Početna Istorija Portfolio: Američki proizvođači automobila
Portfolio: Američki proizvođači automobila
0

Portfolio: Američki proizvođači automobila

2.78K
0

Dugo godina, američke automobilske kompanije su bile najveći proizvođači na svetu, a uspeh je ostvaren zahvaljujući jakoj ekonomiji i bogatoj ponudi. Od tada mnogo toga se promenilo, ne samo po pitanju ukusa kupaca već i same ponude.

U predratnom periodu na ovom tržištu se nalazilo oko 150 različitih prizvođača da bi se kasnije ponuda koncentrisala na tri velike kompanije – General Motors (GM), Ford Motor Company i Chrysler Motor Company. Iako kompanije iz ove države nisu više moćne kao nekada, američko tržište je i dalje drugo najveće na svetu, odmah iza Kine, sa godišnjom isporukom od oko 17 miliona novih vozila. Predstavljamo vam sadašnje i neke od legendarnih klasičnih američkih kompanija.

Chevrolet (1911. – )

Chevrolet predstavlja najjeftiniju ponudu GM-a i posluje još od 1911. godine, dok je deo GM-a postao sedam godina kasnije. Iako kompanija nije privlačila veliku pažnju u samom početku, do 1927. godine Chevrolet je prestigao Ford i postao najprodavanija firma u Severnoj Americi. Od tada vlada veliki rivalitet sa Fordom, ne samo po prodajnim rezultatima, već i po rezultatima na trkačkim stazama. Chevrolet je u svojoj ponudi imao dosta legendarnih automobila kroz istoriju. Publici je danas verovatno najpoznatiji sportski Corvette, koji se proizvodi još od 1953. godine, dok je model iz 1957. godine jedan od najprepoznatljivijih u američkoj auto industriji. Ostale velikane čine Impala, Monte Carlo, Bel Air i Suburban (prvi serijski terenac na svetu), a najprodavaniji model je već duže vreme Silverado pikap. Chevrolet je veoma aktivan u NASCAR šampionatu gde je osvojio 39 titula konstruktora, a kompanija je danas dostupna na svim kontinentima sa izuzetkom Australije.

Chevrolet Bel Air (1957)

Buick (1903. – )

Dugo godina ova divizija GM-a je bila san svakog Amerikanca. Tipičan vozač Buicka je uglavnom bio u svojim 50-im godinama i po profesiji predsednik banke ili doktor. Najbolji period u istoriji kompanija je doživela tokom 1980-ih godina kada ga je bogata ponuda turbo motora postavila kao “američkog BMW-a“. Iz nepoznatih razloga, odluka je pala da Buick ne sme da privlači pažnju sa brzinom pa je vraćen imidž “jeftinog Cadillaca“. Usledio je period kada je Buick postao izuzetno popularan među penzionerima i takvu reputaciju je zadržao do današnjeg dana. Prethodnih godina, kompanija je pokušala da osveži svoju reputaciju prodavanjem Opelovih automobila kao što su Insignia i Mokka, ali bez većih uspeha. Buickovo najbitnije tržište je Kina, gde se godišnje proda preko 1,2 miliona vozila, pa mnogi nagađaju da bi proizvođač verovatno bio ugašen pre desetak godina da nije bilo ovog azijskog tržišta. Buick je takođe bio veoma aktivan u NASCAR šampionatu tokom 1980-ih godina i uspeo da osvoji jednu šampionsku titulu.

Buick Regal Grand National GNX (1987)

GMC (1912. – )

General Motors Corporation je osnovan u vreme kada većina auto kompanija nije proizvodila i komercijalna vozila, a zadatak mu je upravo bio da takvu ulogu igra za GM. Međutim, vremenom svaki proizvođač je u svoju ponudu dodao i pikape, terence i vanove pa je odluka pala da GMC predstavlja luksuzniju alternativu Chevroletu. Kroz istoriju samo oznaka bi razlikovala dve divizije, ali to ne znači da je svaki model bio identičan. Primera radi, tokom 1980-ih godina GMC se oprobao i sa turbo motorima pa su debitovali neki od najbržih pikapa i terenaca na svetu kao što su Syclone i Typhoon. Danas je GMC druga najprodavanija divizija GM-a, odmah iza Chevroleta, i donosi veliki profit američkom proizvođaču vozila.

GMC Syclone (1992)

Cadillac (1902. – )

Ironično je da je Cadillac nastao na bazi bankrotiranog Henry Motor Company i da je u ranim godinama GM-a donosio većinski profit. Do današnjeg dana Cadillac predstavlja “američki standard“ i ime ove kompanije se koristi i izvan automobilske industrije kada se opisuje nešto najbolje. Kroz istoriju kompanija je imala dosta legendarnih automobila, počev od čuvenih V12 i V16 modela iz 1930-ih godina pa sve do svemogućeg Eldorado kupea iz 1970-ih godina sa kamionskim V8 motorom zapremine 500 kubnih inča (8,2 litra). Od tada je usledio postepeni pad, posebno tokom naftne krize iz 1980-ih godina, koja je naterala kompaniju da proizvodi neke modele sa kojima se prvi put sretala. I pored toga, Cadillac je i dalje nešto najbolje što Amerikanci mogu da ponude, a prethodnih godina je imao dosta uspeha sa novom generacijom modela sa sličnom strategijom kao nemački i japanski rivali.

