Honda motocikli – „Snaga snova“ ne samo u marketinškom smislu

Uspeh Hondinih vozila je neverovatan. Prvo na šta pomislimo kada čujemo „Honda“ su automobili i motocikli, ali ova japanska marka se bavi proizvodnjom i električnih generatora, robota, mlaznih motora i drugih stvari. Ipak, početna delatnost kompanije bila je upravo proizvodnja motocikala.

Soičiro Honda, osnivač brenda, rano se zainteresovao za mehaniku, te je već sa 15 godina dobio posao šegrta u jednom automehaničarskom servisu. Nakon što je napredovao i usavršio svoje znanje, otvorio je sopstvenu automehaničarsku radionicu, a u slobodno vreme pripremao je automobile za trke. Poznato je da je na Reliju u Japanu 1936. godine upravo Hondin automobil postavio rekord po prosečnoj brzini po krugu koja je iznosila 100 milja na sat.

Već naredne godine, Honda menja delatnost i otvara svoju fabriku za proizvodnju karika za klipove. U početku, dosta je sarađivao s Toyotom i vojskom. Nažalost, bombardovanje Japana tokom II svetskog rata i zemljotres nakon toga potpuno su uništili njegovu fabriku.

Ipak, 1946. godine osnovao je Hondin tehnički institut, koji i predstavlja početak kompanije koju danas poznajemo, ali i početak proizvodnje motocikala. Prvo se bavio ugrađivanjem dvotaktnih agregata od 50 ccm na bicikle, a onda se 1949. pojavio D tip agregata– dvotaktni agregat od 98 ccm, koji je isporučivao 3 ks pri 5.000 o/min. Paljenje motora ovog bicikla, čija je šasija bila izrađena od presovanog čelika, vršeno je preko “kick-startera“. Prvi serijski proizvođen, bio je model Dream D-Type koji je debitovao sa dvotaktnim jednocilindarskim agregatom s vazdušnim hlađenjem, radne zapremine 98 ccm. U masovnu proizvodnju ušao je 1949. a proizvođen je u fabrici Noguči.

Ubrzo Saičiro Honda počinje saradnju sa Takeom Fudžisavom, koji je pre svega bio zadužen za vođenje poslova. Hondina želja je bila da se on sam bavi razvojem.

Godine 1951. Honda razvija novi motocikl, E Type, koji je imao radnu zapreminu 150 ccm i bio prvi motocikl s četvorotaktnim agregatom. Posedovao je dvostepeni menjač, a samo pola godine nakon početka prodaje, ovaj motocikl dostigao je prodaju od 500 primeraka mesečno, da bi nakon samo 3 godine na godišnjem nivou njegova prodaja iznosila 32.000 jedinica. Upravo zahvaljujući ovom modelu, Honda je izbila na sam vrh među proizvođačima u Japanu.

Nakon E Typea usledio je F Type Cub. Ovim modelom počinje Hondina prekookeanska ekspanzija. Prvo je izvožen na Tajvan, a zatim na Filipine. F Type je bio bicikl s dvotaktnim motorom smeštenim s leve strane, a isporučivao je 1 konjsku snagu. Bio je karakterističan po svom belom rezervoaru. Ovaj model postavio je nove rekorde u prodaji. Do decembra 1952. prodato je 9.000 primeraka. Zahvaljujući dobroj prodaji, Honda je stekao uslove da napravi novi Istraživacko-tehnološki centar i nove proizvodne pogone.

Godine 1954. japanski proizvođač je učestvovao u prvoj trci održanoj u Sao Paolu i zauzeo 13. poziciju. Te iste godine predstavljen je i prvi skuter Juno K Type. Bio je to najnapredniji skuter tog doba. Prvi “selfstarter“ i prvi sa velikim vetrobranom opremljenim pokazivačima pravca.

Nakon velikog uspeha i izbijanja na vodeću poziciju u Japanu, Honda i Fudžisava odlučili su da se okušaju i u Sjedinjenim Američkom Državama, za potrebe čijeg tržišta napravljen je model Super Cub.

Ovaj model je predstavljen 1958. i bio je opremljen inovativnim agregatom visokih performansi. Četvorotaktni motor sa 50 ccm radne zapremine, jedinstvenog dizajna, isporučivao je 4,5 ks i dostizao maksimalnu brzinu od 69 km/h. Na američkom tržištu koje je bilo zasićeno skupim motociklima velike radne zapremine, koji su se često kvarili, predstavljao je praktičnu novinu. Bio je lak za vožnju, te su često na reklamama žene bile prikazivane kako ga voze.

