Zanimljivost dana: Henri Ford je planirao i električni Model T

Fordov čuveni velikan Model T se s opravdanim razlozima smatra za najbitniji automobil dvadesetog veka. Ne, nije bio prvi, pa ni najprodavaniji, a realno gledajući – nije bio ni dobar automobil. Ali, u periodu od 1908. do 1927. je privukao preko petnaest miliona mušterija, i tako „stavio Ameriku na točkove“ i uneo revolucionarnu promenu kroz pokretnu traku u masovnoj proizvodnji (iako je pionir zapravo zapravo Oldsmobile). Tokom cele svoje dugogodišnje istorije, Model T se mogao naručiti samo sa jednim motorom i to 2,9-litarskim benzincem s četiri cilinda koji je razvijao dvadeset konjskih snaga.

Iako će Ford tokom godina doneti određena unapređenja, barem onih iz oblasti mehanike nije bilo previše. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na priču kako je „Tin Lizzie“ zamalo dobio i svoje električno izdanje.

Jedan od najbližih saradnika Herija je bio čuveni naučnik, i poznat konkurent našem Nikoli Tesli, Tomas Edison. Henri je dobio posao inženjera u njegovoj kompaniji Edison Illuminating u Detroitu 1891. godine, i u roku od nekoliko godina stigao do veoma visoke pozicije. Novac je investirao u svoj prvi automobil nazvan Quadricycle, a prva osoba koju je provozao njime, naravno nakon svoje supruge Klare, je bio upravo Edison. Njih dvojica će ostati bliski prijatelji do kraja života i često će sarađivati.

Iako se Edison bavio strujom, i sam je priznao da su motori sa unutrašnjim sagorevanjem goriva budućnost automobilske industrije. Početkom dvadesetog veka, najveći broj primeraka na ulicama je bio baš električni, ali je Edison smatrao da su baterije teške, autonomija skromna i da takva vozila uvek moraju biti blizu punjača.

Iza njih su se nalazili oni na paru, ali i ovde je ležao problem bojlera i vatre, pa se onaj sa SUS motorom činio kao budućnost. Upravo zahvaljujući podršci Edisona, Henri je razvio Model T s takvom mehanikom, i na taj način sahranio sve druge pogonske sklopove. Ali, samo deceniju kasnije, slavni naučnik je izgleda promenio mišljenje nakon razvoja modernijih nikl-gvožđe baterija, i u svojoj laboratoriji čak i razvio neke koncepte električnih motora.

Tada je izjavio da je „struja budućnost, zahvaljujući manjem broju pokretnih delova, većem kvalitetu, nižim troškovima održavanja i generalno boljoj pouzdanosti“. Dva najveća proizvođača električnih vozila u Americi, Baker i Detroit Electric, su čak nudili Edisonove baterije na svojim modelima, a Henri je sve vreme sa strane posmatrao svog idola i hvatao beleške.

Do 1913. godine, prodaja Modela T je dostigla brojku od 180 hiljada vozila na godišnjem nivou i Henri je preko noći postao milioner. Kao neko ko nikada nije mogao da sedi „skrštenih ruku“, osnivač Forda je odlučio da otvori novi studio i uvidi da li električni automobili imaju budućnost. U razgovoru za čuveni „Wall Street Journal“ krajem 1913. godine, Henri je izjavio da takav automobil ne bi bio zamena za Model T, već da bi se prodavao paralelno s njim. Dodao je da radi sa Edisonom oko razvoja laganih baterija koje bi omogućavale vozačima da pređu veće distance, a da opet budu dovoljno pristupačne da ih svaki Amerikanac može priuštiti.

Do današnjeg dana je nepoznato koliko je primeraka za testiranja zapravo proizvedeno, a Fordov zvanični muzej poseduje samo dve fotografije jednog istog prototipa. Čak ni one ne pokazuju kompletni automobil već samo šasiju na točkovima i na njoj baterije i sedište, ali bez celokupne školjke. Kao i kod modernih električnih automobila, baterije su bile postavljene ispod sedišta dok se motor nalazio ispred vozača i pre prednje osovine. Na fotografijama, koje možete da vidite kao priložene, se nalazi čovek po imenu Aleksandar Čurčvord. On je bio jedan od predsednika firme Gray & Davis koja je dugo godina važila za velikog dobavljača Forda automobilskim delovima.

Do 1914. godine, i drugi prototip je navodno bio spreman i ponovo je koristio bazu Modela T bez školjke. U medijima su se mogle čuti mnogobrojne vesti, od toga da je Henri postavio svog jedinog sina Edsela na čelo električne divizije, pa sve do priče kako će nova fabrika biti izgrađena pored one gde se Model T već proizvodio.

Prema dostupnim dokumentima, planirani datum serijske proizvodnje je bila 1916. godina, i ideja je bila da se nudi po ceni između 500 i 750 dolara (oko 13.112 do 19.669 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca). Radi poređenja, najjeftiniji Model T je koštao 390 dolara (10.227 „zelembaća“). Autonomija je trebalo da iznosi između 80 i 160 kilometara, zavisno od veličine baterija, što je u spomenuto vreme bila fantastična brojka i više nego dovoljno za dnevnu vožnju većine Jenkija. Navodno je čak potpisan i ugovor sa Edisonom oko godišnje isporuke 100 hiljada baterija.

I šta se na kraju desilo i zašto tako ambiciozan projekat nikada nije zaživeo? Henri je ipak investirao oko 1,5 miliona dolara (današnjih 39,3 miliona) u ovaj projekat da bi ga samo iznenada ugasio. Pa ideja zapravo i nije bila toliko iznenadna kao što se činilo na prvi pogled. Ključni problem je bio onaj sa punjenjem baterija, gde kupci jednostavno nisu bili voljni čekati po ceo dan da se one napune. Čak i u današnja vremena, broj punjača je veliki problem takvih automobila, pa možete zamisliti koliko malo ih je tek bilo pre više od sto godina.

Uz sve to, Ford je uveliko prodavao svaki Model T koji je mogao da proizvede i nije bilo prostora za dodatni model. Mogle se čuti i one teorije zavere kako je čuveni „Džon Rokefeler potplatio Henrija da ugasi planove da bi benzin i dalje bio najpopularnija vrsta goriva“, ali u suštini, stariji Ford je odlučio da se koncentriše na unapređenje Modela T. To je dalo velike rezultate pošto je, kao što smo spomenuli, privukao preko petnaest miliona kupaca do 1927. godine, a većina električnih vozila je nestalo s američkog tržišta do ranih tridesetih godina.

Iako električni Model T nije zaživeo, zanimljivo je da je Henrijeva supruga Klara dugo godina vozila automobil kompanije Detroit Electric kao svoje lično vozilo. Publika će dočekati da vidi prvi električni Ford u serijskoj proizvodnji tek 1997. godine kada je svetlost dana ugledao Ranger EV.

Zoran Tomasović

(409)