Cadillac Eldorado (1959)

Ford (1903. – )

Proizvođač koji je “postavio Ameriku na točkove“, Ford je bio treći pokušaj industrijalca Henrija Forda da pruži narodni automobil. Legendarni Model T se proizvodio od 1908. do 1927. godine i inspirisao konkurenciju da krene istim putem. Ali nije samo Model T proslavio američkog giganta. Flathead je postao prvi pristupačni V8 motor na svetu i bio izuzetno popularan među kriminalcima dok je pravi napad usledeo posle Drugog svetskog rata, kada su debitovali F-Series, Thunderbird i Mustang. Upravo je F-Series najpopularniji model Forda u istoriji sa približno 40 miliona prodatih jedinica, a poslednjih 40 godina za redom je završio na tronu na domaćem tržištu. Ford je takođe bio jedan od prvih globalnih giganta, sa proizvodnjom i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Australiji, a posebno su se izdvojili Escort, Taunus i Falcon. Tokom godina, Ford je igrao veliku ulogu u auto-moto sportu i praktično osvojio sve šta se moglo osvojiti, a najveći uspeh je zabeležen tokom 1960-ih godina kada je legendarni GT40 pobedio na čuvenoj trci 24 časa Le Mana, čak četiri puta zaredom.

Ford Mustang (1969)

Lincoln (1917. – )

Henri Leland (ista osoba koja je osnovala Cadillac) je osnovao Lincoln 1917. godine, sa ciljem proizvodnje aviona za Prvi svetski rat, ali se brzo okrenuo automobilima. Henri Ford je kupio kompaniju pet godina kasnije da bi svom jedinom sinu Edselu “dao nešto da radi“, a ovaj je preporodio proizvođača i učinio ga jednim od najpoznatijih u Americi. Kroz istoriju Lincoln je predstavio dosta popularnih proizvoda kao što su Zephyr, Town Car i Continental, a u modelu iz 1961. godine je ubijen američki predsednik Džon Kenedi. Lincoln se takođe može pohvaliti i sa prvim premijum terencem, Navigatorom, koji je ugledao svetlost dana 1997. godine. Sve do ranih 2000-ih godina Lincoln je bio najprodavanija premijum kompanija u Americi pre nego što je usledio postepeni pad. U vreme pisanja ove priče kompanija prolazi kroz tešku krizu pa se nadamo boljim danima.

Lincoln Continental (1964)

Dodge (1914. – )

Osnovnu diviziju Fiat-Chrysler korporacije su osnovala Dodge braća 1914. godine nakon dugogodišnjeg iskustva proizvodnje delova za druge proizvođače – uključujući GM i Ford. Valter Krajsler kupuje kompaniju 1928. godine i postavlja je u “zlatnu sredinu“ kao konkurenta GM-ovom Oldsmobileu i Fordovom Mercuryju. Kroz istoriju, Dodge je imao neke zaista popularne modele posebno u periodu 1960-ih godina kada je vladala takozvana “muscle car“ revolucija. Upravo je tada proizvođač prvi dostigao cifru od 200 mph (320 km/h) sa modelom Daytona, ali od tada sledi postepeni pad. Danas Dodge ima samo tri modela u ponudi (Journey, Charger i Challenger), a posebno popularne su poslednja dva modela u Hellcat verzijama. Ne samo što je reč o nekim od najmoćnijih automobila na svetu već je Charger izuzetno popularan i među policijom. Dodge se dugo vremena takmičio u NASCAR šampionatu sa dosta uspeha, ali se povukao od kada je Fiat postao vlasnik kompanije.

Dodge Charger (2015)

Chrysler (1925. – )

Premijum divizija istoimene koporacije je jedno vreme proizvodila neke od najpoznatijih američkih automobila. Još tokom 1930-ih godina, model Airflow je bio prvi aerodinamični model na ovom tržištu, ali njegov prodajni neuspeh je doneo dugo godina sigurnih poteza i dosadnog dizajna. Ipak, tokom 1950-ih godina, model C-300 dobija legendarni Hemi motor sa 300 ks i počinje da dominira na stazama dok luksuzna ponuda u vidu Imperial modela biva popularna među kupcima sa dubokim džepom. Od sredine 1970-ih godina Chrysler je uglavnom delio školjku i mehaniku sa Dodgeom, ali je uvek bio bolje opremljen i samim tim skuplji. U današnja vremena kompanija ima samo dva modela u ponudi i to zastareli sedan 300 i popularni krosover Pacifica, pa mnogi smatraju da su dani Chryslera odbrojani i da će uskoro biti ugašen.

Chrysler New Yorker (1957)

Jeep (1944. – )

Legenda iz Drugog svetskog rata je počela sa proizvodnjom civilnog modela CJ još u vreme dok je rat trajao, a tokom godina je promenio veliki broj vlasnika. U rukama Fiat-Chryslera se nalazi od 1987. godine i danas uživa u najvećoj popularnosti. Pred CJ-a mnogi drugi Jeepovi su uživali u velikoj popularnosti kao što su Cherokee, Grand Cherokee, Wagoneer i Wrangler, a do današnjeg dana je sinonim za terensku vožnju. Mnogi smatraju da je ovaj brend najvredniji u celoj Fiat-Chrysler grupi pa su se otvorila pitanja i prodaji kineskim investitorima. Prethodnih godina Jeep se probio i na globalna tržišta sa proizvodnjom u Kini i Italiji, što se nikada ranije nije desilo.

