1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Mazdin prvi premijum model je bio Roadpacer AP
Zanimljivost dana: Mazdin prvi premijum model je bio Roadpacer AP

Zanimljivost dana: Mazdin prvi premijum model je bio Roadpacer AP

4.60K
3

Mazda ne krije ovih dana da ima veliku želju da se oproba u premijum kategoriji. Možda ne u jednakoj meri kao Mercedes ili BMW, ali japanski proizvođač vozila pokušava da nađe neku “zlatnu sredinu” između luksuznih nemačkih giganta, i onih vozila za “obične smrtnike” koje je proizvodio tokom proteklih pola veka. Ovo nije prvi put da se Mazda sreće s takvom težnjom.

Još krajem osamdesetih godina prošlog veka Mazda je najavila ambiciozni potez osnivanja premijum divizije pod imenom Amati, a sprečila je finansijska kriza u Aziji. O tome smo detaljno pisali u jednom od ranijih izdanja Zanimljivosti dana, a i u Glasu Republike smo još pre par godina konstatovali da današnjoj Mazdi očajnički nedostaje baš Amati.

Ali, čak ni Amati nije bio pionir luksuznih Mazdi, već ta čast (ako je tako uopšte možemo nazvati) pripada modelu Roadpacer, koji se nakratko proizvodio sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Čelnici japanskog giganta bi ga najradije zaboravili, najviše iz razloga što zapravo i nije bio prava Mazda. Ali krenimo redom…

Početkom sedamdesetih godina je kompanija iz Hirošime poslovala relativno dobro. Ponuda malih i sportskih modela se prodavala u veoma zadovoljavajućim brojevima, a Mazda je takođe posedovala tehnologiju o kojoj su svi maštali. Reč je naravno o rotacionim motorima koje je japanski proizvođač vozila dobio zahvaljujući vezi sa nemačkim NSU-om.

Iako su rotacioni motori imali svoje određene mane, kao što je loša pouzdanost i visoka potrošnja goriva, istovremeno su bili u stanju da zadovolje stroge zakone o izduvnim gasovima. Iz tog razloga, svaki ozbiljniji proizvođač je počeo da kupuje licencu, a među najpoznatijim mušterijama je bio veliki General Motors. Tada najveći svetski proizvođač je planirao da koristi rotacione motore u svim svojim automobilima – od kompaktnog heča Vega pa sve do sportske Corvette. Mazda se dala na razmišljanje, pa je umesto novca odlučila da od “Jenkija” potraži već gotov automobil.

Naime, iako je većina automobila na japanskom tržištu bila kompaktnih dimenzija, takođe je postojalo i relativno velika potražnja za povećim premijum limuzinama. Političari iz zemlje izlazećeg Sunca su se relativno dobro zaštitili od stranaca zahvaljujući visokom porezu na sve uvozne četvorotočkaše, pa su dominirali modeli kao što su Toyota Century, Nissan President, Isuzu Statesman i Mitsubishi Debonair. Automobil je morao da pruža pogon na zadnje točkove, automatski menjač i dosta prostora na zadnjim sedištima. Većina ponude General Motorsa u Americi je bila prevelika za japanske puteve, pa je gigant odlučio da potraži pomoć u svojoj australijskoj diviziji.

To nas dovodi do Holdenovog izuzetno uspešnog modela Premier HJ. Ne samo što se prodavao odlično u domaćoj Australiji, već je takođe bio popularan i u mnogim državama na azijskom kontinentu. Premier se mogao naručiti sa bogatom ponudom motora sa šest i osam cilindara, ali bi na njih porez bio izuzetno visok u Japanu, pa je Mazda odlučila da iskoristi sopstvenu mehaniku.

Na taj način ne samo što bi godišnji porez bio jeftiniji već bi se novitet kvalifikovao za takozvanu “biznis kategoriju” čime bi i registracija bila izuzetno jeftina. Nažalost, mehanika će se pokazati kao najveći problem novog modela kome su Japanci dali ime Roadpacer AP (Anti-polucija, to jest kontra zagađenju).

Reč je o Mazdinom rotacionom benzincu zapremine 1,3 litre koji na prvi pogled nije delovao toliko loše. Razvijao je 130 konjskih snaga, što je bilo u samom rangu sa Holdenovim 2,8-litarskim benzincem, ali će se maksimalni obrtni momenat od svega 138 Nm pokazati nedovoljnim za vozilo sa masom od 1,6 tona. Štaviše, maksimalni obrtni momenat je razvijan tek na 6.000 “obrtaja” i u kombinaciji sa zastarelim trostepenim automatskim menjačem, pa je sve to delovalo više nego tromo.

Maksimalna brzina je iznosila svega 166 km/h, a kombinovana potrošnja ogromna čak i za one koji su bili dovoljno bogati da ga priušte. Prema testovima iz navedenog perioda je iznosila 28 litara benzina na prevaljenih 100 kilometara, što je zapravo bilo više nego što je trošio spomenuti Holden sa V8 agregatom ispod haube.

