1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Tri decenije od kada je poslednji novi Trabant skockan
Zanimljivost dana: Tri decenije od kada je poslednji novi Trabant skockan

Zanimljivost dana: Tri decenije od kada je poslednji novi Trabant skockan

665
1

„Ma to je sklopljeno od kartona, ili u najboljem slučaju od plastike!“ „Izvadili motor od usisivača pa ubacili u njega!“ „Jedva dobaci do 80 km/h na ravnom.“ Ovo su samo neki od komentara na račun malog, nevinog Trabanta. Ali, već je trideset godina proletelo od kada je poslednji primerak sišao s proizvodnih traka, a ljudi ne prestaju da sa setom gledaju na retke preživele primerke. To vam može potvrditi i autor ove priče, nakon takozvane „Trabi Tour“ u Berlinu pre nekoliko godina, gde su svi učesnici ekipe s oduševljenjem provozali svoj primerak popularnog Trabija.

Pa šta se zapravo dogodilo s Trabantom?

Posle tolikih godina, Trabant je i dan-danas viđen kao simbol Istočne Nemačke, odnosno socijalističkog DDR-a. Rođen je krajem pedesetih godina prošlog veka, dok je prvi primerak sišao s proizvodnih traka pogona u gradu Cvikau, i to 7. novembra 1957. godine. Sam naziv Trabant se izrodio kao pokušaj prevoda na nemački jezik reči „Sputnik“, pa je tako dobijen Trabant (Satellite).

Međutim, ona sprdnja s vlasnicima Trabanta, gde se pominjala kartonska konstrukcija, i nisu bile bez osnova. Istina je da je izrađivan od presovanog kartona, dok je šasija bila metalna. Pogonski točkovi su bili na prednjoj osovini, dok je motor bio ugrađen poprečno, ili transferzalno, ko kako više voli. Sistem oslanjanja je bio nezavisan. Tako koncipiran Trabi je služio decenijama, sve do 1989. godine, kada je Volkswagenov motor dospeo pod haubu mališana iz istočnog dela Germanije.

Trabant je obeležio upitan kvalitet i loša pouzdanost. Vlasnici su se žalili na „sto čuda“, pa i na inertnost, između ostalog. Mehaničari su samo odmahivali glavom kada su na svom pragu spazili Trabanta, i ništa se tu suštinski nije menjalo ni kroz decenije. Pa opet, liste čekanja za ovaj istočnoevropski četvorotočkaš su bile jako duge. Kupci su ponekad bili voljni da čekaju i godinama da bi dobili svoj primerk, a slično je bilo i proleterim iz Ruminije i s njihovom Dacijom.

Tokom godina su se proizvodile četiri glavne verzije. Trabant P50 ili 500, je sklapan od 1957. do 1962. Posedovao je dvotaktni motor koji je isporučivao 18 konjskih snaga, dok je u rezervoar za mešavinu stajalo 20 litara goriva. Zanimljivo, rezervoar za zapaljivo gorivo se nalazio ispod haube, neposredno uz motor.

Onda je na trake između 1962. i 1964. godine došla serija 600, koja je ponudila 23 konjske snage, pa smo zatim dočekali i verziju 601. U pitanju je bila osavremenjena varijanta koja se ispostavila najpopularnijom i onom koja je najduže ostala u ponudi.

Koristila je motor radne zapremine 600 kubnih centimetara koji je odbacivao 26 konjskih snaga, dok je menjačka kutija bila „sinhronizovana“, mada se to tokom vožnje i izmene stepena prenosa, teško moglo zaključiti. Nemci su tada izvršili i određeni broj estetskih izmena.

Početak kraja Trabanta

Nakon pada Berlinskog zida, rođen je Trabant 1.1 i on je razvijao 45 konjskih snaga. Pokretao ga je, kako već pomenusmo, motor poreklom iz zapadnonemačkog Volkswagena. Trebalo je da doprinese revoliciji marke – simbola socijalizma, ali je bio kratkog daha, odnosno sklapao se samo u dve kalendarske godine, i to 1990. i 1991. Jednostavno se nije mogao odupreti svom poreklu iz kasnih pedesetih, to jest nije ga bilo moguće uskladiti s tada važećim standardima.

Trabant iz osamdesetih godina prošlog veka nije posedovao čak ni brzinomer, nije nudio lampice na komandnoj tabli koje bi informisale vozača da su farovi aktivirani, a ista stvar je bila i s indikatorima promene pravca. Vozač nije mogao da zna koliko ima goriva u rezervoaru, izuzev da se svojim očima uveri u status, dok su nedostajali i pojasevi za vezivanje putnika.

Uprkos svemu pobrojanom, broj prodatih primeraka je nastavio da raste pa je tako kroz decenije dostignuta cifra od 3.096.999 prodatih primeraka, pre nego što je obustavljena proizvodnja. Nije trebalo da prođe previše vremena da bi Nemci shvatili da na njihovom tržištu, i u ekonomiji ujedinjene Nemačke, jednostavno nema mesta za vozilo takve konstrukcije. Niko više nije ni želeo da finansira predmet tolikih sprdnji. Tako je poslednji Trabant napustio fabričke hale kompleksa u Cvikauu još 30. aprila 1991. godine, tačno pre tri decenije.

Proizvodni centar je potom prodat firmi Volkswagen AG, koja je nastavila da ga razvija i prilagođava aktuelnom trenutku industrije, zahvaljujući čemu Cvikau često pominjemo u našim izveštajima. Ovde se danas izrađuju električni, baterijski automobili koji leže na arhitekturi MEB.

Za kraj još da vam predložimo, pošto vas očigledno Trabant „radi“, da pročitate i divan tekst koji je pisao Zoran Tomasović, i koji obrađuje temu nesuđenih naslednika Trabanta 601.

AutoRepublika

(665)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
1 Komentar
Inline Feedbacks
View all comments
Zoca

Bio je od duroplasta ,koji se sad masovno upotrebljava za toaletne daske.Neki pamucni i ostali otpad koji im je stizao iz SSSR ,mesali su sa fenolskim smolama.Plan da se radi od presovanog kartona promenjen je u startu..