Jeep Cherokee (1989)

Ram (2010. – )

Komercijalna divizija Fiat-Chryslera vuče poreklo od 1981. godine kada je svetlost dana ugledao Dodge Ram kao zamena za zastareli D-Series. Sve do 2010. godine Ram je nastavio da bude model Dodgea, a onda je podeljen na samostalnu diviziju. Veruje se da razlog leži u podatku da je Dodge blizu gašenja dok je Ram, uz Jeep, najprofitabilniji. Od kada je debitovao kao samostalni Ram je dobio još nekoliko modela i to uglavnom kombija na bazi Fiata.

Ram 2500 (2013)

Tesla (2003. – )

Proizvođač električnih automobila je preko noći postao izuzetno popularan i po mnogima zaslužan što su takvi proizvodi stekli slavu. Iako finansijski nestabilan, Tesla se može pohvaliti sa još nekoliko biznisa kao što su solarni krovovi i litijum-jonske baterije. Tesla trenutno u svom posedu ima tri modela (Model 3, Model X i Model S) uz buduće planove za proizvodnju i kamiona, većih krosovera pa i sportskih automobila.

Tesla Model S (2016)

Anteros (2005. – )

Malo poznati proizvođač sportskih proizvoda iz savezne države Kalifornije trenutno u ponudi ima samo jedan model. On je zasnovan na Chevrolettu Corvette i razvija preko 700 ks.

Anteros n2a (2009)

Callaway (1977. – )

Još jedna samostalna kompanija koja modifikuje GM proizvode. Iako je Callaway pružao modele na bazama Chevroleta, GMC-a, Holdena, Mazde, Alfe Romeo i Aston Martina, u svetu je ipak najpoznatiji po ekstremnim verzijama Chevroletta Corvette. Neki od njih, kao što je SledgeHammer iz 2012. godine, su razvijali preko 900 ks i dostizali maksimalnu brzinu od 410 km/h.

– Callaway C4 Sledgehammer (1989)

Commuter (2000. – )

Commuter stiže iz savezne države Vašington i nije privlačio gotovo nikakvu pažnju sve dok popularni glumac Džordž Kluni nije postao vlasnik modela Tango 2005. godine. Plan Commutera je proizvodnja električnih gradskih automobila u cifri od 100 na godišnjem nivou. Osnovna verzija može preći svega 96 kilometara, ali je zato potrebno svega deset minuta da se napuni 80% baterije. Vrh ponude bi činili modeli sa cenom od 110.000 dolara i maksimalnim dometom od 240 kilometara. Do današnjeg dana Commuter je proizveo svega dvadesetak primeraka i trenutno čeka na nove investicije.

Commuter Tango (2005)

Elio (2009. – )

Elio je stekao pažnju kada je predstavio ideju o automobilu na tri točka, koji pruža svu modernu tehnologiju i sigurnosne mere, a pritom je u stanju da u proseku troši svega 2,8 litara na 100 kilometara. Ubrzo nakon medijske pažnje Elio je počeo da prima narudžbe i do današnjeg dana je primio preko 65.000. Iako je proizvodnja planirana još 2012. godine, do današnjeg dana Elio je proizveo svega 100 prototipova za testivanje. Osnivač kompanije Pol Ilio je nedavno izjavio da će proizvodnja započeti naredne godine i da će se odvijati u saveznoj državi Luzijani.

Elio prototip

Equus (2014. – )

Amerikanci vole svoje “muscle cars“, a mala kompanija iz savezne države Mičigen je odlučila da to unovči. Equus proizvodi moderne verzije legendarnih velikana kao što su Chevrolet Camaro, Dodge Charger i Challenger, Plymouth Barracuda, Ford Mustang i AMC Marlin. Najpoznatiji model kompanije, Bass 770, pruža V8 motor iz Chevrolet Corvettea sa 640 ks i ubrzava do 100 km/h za samo 3,4 sekunde. Sa cenom od 290.000 dolara on je najskuplji “muscle car“ ikada proizveden.

Equus Bass 770 (2018)

Falcon (2007. – )

Još jedan malo poznati proizvođač sportskih automobila, Falcon koristi bazu Chevroletta Corvette, ali sa potpuno drugačijom školjkom i pozicijom motora. Naime, on je pozicioniran u sredini dok je pogon na zadnje točkove. Trenutno je u ponudi samo model F7 koji razvija 680 ks i dostiže 100 km/h za 3,3 sekunde. Falcon je nedavno predstavio i plan o nasledniku koji će razvijati 1.100 ks i ubrzavati do 100 km/h za ispod 2,7 sekundi.

17 – Falcon F7 (2018)

Faraday Future (2014. – )

Faraday Future je još jedan od novih proizvođača električnih automobila i u pisanju ove priče još uvek nije isporučio nijedno vozilo kupcima. Kompanija iz savezne države Kalifornije je nedavno predstavila manji krosover pod imenom 91 i on bi se trebalo da se pojavi u prodaji do kraja godine. Faraday Future je takođe predstavio i električni superautomobil ZERO 1, koji je za sada koncept, ali bi narednih godina mogao da uđe u serijsku proizvodnju. U saradnji sa legendarnim trkačkim timom Penske, Faraday Future se takmičio i u 2016-17. Formula E sezoni, ali bez većih uspeha i završio je tek kao osmi od deset timova u generalnom plasmanu konstruktora.

