Zanimljivost dana: Pontiac Trans Am „Macho“

Američki takozvani mišićavi automobili su tema o kojoj bi se mnogo toga moglo ispričati. Tehnički gledano, prvi takav model je bio Pontiac GTO i nastao je 1964. godine, kada je inženjer Džon Dilorijan (da, isti onaj koji je kasnije razvio DeLorean DMC-12 čija istorija je dostupna našem sajtu) ubacio moćni V8 motor, i od dosadnog kompakta Tempesta, napravio nešto što se izrodilo kao velika revolucija. Ali, GTO nije bio jedino veliko delo Dilorijana. Tokom 1967. godine je razvio i model Firebird na bazi Chevroleta Camara, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jednu veoma specijalnu verziju koja je nastala tokom mračnog perioda mišićavih automobila.

Posle desetogodišnje dominacije, takve četvorotočkaše su ugasili neki izuzetno bitni događaji širom sveta, poput prve naftne krize i novih zakona o izduvnim gasovima. Najlakši način da se zadovolje takvi standardi je podrazumevao da se snizi kompresija motora, pa su odjednom razvijali snagu u rangu današnjih ekonomičnih vozila sa četiri cilindra.

Spomenuti Firebird se zapravo najduže borio da podseti na zlatne dane. Druga generacija sportiste je debitovala 1970. godine, a godinu dana kasnije je stigla i takozvana „Super Duty“ verzija s V8 motorom zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara). S maksimalnih 335 „konja“ ispod haube, Firebird, to jest njegova verzija visokih performansi Trans Am, je mogla da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za oko pet sekundi, što je bio odličan rezultat.

Ali vremenom je snaga počela da pada. Do 1977. godine Super Duty je razvijao svega 200 „grla“, doduše iz nešto manjeg benzinca zapremine 400 kubnih inča (6,6 litara) i bio je samo senka prethodnika. Možemo reći da ga je spasio prelepi stil i glumac Bart Rejnolds pošto je baš Trans Am izabran za njegov automobil u popularnom serijalu filmova „Smokey and the Bandit“. U periodu od 1977. do 1979. godine prodaja je udvostučena, ali je i dalje postojao veliki broj onih kojima su falile visoke performanse iz zlatnog perioda.

Tada je na scenu stupila firma DKM iz američke savezne države Arizone. Vlasnik ove kompanije je bio čovek po imenu Evan Mekam i posedovao je izuzetno popularni izložbeno-prodajni salon, a njegovi sinovi Kajl i Denis su u slobodno vreme tjunirali Trans Am po sopstvenoj želji.

Za bazu je preuzet model sa spomenutim 6,6-litarskim motorom i 200 konjskih snaga, a zatim je dodat veći karburator, nove izduvne grane i još nekoliko sitnica. Čak je i otvor na haubi imao svrhu da „usisava“ vazduh, a ukupna snaga je sada iznosila 250 „grla“. To je i dalje bilo daleko manje u poređenju sa podatkom iz perioda od pre desetak godina, ali istovremeno nije postojao neki drugi američki automobil koji bi eventualno bio brži.

Doživljaj je kompletiran modifikovanim ogibljenjem, većim kočnicama i posebnim trkačkim trakama na vratima. DKM mu je dao ime Macho. Tjuning firma je tokom 1978. godine ponudila i verziju sa turbom koji je podigao snagu na 325 „konja“, a ovi primerci su mogli da se naruče i sa modernim petostepenim manuelnim menjačem.

O ovom automobilu nema mnogo informacija na internetu, a ono malo što postoji nam kaže da može da ubrza od nule do 100 km/h za 6,5 sekundi (5,2 sekunde sa turbom), što je veoma respektabilan rezultat čak i za današnja vremena.

Nažalost, Macho nije bio jeftin. Na fabričku cenu od 5.456 američkih dolara (23.850 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca) je bilo potrebno izdvojiti još 3.000 „zelembaća“ (13.112 dolara). To je igralo ključnu ulogu da bude isporučeno samo 325 primerka tokom tri godine proizvodnje.

Dalje, motor Super Duty više nije zadovoljavao zakone o izduvnim gasovima i eliminisan je iz ponude posle 1979. godine. Njegova zamena je bio novi V8 zapremine 301 kubnog inča (4,9 litara) s turbo punjačem, ali se pokazao jako nepouzdanim i DKM nije želeo da tjunira i njega.

Firebird i Trans Am će nastaviti s proizvodnjom sve do 2002. godine i to sa dosta uspeha. A Macho se pojavi u oglasima s vremena na vreme i cene se obično kreću od 30.000 do 50.000 američkih dolara.

Većina nas sigurno ne zna za njega i to iz opravdanih razloga pošto je izuzetno redak, ali na kraju dana, sada možemo reći da smo informisani i da znamo da je čak i tokom kriznih godina, za mišićave automobile bilo moguće izvući visoke performanse.

Sve što je zaista trebalo uraditi da bi se to i dogodilo, podrazumevalo je da se odreši novčanik i kada bi se to i dogodilo, onda smo došli u situaciju da je samo „nebo postalo granica“.

Zoran Tomasović

(622)