Premier je već bio odlično opremljeni automobil, ali je Mazda odlučila da doda još opcija. Primera radi, Roadpacer je bio jedan od prvih automobila kojima bi se vrata zaključala pri brzinama višim od 10 km/h, a putnici na zadnjem sedištima su mogli da kontrolišu radio. Tu je bio i mali frižider, posebna lokacija za čaše i alkohol, pa čak i mali sto.

S dužinom od 4.760 milimetara, Roadpacer je bio sličnih dimenzija kao i konkurencija, ali s širinom od 1.880 mm, bio je za oko 200 mm impozantniji nego Toyota Crown. To je omogućavalo izuzetno prostrana i komotna zadnja sedišta. Ipak, i sami Japanci su bili šokirani cenom od čak 3,8 miliona jena ili oko 10.000 američkih dolara (oko 48.370 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca). Dok je takva cifra bila u samom rangu sa konkurencijom, i dalje je bila dvostruko viša u poređenju sa bilo kojom drugom Mazdom.

Da se Roadpacer pojavio u prodaji u neka druga vremena, verovatno bi bio veći uspeh, ali svet se sredinom sedamdesetih godina suočio sa velikom naftnom krizom i mesta za visoke potrošače goriva jednostavno nije bilo. Zavisno kojim izvorima verujete, u periodu od 1975. do 1977. godine je proizvedeno između 800 i 900 jedinica (Mazdina zvanična brojka kaže 840), mada su neki od njih ostali neprodati u izložbeno-prodajnim salonima sve do ranih osamdesetih godina.

General Motors nikada nije dočekao da koristi rotacione motore. Spomenuta visoka potrošnja goriva i očajna pouzdanost su igrali knjučnu ulogu, ali i podatak da su američke vlasti pomerile datum uvođenja novih zakona o izduvnim gasovima, zahvaljujući kojima su proizvođači dobili na vremenu da razviju novu mehaniku. Do današnjeg dana Mazda Roadpacer, to jest Holden Premier je jedini automobil američkog giganta sa takvom tehnologijom.

Mazda se brzo oporavila zahvaljujući investiciji od strane Forda, ali se i ona predala u odnosu na ideju za primenom tehnologijom koja je proslavila. Do ranih osamdesetih godina, jedini Mazdin automobil sa rotacionim motorom je bio RX-7. Istoriju Mazde RX-7 možete pročitati ako kliknete na ovaj link.

Dok se mnogi čude planovima japanskog proizvođača da se oproba u premijum klasi, jasno je da ova odluka nije bila nova. U poslednjih pola veka su postojali razni pokušaji da se Mazda pozicionira u višu kategoriju, a Roadpacer je jedan od njih. O njemu se danas izuzetno malo zna, pošto su Japanci narod koji ne voli da se priseća svojih neuspeha, pa je svaki takav model praktično izbrisan iz istorijskih knjiga, ali na veliko iznenađenjem na internetu se ipak može pronaći dosta informacija o njemu.

Zoran Tomasović

(4603)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
3 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

Kao dete sam dosta “pratio mazde” … Ali, ovih iz teksta se uopšte ne sećam 😊 Moj pok. otac je imao dve mazde, jednu za drugom. Prve se jako slabo sećam, jer sam bio baš mali (mazda 1.200 De Luxe ), a sa drugom sam se kao dete baš godinama družio (mazda 1.800 De Luxe, tzv. “Luce” ), a i mazao je (bezuspešno) bitumenom, ne bih li je spasao od progresivne korozije. “Lepotica Dalekog Istoka”. Tako su je tada zvali. Na žalost, “zaribala” je dok sam još bio osnovac, i posle oko dve godine “ležanja” je promenila vlasnika (koji je… Pročitaj više »

Bungi

Nisi ti uopšte lud, znaš šta valja. Jedan autoelektričar mi je rekao da je Mazdu imao u servisu samo jednom i nikad više.Ta Mazda je bila udarena i to je bio jedini razlog posjete servisu.Sve ostale Mazde kako kaže, imaju tako urađenu autoelektriku da se nikad ne kvari pa je normalno da zaobilaze servis.

Ziko

Imao sam Mazdu 323 sedan sa motorom 1.6 i to karburator verzija.Malo je hvaliti i pricati koliko je bila mala potrosnja,servise jedva da sam posecivao osim osnovnih potrosnih materijala a najvise bih hvalio udobnost,fleksibilnost motora,prijatna unutrasnjost i lepe elegantne linije auta.Auto sam vozio deset godina i najvecu gresku napravio kad sam ga prodao jer je pomalo limarija pocela da korodira.Za svojih 38 godina vozackog staza sam dosta modela auta promenio ali je Mazda bila jedna jedina i neponovljiva.