Faraday Future FF91 prototip

Hennessey (1991. – )

Tehnički gledano, Hennessey nije samostalna kompanija i nemaju sopstvene automobile već modifikuju tuđe. Hennessey je jedna od retkih kuća koja se u jednakoj meri koncentriše na automobile iz svih država i nema specifičnu kategoriju već jednako radi i na sportskim i luksuznim modelima. Firma je privukla mnogo pažnje sa modelom Venom GT, zasnovanim na Lotusu Exige, sa 1.244 ks koji je u stanju da dostigne čak 435 km/h. Hennessey trenutno radi na novom modelu Venom F5 i on će debitovati sledeće godine po ceni od 1,6 miliona dolara. Samo 24 s(p)retna kupca će moći postati vlasnici ovog automobila.

Hennessey VelociRaptor 6×6 (2018)

Local (2007. – )

Local je mali proizvođač iz savezne države Arizone i u svojoj kratkoj istoriji se nadao da će promeniti način na koji se automobili proizvode. Kompanija u svojoj ponudi ima tri modela (Fighter, Strati i Swim), a svi su proizvedeni preko 3D štampača. Nedavno je debitovao i mali električni autobus Olli posle čega je Local uspeo da dobije zajam od milijardu dolara za daljna istraživanja.

Local Rally Fighter (2010)

Lucid (2007. – )

Lucid javnosti gotovo i nije bio poznat sve do prošle godine kada je gigant Ford izrazio želju za kupovinom. Od tada akcije kompanije su skočile na berzi što je dozvolilo Lucidu da dobije veće investicije. Proizvođač se uglavnom kontroliše na proizvodnju luksuznih električnih automobila, a veliki broj inženjera je u prošlosti radio za Teslu. Za sada je debitovao samo Air prototip, koji ima dva motora za zajedničkih 900-1.000 ks i može da dostigne brzinu od 376 km/h.

Lucid Air (2016)

Lyons (2014. – )

Ova mala kompanija iz savezne države Njujork trenutno ima samo šest zaposlednih, ali u bliskoj budućnosti želi da proizvodi “hyper“ superautomobile u klasi sa Paganijem, Bugattijem i sličnima. Jedini prototip proizvođača pod imenom LM2 Streamliner je originalno planiran za 2015. godinu, ali je Lyons odustao i predstavio ga, bez mehanike, tek dve godine kasnije. Prema rečima osnivača Kevina Lajonsa, LM2 Streamliner će pružati turbo V8 motor zapremine 8,2 litra sa preko 1.700 ks. On dodaje da će ubrzanje do 100 km/h iznositi samo 1,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 464 km/h. Godišnja proizvodnja će biti limitirana na šest primeraka, a ukupno bi trebalo biti proizvedeno 50 jedinica.

Lyons LM2 Streamliner prototip

Panoz (1989. – )

Panoz je javnosti mnogo poznatiji po trkačkim automobilima i kompanija se aktivno takmičila u svetskom i američkom LeMans šampionatu dugo godina. Najveći uspeh je ostvaren 2006. godine kada je model Esperante pobedio u GT2 klasi na 24 časa Le Mana. Najpoznatiji model Panoza je Esperante i on se proizvodio od 2000. do 2007. godine. Većinu njih je pokretao Fordov V8 motor, a neke modele i GM-ov.

 

Panoz Esperante (2005)

Rezvani (2014. – )

Još jedan mali proizvođač iz savezne države Kalifornije, Rezvani trenutno ima samo šest radnika, a ime je stekao pre tri godine kada je poznati muzičar Kris Braun postao prvi vlasnik modela Beast. Upravo je Beast jedini model kompanije, a razvijen je na bazi britanskog Ariel Atoma i pokreće ga Hondin motor od 300 ks. Kasnije je usledila i verzija sa 500 ks, a automobil nema vrata i krov i težak je svega 750 kilograma. Rezvani je nedavno predstavio i opciju od čak 700 ks, što je dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za samo 2,5 sekundi. Za takvo zadovoljstvo je potrebno izdvojiti 225.000 dolara.

Rezvani Beast (2014)

Rossion (2008. – )

Rossion je osnovan u saveznoj državi Floridi, a pokreće ga Fordov V6 motor sa 508 ks. Jedini model kompanije, Q1, je u stvari britanski Noble M400, ali sa većom snagom (508 ks) i maksimalnom brzinom (314 km/h). Iako je Noble povukao svog velikana još 2012. godine, Rossion po narudžbi još uvek radi dostave.

Rossion Q1 (2012)

Saleen (1983. – )

Inženjer Stiv Sejlen je započeo karijeru modifikovanjem Ford Mustanga, ali je brzo u ponudu dodao i Chevrolet Camaro, Dodge Challenger i Teslu Model S. Najpoznatiji model kompanije je svakako bio S, koji se proizvodio od 2000. do 2007. godine. On ne samo što je imao mnogo sportskih uspeha već se i danas smatra jednim od najboljih američkih egzotičnih superautomobila.

Saleen S7 (2005)

Shelby American (1992. – )

Legendarni Kerol Šelbi je modifikovao razne Fordove i Chryslere još od ranih 1960-ih godina, ali svoju kompaniju je osnovao tek 1992. godine. Većina modela kompanije su rekreacije klasičnih kao što su Shelby Cobra i Shelby Daytona sa modernom mehanikom, ali kroz istoriju je debitovao i jedan model koji nije zasnovan na tuđima. Reč je o Shelby Series 1, koji se proizvodio od 1998. do 2005. godine. Series 1 je pokretao Oldsmobileov V8 motor sa 320 ks, a zahvaljujući težini od samo 1,202 kilograma ovaj automobil može da dostigne maksimalnih 274 km/h. Sa cenom od 225.000 dolara je proizvedeno 249 primeraka.