Važno je pomenuti da je uspeh Hondinih motocikala dolazio delom i zbog odličnog sistema distribucije. U Sjedinjenim Američkom Državama, ali pre toga u Japanu, Honda i Fudžisava, razvili su sistem razvoza kamionima direktno do prodajnih mesta. Neretko su se motocikli kao što je Super Cub mogli kupiti i u lokalnom supermarketu. A još jedna interesantna stvar ovog modela je činjenica da se on i danas proizvodi u svojoj savremenoj verziji. Jubilarni sto milioniti primerak proizveden je 2017. godine.

Godine 1959. Honda učestvuje je prestižnoj trci Isle of Man TT sa svoja 4 motocikla i osvaja 6.,7.,8. i 11. mesto, ali i titulu u konkurenciji konstruktora.

Naredne godine, 1960., Honda je učestvovala na svetskom GP prvenstvu u klasama 125 i 250 ccm i odnela titule u obe klase. U Španiji je u klasi od 125 ccm Tom Filips ostvario pobedu, a u Nemačkoj u trci klase od 250 ccm Kunimicu Takahaši. Ovim je on postao i prvi vozač Japanac koji je ikada pobedio na trci.

I naredne 1961. godine, HONDA je odnela pobede u obe klase. Vozač je bio Majk Hejlvud.

Proizvodnja motocikala bila je u ekspanziji, te na Tajvanu proizvodnja započinje 1961. godine, a prva fabrika u Evropi, otvara se u Belgiji 1963. godine.

Zahvaljujući dobrom poslovanju kompanije, Honda je dobio priliku da se oproba i u proizvodnji automobila. Njegov cilj je bio da konstruiše pouzdan, jeftin i ekonomičan model. Nakon kamioneta, koji je zapravo prvi četvorotočkaš, 1963. napravljen je S500, prvi HONDA automobil, ali o tome više u nekoj narednoj priči.

Što se tiče američkog tržišta, model CB450 nije doživeo veliki uspeh, Amerikanci su želeli snažniji motocikl, te se Honda odlučila da konstruiše četvorocilindarski agregat radne zapremine 750 ccm CB750 Four, koji će kasnije poslužiti kao uzor svim proizvođačima. Imao je vazdušno hlađenje, isporučivao je 68 ks pri 8.500 o/min, o odlikovao se i veoma moćnim izgledom. Interesantno je pomenuti da je Soičiro na pregovorima oko cene u SAD bio ispraćen gromoglasnim aplauzom. Honda model je ponuđen po ceni od 1.495$, dok su se slični konkurentni modeli prodavali oko 4.000$, Soičiro je uvek bio dosledan svojoj politici ekonomičnosti.

Godine 1969. Honda je zaokružila broj prodatih motocikala na 10 miliona, da bi već 1973. taj broj došao do 20 miliona proizvedenih primeraka. Te iste godine, Soičiro i Fudžisava odlučili su da se penzionišu, naravno sa doživotnom savetodavnom ulogom u kompaniji, i na mesto predsednika kompanije došao je Nišidi. Iste te, 1973. godine, osnovan je Asaka centar za razvoj i istraživanje u diviziji motocikala.

Interesantna je priča o CR250M. Iako je prototip ovog motocikla nastao 1971., spekuliše se da sam Soičiro nije voleo dvotaktne agregate i da je grupa inženjera bez njegovog znanja radila na razvoju. Međutim, uspešno je testiran i našao se u proizvodnji. Na osnovu prototipa nastao je novi cross model – CR250M. Imao je dvotaktni jednocilindarski agregat s petostepenim menjačem radne zapremine 247,8 ccm i isporučivao je 29 ks. Ovaj model je poslužio kao uzor drugim proizvođačima. Trudili su se da motocikl bude što manje težine, tako da je rezervoar bio od aluminijuma, a blatobrani i drugi delovi od plastike. Njegova težina iznosila je samo 104 kilograma.

Stigavši na tržište SAD, predstavljen je kao prvi komercijalni motocross motocikl – Elsinore CR250M. Proizvodnja je trajala do 1978. kada ga je nasledio CR250R prepoznatljiv po svojoj crvenoj boji.

