao vozila marki Plymouth, Dodge i Chrysler, kome je ideja predstavljenja.

Posle samo devedeset minuta diskusije, Šelbi i Luc su imali generalnu ideju o tome kakav je Viper trebalo da bude – moderna verzija čuvene Shelby Cobre. Zanimljivo je da je Kerol u navedenom periodu čekao na presađivanje srca i nije znao koliko dugo će da živi. Ideja o modernoj verziji njegove čuvene Cobre se činila kao poslednje veliko delo u karijeri jedne od ikona američke automobilske industrije.

Prvi prototip je bio spreman za samo tri sedmice nakon što su urađeni prvi crteži, ali je trebalo proći tri godine pre nego što je počeo rad i na konceptu. Luc ga je po prvi put video 1988. godine i bio je iznenađen što automobil izgleda dosta modernije nego što je očekivao, a dizajnerska sličnost sa Cobrom je bila minimalna.

Naime, iako su dva automobila delila određene karakteristike, kao što su dugačka hauba, kratak prtljažnik i par sedišta, Viper je u dosta većoj meri imao aerodinamične linije. Po uzoru na Cobru, Viper je takođe dobio ime po zmiji otrovnici, a zvanično predstavljanje je usledilo na Salonu automobila u Detroitu 1989. godine. Publika je odlično prihvatila ovaj model, a u roku od nekoliko sati, Chrysler je dobio veliki broj uplata za serijski automobil, iako u tom momentu nisu postojali neki konkretniji planovi s njim u vezi.

Pod pritiskom publike, Ajakoka je objavio da će Viper ipak ući u serijsku proizvodnju u seriji skromnog obima. Za razliku od perioda u kome se proizvodio, kada su čak i jeftini kompakti imali pogon na sva četiri točka i grejače u sedištima, Dodgeov velikan je nudio samo osnovnu opremu (rani modeli nisu imali čak ni klimu) i prenosio snagu na zadnje točkove preko šestostepenog manualnog menjača.

Serijski model je zadržao 8,0-litarski V10 motor koji je razvijao 400 „konja“ i maksimalnih 609 Nm obrtnog momenta, a blok je razvijen od aluminijuma i to od strane italijanskog proizvođača vozila Lamborghinija, koji je tada bio pod kontrolom Chryslera. Magazin Car & Driver je bio prvi koji je testirao Vipera i uspeo je da zabeleži ubrzanje od nule do 100 km/h za 4,4 sekunde, što su bili bolji brojevi od tada najboljeg američkog sportskog automobila – Chevroleta Corvette. Ono što je krasilo Viper i što ga je razlikovalo od italijanskih i nemačkih superautomobila je to što nije imao mnogo elektronike, i vozač se morao dosta namučiti da kontroliše automobil.

Zvanično predstavljanje je usledilo na Indianapolisu 500 davne 1991. godine, tada najvećoj američkoj trci, kada je Kerol provozao Viper kao takozvani „pace car“. Prva godina proizvodnje je bila 1992. kada je isporučeno samo 196 primeraka. Chrysler je odlučio da ih rasporedi među 2.800 salona, zavisno od brojeva prodaje najvećeg konkurenta s oznakama Corvette prethodnih godina.

Zahvaljujući ograničenim kontingentima proizvodnje, neki saloni su tražili čak dvostruko više novca u odnosu na fabričku cenu od 55.630 američkih dolara (oko 113.520 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a nije bila retkost da kupci plate i po četiri do pet puta više za jedan od prvih primeraka.

Većih promena nije bilo sve do 1996. godine kada je u ponudu pored roudstera dodat i kupe sa oznakom GTS. Priča kaže da je GTS inspirisan legendarnim modelom Shelby Daytona Coupe iz šezdesetih godina, a snaga motora je povećana na 450 „konja“. I pored dodatne snage, GTS je bio sporiji od roudstera zahvaljujući većoj masi, a ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 4,8 sekundi.

Sledeća velika vest je usledila 1999. godine kada je predstavljen specijalni model ACR (American Club Racer), a namenjen je za vozače koji provode većinu vremena na stazi. Pored 460 „grla“, ACR je imao posebne pneumatike i felne, modifikovano ogibljenje i enterijer bez opreme, da bi se sačuvala minimalna težina.

Do tada je već početna cena je skočila na 86.860 dolara (današnjih 144.913 dolara), a prva generacija će trajati sve do 2003. godine. Viper će kasnije dobiti i moćnije agregate do maksimalnih 640 konjskih snaga, a proizvodnja će trajati do 2017. godine. Veruje se da je do današnjeg dana fabriku napustilo oko 25 hiljada jedinica, od čega jedan od njih još uvek spada među deset najbržih serijskih modela na čuvenoj nemačkoj stazi Nirburgring.

Mogli bismo reći da je Viper legenda automobilske industrije, ali smatramo da takve reči ne bi bile dovoljne da pokažemo njegovu važnost i sam uticaj. Pokazao je da Jenkiji nisu zaboravili kako da prave ono po čemu su najbolji, a to je realizacija ideje o tome kako da sa kamionskim motorom i bez grama električnih pomagala nadmaše značajno skuplju konkurenciju.

Takođe je vratio korporaciju Chrysler u centar pažnje posle dugog niza godina, pokušavajući da vrati svoj imidž iz šezdesetih godina do te mere da ga slobodno možemo staviti u isti rang sa Fordom iz 1932. godine, Chevroletom iz 1957. godine, Mustangom, Corvettom i ostalim velikanima.

Zoran Tomasović

(1375)