Shelby Series 1 (1999)

SSC (1998. – )

SSC ili Shelby SuperCars (nije povezan sa već spomenutim Kerolom Šelbijem ili Shelby American) je jedno vreme imao najbrži serijski model na svetu. Sa 1.305 ks iz V8 motora zapremine 6,4 litra, model Aero je bio najmoćniji automobil na svetu sve do 2014. godine kada je debitovao Koenigsegg One:1 sa 1.341 ks. Aero je takođe 2007. godine bio najbrži serijski automobil na svetu sa maksimalnom brzinom od 431 km/h mada je osnivač Džerod Šelbi izjavio da je on u stanju da bude i za 30 km/h brži. SSC trenutno završava razvoj na najnovijem superautomobilu, Tuatari, čija se isporuka očekuje tokom sledeće godine.

Superformance (1996. – )

Još jedan od proizvođača koji proizvodi moderne replike legendarnih klasičnih automobila. Superformance je poznat po tome što ime ugovore sa nekim drugim proizvođačima, kao što su Ford i Shelby American, i od njih dobija školjke modela kao što su GT, Cobra i Daytona, a zatim instalira sopstvenu mehaniku. Superformance je u prošlosti sarađivao i sa britanskim firmama kao što su Lotus i Caterham, ali najveći profit je ostvaren upravo na domaćim proizvodima.

Superformance Daytona (2006)

ZAP (1994. – )

Zero Air Pollution, ili ZAP, je dugo vremena proizvodio isključivo manje motore, skutere i bicikle, ali nakon saradnje sa kineskim firmama Youngman i Hangzhou se oprobao i sa električnim automobilima. Trenutno se u mnogim američkim gradovima testiraju modeli kao što su Truck XL i Xebra na tri točka sa ciljem da kasnije krene i serijska proizvodnja.

ZAP prototip

Zimmer (1977. – )

Zimmer je jedan od onih automobila za koji svi znaju, ali malo ko zna o kom specifično vozilu je reč. Proizvodi kompanije su bili rekreacije klasičnih modela sa modernim linijama. Prvi model kompanije, Golden Spirit, je koristio bazu Ford Mustanga, a inspiracija je bio Mercedes iz 1930-ih godina. Usledio je Quicksilver na bazi Pontiac Fiera sa inspiracijom Lincolna iz 1960-ih godina. Iako je osnivač Pol Zimerman odavno prodao kompaniju, Zimmer i dalje posluje i proizvodi automobile po narudžbi.

Zimmer Golden Spirit (1980)

Plymouth (1928 – 2001.)

Chryslerova osnovna divizija danas drži rekord po najvećoj prodaji u svojoj debitantskoj godini. Plymouth je osnovan da bi se suprostavio Fordu i Chevroletu i kroz većinski deo svoje istorije je veoma uspešno obavljao posao. Zlatni period kompanije je bio tokom 1960-ih godina sa “muscle car“ modelima kao što su Barracuda, Road Runner i GTX, ali sve od sredine 1970-ih godina Plymouth je bio ništa više nego Dodge sa manje opreme. Plymouth je postao prva žrtva udruživanja Chryslera sa Daimlerom pošto je imao nižu prodaju od Dodgea, od koga je takođe bio jeftiniji. Proizvođač je dugo vremena bio veoma aktivan u NASCAR šampionatu i kralj ovog takmičenja, Ričard Peti, je postigao većinu od 200 trijumfa upravo za volanom Plymoutha.

Plymouth Road Runner (1970)

DeSoto (1928 – 1961.)

Još jedna Chryslerova divizija je osnovana 1928. godine kao skuplja verzija novonastalog Plymoutha, ali posle samo šest meseci Valter Krajsler je kupio i Dodge pa je kompanija iznenada imala dva predstavnika u istoj klasi. DeSoto je zatim pozicioniran kao jeftiniji Chrysler i dugo vremena uspevao da bude uspešan sa takvim planom. Međutim, tokom 1950-ih godina su debitovali skuplji Dodge Custom Royal i jeftiniji Chrysler Newport, a oba modela su krala verne kupce kompanije. Iz tog razloga DeSoto je tiho izbačen iz ponude posle 1961. godine.

DeSoto Adventurer (1959)

Eagle (1988 – 1999.)

Početkom 1980-ih godina GM je osnovao Saturn sa ciljem da pobedi japanske proizvođače u sopstvenoj igri sa ekonomičnim i kvalitetnim proizvodima. To je dalo ideju Chrysleru da osnuje Eagle brend, ali sa ciljem da se napadnu evropski proizvođači. Kompaniji je išlo u korist što je nedavno kupila posrnulog proizvođača AMC (Chrysler je zapravo želeo samo Jeep, čiji je AMC bio vlasnik), a većinski vlasnik AMC-a je bio francuski Renault. Ponuda se na kraju zasnivala na dva modela koje je razvio Renault (Premier i Medallion) i još nekoliko koje je razvio Mitsubishi (Summit, Colt, Talon, Vista). Eagle nije imao sopstvene salone već se uglavnom prodavao preko Plymouthovih i Dodgeovih. Iako veliki finansijski neuspeh, tadašnji predsednik Chryslera Li Ajakoka je izjavio da je divizija uspela u zamisli jer “svaki kupac koji je potrošio novac na Eagle bi u suprotnom kupio Audi ili Volvo“.

Eagle Premier (1989)

Imperial (1955 – 1975. i 1981 – 1983.)