Razvitak narednih C250 modela trajao je sve do 2007. kada je HONDA odlučila da više ne proizvodi dvotaktne agregate.

Proizvodnja narednog modela CR125M počela je 1974. Ovo je bio model sa šestostepenim menjačem, a da bi se dodatno uštedelo na težini, blok motora napravljen je od legure magnezijuma. Isporučivao je 22 ks, bio je pouzdan i veoma pristupačan.

Izgledom su CR125 i 250M bili veoma slični i oba su nosila naziv Elsinore. HONDA CR250M se smatra prvencem među cross motociklima japanske marke i prvim dvotaktnim agregatom veće radne zapremine od 50 ccm.

Naredne godine Honda je predstavila prvi dvotaktni on/off motocikl Elsinore MT250, baziran na cross motociklu CR250 i dodatnim sigurnosnim elementima.

Čuveni prvi turer, pravi sportski motocikl Gold Wing GL1000 predstavljen je 1974. Imao je 6 cilindara, vodeno hlađenje i isporučivao 80 ks pri 7.500 o/min uz maksimalni obrtni moment od 85 Nm pri 5.500 o/min. Smatran je “kraljem“ američkog tržišta. Imao je i agregat postavljen ispod središta  što je omogućilo da  završni prenos bude preko kardana. Iako je izrađen po konceptu trkačkog, Gold Wing je bio idealan motocikl za duža putovanja. Samo tokom 1975. prodat je u 19.000 jedinica, a proizvođen je od 1974. do 1979. Ovaj model je u svojoj savremenoj verziji još uvek aktuelan u Hondinim prodajnim salonima širom sveta.

Godine 1978., kompanija je isporučila svoj 30.000.000. primerak, a naredne godine osnovala fabriku za proizvodnju motocikala u Nigeriji, jer se Afrika pozicionirala kao tržište u usponu. Iste te, 1979. goidne, Honda je izvojevala pobedu na svetskom šampionatu Motocross u klasi od 500 ccm, vozač je bio Grejem Nojs.  Ova pobeda postavila je temelje dominacije ove japanske marke na svetskim motocross takmičenjima. Za svoj trijumfalni povratak Honda je razvila “Oval pistol” agregat.

U Honda Motor fabrici u Brazilu 1981. godine, prvi put je proizvden CG125 Titan sa pogonom na alkohol. Iste godine, fabrički tim je osvojio 6. mesto na Pariz-Dakar reliju sa XR500R, da bi od naredne godine osvojila 4 uzastopne pobede.

Godine 1982. Honda uvodi na tržište prvi motocikl s turbopunjačem – CX500 Turbo. Od tada se ovaj sistem ubrizgavanja proširilo na čitav opseg različitih modela – od velikih modela od 1800 ccm do modela od 50 ccm, koji su uvedeni 2003. godine.

Iste godine, Edi Lejžun odneo je prvu od tri uzastopne pobede na takmičenjima i to sa Honda četvorotaktnom RTL mašinom, čiji je razvitak počeo još 1974. Japanska kompanija je tokom ovog perioda pet puta dobila i nagradu u konkurenciji proizvođača.

VF750F Interceptor predstavljen je 1983. godine s V4 motorom s vodenim hlađenjem. Imao je radnu zapreminu od 748 ccm i isporučivao 86 ks pri 10.000 o/min. Ovaj model nastao je na bazi VF750C i VF750S iz 1982. godine ali ga je od prethodnih modela razlikovalo što je imao lanac umesto kardana, a imao je i petostepeni menjač. Proizvođen je do 1985.

Naredne, 1986. godine, kreće proizvodnja VFR750F, pravog trkačkog motocikla koji se našao u slobodnoj prodaji.  Maksimalnu snagu od 106 ks dostizao je na 10.500 o/min i imao šestostepeni menjač. Ova verzija poslužila je kao baza za sve naredne VFR modele koji su se proizvodili do 1997.

Godine 1987., proizvodnja motocikala dostiže 50.000.000 i Honda postaje prva fabrika na svetu kojoj je to pošlo za rukom.

