Zanimljivost dana: Da li ste znali da je i Grčka imala automobilsku industriju?

Grčka je nedavno bila u vestima kao lokacija gde veliki broj „polovnjaka“ iz zapadne Evrope završi, ali verovatno jako mali broj ljudi zna da su nekada davno postojali pokušaji da se startuje automobilska industrija u zemlji Helena. U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na nekoliko takvih, pionirskih modela.

Kao što je poznato, Grčka je tokom Drugog svetskog rata bila okupirana, a dok je većina Evrope slavila kraj ratovanja, u ovoj državi je i dalje buktao građanski rat. On će konačno biti okončan 1949. godine, ali će kupovna moć dugo vremena biti izuzetno slabašna. Ni sami državni propisi nisu olakšali situaciji, pa su trokškovi povodom obavezne godišnje registracije i osiguranja bili izuzetno visoki.

Ali. to nije bio prvi pokušaj da se osnuje automobilska industrija, a istorijske knjige kažu da je pionir bio Theologou još davne 1918. godine. Na ideju je došao istoimeni čovek nakon što je proveo nekoliko godina živeći u Americi, pa je na šasiju i školjku Forda dodao agregat iz motocikla. Međutim, država nije bila zainteresovana za serijsku proizvodnju, mada su postojali i moderniji pokušaji.

Naredni je zabeležen tačno 40 godina, kada je firma Bioplastic (koja se inače bavila proizvodnjom brodova) debitovala s modelom 505. Automobil je u velikoj meri ličio na Fiat, a imao je jednu veliku finansijsku manu. Naime, registracija za modele sa četiri točka je bila jako skupa dok su se automobili sa tri točka smatrali motociklima pa su i troškovi bili prihvatljiviji.

Iako je 505 dobio odlične ocene i pohvale širom Grčke, političari su zaključili da se serijska proizvodnja ne isplati. To ne znači da se Bioplastic predao, pa je kontaktirao nemačku firmu za proizvodnju mikro automobila Fuldamobil i odlučio da kupi licensu. Fuldamobil je inače bio osnivač takozvane „bubble“ kategorije koju je kasnije popularizovao BMW Isetta, a o njemu ste imali prilike ranije da čitate na našem sajtu.

Novitet je dobio ime Attica 200 po zapremini agregata i omogućavao je maksimalnu brzinu od oko 75 km/h. Proizvodnja će trajati deset godina (od 1962. do 1971.) i do današnjeg dana, model 200 će održati kultni status na domaćem tržištu. Ali, Bioplastic nije bio jedini koji je kupio nemačku licencu, a krajem šezdesetih godina prošlog veka to je uradila i firma Alta.

Kompletna mehanika je ponovo bila zasnovana na Fuldamobilu, ali je Alta pružila moderniji dizajn. Pored standardnog modela s tri točka, ponuda se zasnivala i na manjim komercijalnim vozilima u pikap kamionet i kombi formama, a proizvodnja će opstati sve do 1978. godine. Attica se kasnije vratila sa nešto modernijim proizvodom pod licencom firme Autocars iz Izraela pre nego što je vlasnik kompanije Jorgos Dimitrijadis promenio ime u DIM Motor.

On je ovaj bazirao model 652 na Fiatu 126 (kod nas poznatiji kao Peglica), a pokretao ga je dvocilindrični motor zapremine 400 kubnih centimetara s 30 konjskih snaga. Premijera je usledila na Salonu automobila u Ženevi 1977. godine sa ciljem da ponuda bude omogućena širom Evrope. Međutim, finansije su se ponovo pokazale kao problem pa se Dimitrijadis predao pet godina kasnije.

Spomenućemo još nekoliko zanimljivih modela. BET (Biotechnia Ellinikon Trikyklon) je predstavio nekoliko raznih prototip modela s tri točka. Neki su bili zasnovani na Fiatu, a ostali na BMW-u. Nijedan od njih, nije otišao dalje od prototip faze, a najviše je obećavao model 500. On je proizveden u 15 jedinica, a do današnjeg dana su preživela tri vozila. Vlasnik Petros Konstantinou je čak razmatrao i izvoz u Afriku, ali zbog nedostatka investitora kompanija je bankrotirala 1975. godine.

U periodu od 1985. do 1992. godine, firma NAMCO je proizvela i mali broj terenskih modela dok je MAVA pod licencom proizvodila Renaultove modele.

Grci su u par navrata pokušali da se oprobaju i sa sportskim proizvodima. Primera radi, Scavas  je 1969. godine debitovao s modelom pod imenom 1, a pružao je 1,2-litarski motor iz nemačkog NSU-a. Proizveden je samo jedan primerak. Neorion Chicago je potražio inspiraciju u američkim modelima iz tridesetih godina prošlog veka, ali sa pogonom na sva četiri točka i terenskim mogućnostima. Za njega se postarao milioner Janis Goulandris, ali nije imao mnogo mušterija i samo dve jedinice su napustile fabriku.

I za kraj, tu je sadašnji Korres P4. Reč je o superautomobilu sa Chevroletovim V8 motorom i cenom od čak 230.000 evra. Ovaj sportista se može pohvaliti sa ubrzanjem do 100 km/h za 3,8 sekundi i maksimalnom brzinom od preko 300 km/h.

Pred kraj da kažemo i informaciju koju smo vam ostali dužni, a to je da se na naslovnoj fotografiji nalazi model Hercules iz 1980. godine.

Tako da sledeći put kada pomislite da bi trebalo da pljujete domaću automobilsku industriju zato što vam Fića, Stojadin i Jugo nisu po meri, setite se ove priče i situacije sa Grčkom automobilskom industrijom …

Zoran Tomasović

(3456)