Još od 1926. godine najbolji model Chryslera je nosio Imperial oznaku, ali tokom 1950-ih godina, u želji za proširenjem, Imperial je postao samostalna divizija. Njegova ponuda se nije promenila i svi modeli su uglavnom bili zasnovani na već postojećim Chryslerima. Iako je Imperial imao neke zaista značajne modele, protiv većih Cadillaca i Lincolna se nije moglo i divizija je ponovo spojena sa Chryslerom tokom krizne 1975. godine. Novi predsednik kompanije Li Ajakoka je pokušao na kratko da oživi samostalnu diviziju, ali posle samo tri godine i razočaravajuće prodaje ona je opet ugašena.

Imperial LeBaron (1966)

LaSalle (1927 – 1940.)

LaSalle je danas najpoznatiji kao proizvođač gde je legendarni dizajner Harvi Irl započeo svoju karijeru, a u GM-ovoj ponudi je bio pozicioniran između Buicka i Cadillaca. Iako je imao visoke performanse i luksuzan stil (neke verzije su proizvodile i samostalne premijum kuće kao što su Fisher i Fleetwood), LaSalle je ugašen pred početak Drugog svetskog rata, a kasnija odluka da “previše smeta“ Cadillacu je zapečetila njegovu sudbinu.

LaSalle Custom (1940)

Geo (1989 – 1997.)

Slično kao i Saturn, i Geo je osnovan od strane GM-a da se bori sa manjim uvoznim automobilima. Dok je Saturn u svojoj ponudi nudio i mnoge veće proizvode, Geo je napao samo subkompaktnu klasu sa tuđim modelima koje je prodavao pod sopstvenom oznakom. Većina njegovih modela su bili prepakovani Suzukiji (Metro i Tracker) i Isuzu (Storm i I-Mark), a u saradnji sa Toyotom je debitovao i Spectrum. Dok je Geo u početku bio popularan, niske cene goriva su naterale GM da ga spoji zajedno sa Chevroletom 1997. godine, da bi zatim svi modeli tiho ugašeni.

Geo Prizm (1993)

Hummer (1992 – 2010.)

Svima poznati Hummer H1 je ugledao svetlost dana 1992. godine kao civilna verzija vojnog Humveeja. Iako je prodaja bila limitirana zbog visoke cene i ne baš civilizovane vožnje, Hummer je proslavio holivudski glumac Arnold Švarceneger i popularnost nije izostala. Kasnije su debitovali i veći H2 i manji H3, ali Hummer ipak nije uspeo da preživi naftnu krizu iz sredine 2000-ih godina.

Hummer H2 (2007)

Pontiac (1926 – 2009.)

Tehnički gledano, Pontiac je osnovan tek 1926. godine, ali njegova istorija vuče poreklo još od 1907. godine kada je nastao Oakland. Pontiac je kasnije dodat kao poddivizija Oaklanda i nedugo zatim postao deo GM-a. Kroz većinu svoje istorija Pontiac je važio za performantnu diviziju i debitovao je sa nekim od najslavnijih američkih automobila u istoriji. Čuveni GTO je započeo celu “muscle car“ revoluciju, a jednako popularni su bili i Firebird/Trans Am, Grand Am i Grand Prix. Nažalost, Pontiac nije uspeo da preživi krizu pre desetak godina i zahvaljujući visokim gubitcima i sličnosti sa Chevroletom je ugašen. Prema istraživanjima, od svih ugašenih brendova – Amerikanci najviše žale upravo za Pontiacom. Kompanija je dugo vremena bila veoma uspešna u NASCAR šampionatu, a legendarni Džon Delorean je imao najsvetlije trenutke u karijeri upravo u ovoj diviziji.

Pontiac GTO (1967)

Oldsmobile (1897 – 2004.)

Kada je ugašen 2004. godine, Oldsmobile je bio jedna od najstarijih automobilskih kompanija na svetu. Po mnogima “američki Citroen“, Oldsmobile je u GM ponudi često korišćen za testiranje nove tehnologije. Još tokom 1960-ih godina kompanija je pružala pogon na prednje točkove na većem automobilu, što će domaća konkurencija pratiti tek tridesetak godina kasnije. Oldsmobile je uglavnom privlačio kupce u svojim 40-im godinama koji su prerasli sportski Pontiac, a još uvek nisu spremni da pređu na luksuzniji Buick. Tokom 1970-ih godina, kompanija je imala mnogo uspeha u NASCAR šampionatu, a model Cutlass najprodavaniji u Americi. Oldsmobile je postao prva veća žrtva GM politike koji će kasnije da zadesi i Pontiac, Hummer i Saturn.

Saturn (1985 – 2010.)

Dugo godina Saturn je bio ponos GM-a i odličan primer da tada najveći svetski proizvođač može da pobedi azijske rivale u sopstvenoj igri. Saturn je osnovan sa idejom da bude drugačiji od ostatka GM ponude. Proizvodio se u posebnoj fabrici sa visokom kontrolom kvaliteta i nije delio platformu ili mehaniku sa ostalim proizvođačima. Iako je takav sistem doneo izuzetno visoke troškove proizvodnje, Saturn je redovno završavao u vrhu liste najkvalitetnijih automobila i zadovoljstva kupaca. Dok je GM u početku bio u stanju da opravda troškove, do ranih 2000-ih godina teška finansijska situacija ja naterala kompaniju da počne da deli mnogo toga sa Chevroletom, Pontiacom i Bucksom, a kasnije i Opelom. Veliku grešku je napravio i sam GM koji je od Saturna hteo napraviti moderni Oldsmobile, pa su preko noći cene iznenada skočile uz prosečan kvalitet jeftinijih automobila. Kada ni poslednji pokušaj prepakovanih Opela (Astra, Vectra i Antara) nije uspeo, Saturn je tiho ugašen zajedno sa Pontiacom i Hummerom.