Honda Africa Twin je sportski motocikl idealan i za on i za off-road vožnju, a od svog nastanka proizvođen je u tri verzije. Od 1988-1989. sa 650 ccm V-tim XRV650, zatim od 1990. do 2003. sa 750 ccm V-Twin XRV750T, a od 2003. do danas sa 1000 ccm Parallel Twin CFR1000L. Poseduje šestostepeni menjač, lanac, dvostruku spojnicu i jedan je od najprodavanijih motocikla. Najnovije verzije ovog modela predstavljene su ove godine i nose oznake CFR1100A i CFR1100DCT.

Poznati CB900RR Fireblade svojom malom težinom od 205 kilograma i kompaktnim proporcijama sličnim onima koje imaju motocikli od 600 ccm, na tržište stiže 1992. godine. Ovaj model postao je neka vrsta zaštitnog znaka i proizvođen je do 2004. godine. Bio je uzor nastanku različitih verzija kasnije, kao što su: CBR1000RR, CBR900RR, CBR929RR i CBR954RR.

Električni skuter CUVES razvijen je 1994., jer je i onda Honda bila posvećena razvitku novih izvora energije i smanjenju emisije štetnih gasova. Deset godina kasnije razvijen je moped-EV koji je nudio tišu vožnju i bio idealan za vožnju po gradu.

Godine 1997. cifra proizvedenih jedinica Hondinih motocikala dostiže 100.000.000, a u tom trenutku kompanija posluje u 32 fabrike u 27 različitih zemalja sveta.

Godine 1998. usledila je prva adaptacija visokoperformantnog motora VFR800FI koji je sada uključivao sistem prečišćavanja izduvnih gasova.

Godine 2005. Honda je predstavila prvi “air-bag“ sistem za motocikle, 2008. uvela kombinovani ABS za supersportske motocikle. Te godine kompanija proizvodnju motocikala ponosno obavlja u 32 fabrike i 22 različite države. Takođe, poseduje R&D centre u SAD, Nemačkoj, Italiji, Kini, Tajvanu i Indiji trudeći se da razvije motocikl potpuno prilagođen zahtevima tržišta odnosno lokalnim potrebama.

Flexible Fuel tehnologija je razvijena 2009. godine, u Brazilu ova tehnologija bila je u velikom razvitku – sa 90% lokalno proizvedenih automobila. CB150 Titan bio je prvi motocikl opremljen ovom tehnologijom.

Motocikl VFR1200F bio je prvi sa dvostrukom spojnicom, koji je HONDA predstavila 2009. godine. Nakon dve godine uvedena je i mogućnost detektovanja razlicitih okruženja, jedinica je bila lakša i kompaktnija, da bi 2015. “off-road“ funkcija bila obogaćena i G svičerom.

Nakon pauze od 24 godine HONDA se 2013. vratila na Dakar Reli i odnela 6 pobeda ali i celokupno takmičenje prošla bez ijedne zamene motora.

Naredne, 2014. godine proizvodnja dostiže 300.000.000 primeraka u 33 fabrike u 22 zemlje.

Iste godine, 2014, predstavljen je Honda RC213V-S koji je specifikacije nasledio od RC213V, uključujući i lake materijale, precizne mehaničke komponente i superiornu stručnost u proizvodnji.

Do 2015. godine Honda je ostvarila ukupno 700 pobeda na Gran Prix takmičenjima uključujući MOTO2 i MOTO3 klase. Prvu Gran Prix trku je 1961. osvojio Australijanac Tom Filis vozeći RC143 u klasi 125 ccm.

Godine 2018. PCX Electric je počeo s prodajom, baziran na popularnom Hondinom modelu i imao domet od 41 kilometar.

Danas Honda svoj čuveni Super Cub serijski proizvodi u 16 fabrika u 15 zemalja, a njegova proizvodnja počela je još 1958. u fabrici Jamato. Godine 2017., proizveden je 100.000.000. primerak ovog modela. Na osnovu filozofije da treba praviti proizvode koji su kupcima potrebni na lokalnom nivou, Honda 1961. počinje proizvodnju i na Tajvanu koristeći komponente iz Japana. Danas kompanija proizvodi Super Cub serije u 16 fabrika i 15 različitih zemalja.

Popularnost HONDA motocikala ne jenjava, tokom 2019. godine, japanska marka je bila jedna od vodećih u Srbiji kada je prodaja u pitanju, ali i u prodajnim salonima širom sveta. Trenutna  ponuda i dalje obuhvata čuveni Gold Wing, ali i Africa Twin, XADV, CB500, Forza 300, PCX125, MSX125, Monkey i druge.

Izvor: Honda

(1344)