Alfa Romeo 155 – Una macchina dal cuore sportivo

Alfa Romeo 155 se pojavila na tržištu 1992. godine kao zamena za model 75 koji je, uz Alfu 33, bio i poslednji samostalno razvijen automobil u „kući”. Alfa 155, kodne oznake Tipo 167, zasnovana je na novoj platformi grupe Fiat i donosi najbitniju promenu u odnosu na Alfu 75, a to je prelazak na prednji pogon. Alfa 75 je bila poslednja svoje vrste s motorom napred i menjačem smeštenim na zadnjoj osovini, kao i zadnjim pogonom takozvanim “transaxle”.

Alfa 155 je stilizovana u dizajnerskom studiju “I.DE.A.”,  zadržavajući kockasti oblik Alfe 75, ali uz poboljšanu aerodinamiku i Cd od 0,29.

Iako je Alfa 155 bila zasnovana na Fiatovoj platformi i delila dobar deo strukture i oblik sa Regatom, motor je ono što izdvaja ovu Alfu Romeo od Fiata i zaslužuje ime „La berlina sportiva“. A taj motor, redni sa 4 cilindra, dve bregaste i 8 svećica je srce i moje Alfe 155. Pogonska jedinica „Twin spark“ je evolucija agregata „twin cam“ zvanog “Bialbero” koji vuče korene još iz 1954. godine prošlog veka, a razvijen je za potrebe trka tog perioda.

Razvoj motora je potpisao Đuzepe Buzo, tvorac čuvenog V6 motora. Tokom godina motor je doživeo dosta izmena u pogledu zapremine, ali je osnova uvek bila lagani blok od aluminijuma i aluminijumska glava sa dve bregaste. Poslednja izmena je bila na modelu 75, kada je uvedeno ubrizgavanje i glava motora sa 2 svećice po cilindru – Twin Spark (motor sa dve bregaste i dve svećice je prva imala Alfa GTA 1965. godine).

To je bio agregat od dva litra zapremine i imao je varijabilno otvaranje usisnih ventila (da, to je prvi motor sa varijabilnim usisom). Za Alfu 155 su izvršene male modifikacije usisa i elektronsko paljenje kako bi mogao biti poprečno montiran, te je isti blok prenet i u novi model. Kod mene je slabija verzija, 1.8 sa 95 kw pri 6.000 obrtaja i 165 Nm na dosta visokih 5.000 obrtaja, i nema varijabilno otvaranje usisnih ventila.

Menjač je manuelni sa 5 stepeni prenosa. Kočnice su diskovi na sva 4 točka, napred ventilirajući. Na modelima posle 1995. godine uvedeni su novi motori, takođe twin spark, ali sa 16 ventila i čeličnim blokom razvijeni pod novom upravom Fiata.

Ja sam sasvim slučajno došao na ideju da kupim ovu Alfu. Iako sam želeo da uzmem neki od modela sa zadnjim pogonom, prvenstveno Giuliettu GTV, a zatim Alfu 75 ili Giuliu (prethodni model), zbog ograničene ponude (realno nepostojeće) i priličnog rasta cena tih modela nekako se došlo do Alfe 155.

Prijatno sam iznenađen voznom dinamikom mog primerka. Automobil je na fabričkom oslanjanju, lepo upija neravnine, a opet je veoma stabilan na pravcu i pruža sigurnost brzoj vožnji po krivinama. Odličan kompromis između udobnog i sportskog. Sedišta su lepo profilisana, vozačko podesivo po visini uz dodatak lumbalne podrške. Na zadnjoj klupi mogu sesti odrasle osobe, mesta za glavu ima i više nego dovoljno dok je za kolena knap zbog međuosovinskog rastojanja od samo 254 centimetara.

Od opreme poseduje centralno zaključavanje, prednje električne podizače prozora i elektro podesive retrovizore i digitalnu klimu. Nisam uspeo da nađem puno informacija o nivoima opreme i njihovim nazivima. Uspeo sam da dođem do podatka da je moj model u tzv. “Super” trimu, koja je od dodatne opreme imala drveni volan Nardi, ručicu menjača i trim na instrument tabli. Trim je kod mene trenutno skinut jer se olabavio, i za razliku od mnogih plastičnih imitacija ovaj je urađen od pravog drvenog panela. Na gepeku se dodatno nalazi spojler iz “Silverstone” serije koja je rađena za homologaciju Alfe 155 radi učešća na šampionatu BTCC.

Naravno, automobil nije u savršenom stanju, ipak ima punih 29 godina te zahteva malo pažnje kako bi se povratio puni potencijal za uživanje u vožnji. Po mojoj proceni amortizeri su za zamenu (posebno prednji), motor treba oprati i predihtovati na više mesta (ne ostavlja fleke ispod sebe ali nije kako ja želim). Prethodni vlasnik je sredio dosta električnih gremlina (podizači prozora, retrovizori, centralna brava, ventilacija kabine) ali nije uspeo sve da dovede do kraja. Alfa je došla sa novim diskovima i pločicama na sva četiri točka uz nova prednja ramena te mu hvala na trudu koji je uložio u ovaj automobil.

Ova moja Alfa 155 bi trebalo bi da dođe sprintom do 100km/h za 10,3 sekundi uz maksimalnih 200 km/h, jako dobar rezultat za 1992. godinu. Dimenzije su 445 cm dužine, 170 cm širine i 144 santima visine uz 1.270 kilograma mase. Modeli nakon 1995. imaju širi trag točkova i šire blatobrane.

Alfa 155 je bila nuđena i u izvođenju sa pogonom na sva četiri točka i turbobenzinskim motorom oznake Q4, što je u stvari bila prepakovana Lancia Delta Integrale (kompletna mehanika i pogon), te je kao takva uz verziju V6 od 2,5 litara, najpoželjnija na parkingu ispred kuće.

Postojala je i dizel varijanta ali kome to uopšte treba. Alfa 155 je dominirala na domaćem terenu 1992. (Italian Superturismo Championship), na DTM-u gde su osvojili šampionat 1993. godine, i polovinu trka sezone 1994, dok je edicija Silverstone pobedila na BTCC šampionatu 1994. godine.

Za kraj, iako mnogi Alfisti ne gledaju na 155 kao na pravu Alfu, mislim da je izborila jedno posebno mesto u istoriji, te ih treba sačuvati. Posebno treba sačuvati one modele koji su rađeni do kraja osamdesetih godina jer su to čistokrvne Alfe. Retka sorta.

Borko Božinović – Balkanboj 

(4261)