Saturn SW (1996)

Mercury (1939 – 2011.)

Henri Ford je napravio imperiju sa jeftinim Modelom T, ali je njegov sin Edsel zapravo shvatio snagu skupljih proizvoda na kojima je profit veći. Iz tog razloga Edsel je osnovao Mercury da popuni poziciju između jeftinih Forda i skupljih Lincolna. Kroz celu istoriju, Mercury je imao izrazito malo sopstvenih modela i uglavnom je delio platforme, mehaniku, a često i dizajn sa Fordom. Taj potez je davao rezultate iz razloga što je kupac za manju premijum cenu (u vreme gašenja oko 1.000 dolara) u poređenju sa Fordom mogao da dobije značajno više opreme i u dosta slučajeva i privlačniji dizajn. Najpoznatiji model kompanije je 1949-1951. kupe koji je danas izuzetno popularan u hot rod kulturi, a trenutke slave su imali i Cougar i Cyclone posebno u auto-moto sportu. Krajem 1990-ih godina Ford je počeo da ulazi u skuplju teritoriju sa Titanium i Platinum paketima opreme, što je označilo da za Mercury više nema mesta.

Mercury Cougar (1969)

Edsel (1958 – 1960.)

Iako je poslovao svega tri godine, Edsel se danas smatra jednim od najvećih promaša u automobilskoj industriji i koštao je Ford investicije od preko 500 miliona dolara. Kod rivala GM-a i Chryslera kupac je imao izbor pet različitih divizija dok je Ford imao samo tri. Edsel, koji je dobio ime po jedinom sinu Henrija Forda, je trebalo da popuni prazninu i da konkuriše Oldsmobileu i Dodgeu. Međutim, čudan dizajn, pogrešna cenovna strategija (po kojoj su neki modeli koštali više od Mercuryja, a drugi manje) i recesija iz 1958. godine, su brzo bacili sve prodajne planove u vodu i Edsel je tiho ugašen posle samo tri godine na tržištu.

Edsel Citation (1958)

American Bantam (1929 – 1956.)

Kroz najveći deo svoje istorije American Bantam je proizvodio automobile britanskog Austina pod licensom, a za ovu priču je bitan iz razloga što je njegov dizajn izašao kao pobednik konkursa za legendarni Jeep. Naime, kada je američka vlada raspisala konkurs za vojno vozilo, American Bantam je bio jedan od samo tri kompanije (uz Willys i Ford) koje su isporučile prototip na vreme. Na testu, American Bantam se pokazao solidnim i zajedno sa Fordom je inspirisao dizajn vojnog Jeepa. Sa druge strane, Willysov motor se pokazao najkvalitetniji. Konačna odluka je pala da Jeep dobije najbolje karakteristike sva tri vozila, a da većina proizvodnje bude poverena Willysu i Fordu zbog većeg kapaciteta. American Bantam je proizveo samo 2.675 primeraka, a posle rata se vratio proizvodnji civilnih proizvoda.

American Bantam “Jeep” prototip (1940)

American Motors Corporation (1954 – 1988.)

AMC je nastao u vreme kada su manji proizvođači počeli da izumiru u rekordnim brojevima. Džordž Mejson, predsednik jednog od manjih proizvođača Nasha, je shvatio da ako njegova kompanija želi da preživi da mora da se udruži sa ostalim manjim proizvođačima i stvori veću kompaniju. Nash (1916-1954.) i Hudson (1909-1954.) su se udružili i formirali AMC, a očekivanja su bila da bi i Studebaker i Packard mogli biti sledeći (do toga neće doći iz finansijske prirode). AMC je uspevao da privuče pažnju uglavnom u kategorijama koje su GM, Ford i Chrysler ignorisali, prvo sa kompaktnim automobilima (Rambler), a kasnije i čudnim dizajnom (Gremlin i Pacer). Takva strategija je uglavnom davala rezultate i zajedno sa uspešnim Jeepom (čiji je AMC bio vlasnik) kompanija je uspela da preživi do 1980-ih godina. Investicija Renaulta je donela manju popularnost i AMC je prodat Chrysleru 1987. godine. Chrysler nije želeo još jednog rivala pa je preuzeo Jeep i nekoliko noviteta na kojima je Renault radio (na čijoj bazi će kasnije nastati spomenuti Eagle), a AMC je ugašen sledeće godine.

AMC Pacer (1975)

Auburn (1900 – 1937.)

Kompanija iz savezne države Indijane je bila jedna od prvih koja će uspešno spojiti sportski duh i premijum dizajn. Model Speedster je pružao takozvani “boat-tail“ stil iz razloga što je zadnji deo automobila inspirisan brodovima. Iako dosta popularan, Auburn nije uspeo da preživi posle 1937. godine iz razloga što je vlasnik E.L. Kord pobegao u Veliku Britaniju sa novcem i pritom bankrotirao još dva proizvođača (Cord i Duesenberg).

Auburn Speedster (1935)

Avanti (1964 – 2011.)

Avanti je originalno bio model Studebakera i debitovao je 1962. godine. U navedenom periodu, Studebaker je bio u teškoj finansijskoj situaciji i dve godine kasnije je bankrotirao u SAD, a pravo na Avanti model su kupila dva bankara. Od tada pa sve do 2011. godine, Avanti je nastavio sa proizvodnjom sa originalnim dizajnom, ali na bazama različitih automobila. Većina njih su završila na platformi Ford Mustanga, a kroz dugogodišnju istoriju Avanti je promenio dosta vlasnika. U poslednjih nekoliko godina proizvodnja se odvijala u Meksiku, a iako kompanija i dalje postoji na papiru, od 2011. godine nijedan primerak nije napustio fabriku.

Avanti Coupe (1982)

Checker (1922 – 2010.)

Svima poznati Checker je tokom svoje cele istorije proizvodio automobile isključivo za taksi usluge. Najpopularniji od njih je onaj iz 1970-ih godina, a pored standardnog sedana u ponudi su bili i karavan i produžena limuzina sa šest sedišta. GM je služio kao glavni snadbevač motora i to uglavnom od šest cilindara, a u ponudi je bila i V8 opcija.

Checker Marathon (1981)

Cord (1929 – 1937.)

Pored kupovine Duesenberga i Auburna, E.L. Kord je u svojoj imperiji posedovao još jednu automobilsku kompaniju. Dok je Cord imao relativno kratku istoriju, oba modela kompanije su ostavili značajan trag na tržištu i danas se smatraju izuzetno vrednim klasicima. Prvi od njih, L-29, je imao revolucionarni pogon na prednje točkove dok je 810/812 imao toliko upečitljiv dizajn da je stekao kultni status onog momenta kada je predstavljen.

Cord 812 (1937)

Duesenberg (1913 – 1937.)

Ako su SAD ikada imale najbolju automobilsku kompaniju na svetu, to je bilo u vreme Duesenberga. Braća Fred i Ogie su u početku dominirali u auto-moto sportu, ali su brzo pažnju prebacili na ultimativne luksuzne limuzine. U vreme kada je Ford Model T koštao 350 dolara i razvijao 20 ks, Duesenberg je znao da pređe cifru od 19.000 dolara uz maksimalnih 265 ks, što je bilo dovoljno za maksimalnih 192 km/h. Duesenberg je bio omiljeni automobil holivudskih zvezda, a među ponosnim vlasnicima je bila i kraljica Marija Karađorđević. Slično kao i mnogi drugi premijum proizvodi iz navedenog perioda, Duesenberg nije uspeo da preživi Veliku depresiju.

Duesenberg SJ (1935)

Fisker (2007 – 2014.)

Fisker je bio jedan od prvih proizvođača luksuznih automobila na električni pogon i tokom svoje kratke istorije se uglavnom borio sa Teslom za primat na tržištu. Jedini model kompanije, Karma, je proizveden u 2.450 primeraka i uglavnom dobio pohvale od strane novinara, ali je Fisker ubrzo ostao bez novca i bankrotirao. Novi vlasnik je postala kineska firma Wanxiang i promenila ime u Karma Automotive, a prvi modeli bi trebalo da debituju uskoro.

Fisker Karma (2011)

Kaiser-Frazer (1947 – 1955.)

Henri Kajzer je bio jedan od najvećih američkih industrijalaca i napravio je imperiju sa proizvodnjom brodova i hotela. On je shvatio da će u posleratnom periodu postojati velika potražnja za novim automobilima i iz tog razloga odlučio da njegova kompanija Kaiser-Frazer bude prva koja će imati potpuno novi proizvod. Iako je Kaiser-Frazer u početku bio popularan i dostigao prodaju od preko 200.000 jedinica, momenta kada su GM, Ford i Chrysler debitovali sa novim proizvodima, potražnja je iznenada pala. Automobilska kompanija je na kraju postala jedini neuspeh u impresivnoj karijeri Henrija Kajzera.

Kaiser Darrin (1954)

Packard (1899 – 1958.)

Cadillac se danas smatra američkim standardom, ali sve do Drugog svetskog rata, najpopularniji premijum automobil u SAD je bio Packard. Kompanija iz Detroita je dugo godina postavljala standarde posebno u vidu legendarnog V12 modela, ali je i napravila nekoliko velikih grešaka. Tokom krizne Velike Depresije Packard je bio primoran da predstavi jeftiniji model 120, koji je značajno podigao prodaju, ali istovremeno srozao reputaciju i imidž skupljih modela. Packrd je takođe odlučio da se spoji sa Studebakerom umesto AMC-a tokom 1950-ih godina što će se ispostaviti kao katastrofalna greška pošto je i Studebaker bio na ivici gašenja. Nije bilo potrebno dugo vremena do novih finansijskih problema, a iako je Ford pokazao zainteresovanost za kupovinu do toga ipak nije došlo i Packard je otišao u istoriju.

Packard Deluxe (1948)

Studebaker (1897 – 1966.)

Braća Studebejker su osnovali kompaniju za proizvodnju kočija 1852. godine, a na automobile su prešli 45 godina kasnije. Kroz većinu svoje istorije Studebaker je pružao bogatu ponudu, od jeftinih do premijum automobila, i uglavnom izlazio kao pobednik. Međutim, u posleratnom periodu novi vodeći ljudi su odlučili da investiraju novac u druge biznise (od kojih neki postoje i dan danas) i da zanemare modernije proizvode. U takvim uslovima Studebaker nije imao šanse za opstanak posebno kada se zna da su njegovi troškovi proizvodnje bili među najvećim u industriji. Spajanje sa Packardsom je donekle ublažilo situaciju, ali do sredine 1960-ih godina kraj je bio definitivan.

Studebaker Champion (1951)

Zoran Tomasović

 

(2777)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar