Ime Jošihiko Macuo, većini nas verovatno ne znači mnogo, ali njegovu kreaciju smo sigurno svi videli i tom liku smo se divili, barem jednom u životu. Reč je o dizajneru legendarnog modela Datsunu 240Z, koji je napravio veliku revoluciju u automobilskoj industriji i stavio Datsun i generalno Japance na mapu sveta. Nažalost, gospodin Macuo više nije među nama i preminuo je 11. jula u 86. godini života.
Sam nastanak modela 240Z je bio dugotrajan i komplikovan proces, i to do te mere da nikada nije trebalo da ugleda svetlost dana, pa ćemo posvetiti jednu od budućih zanimljivosti, za detaljnu analizu zašto je to tako bilo. Ali, pošto se svet oprašta od ovog legendarnog dizajnera reč je da ipak spomenemo par reči o njegovoj karijeri.
Macuo je rođen u južnom delu Japana 1934. godine, a dizajnersku karijeru je započeo još kao mladi student na Fakultetu umetnosti u glavnom gradu Tokiju. Nakon završenih studija, dobija posao u Datsunu, tada trećem najvećem proizvođaču u zemlji izlazećeg Sunca odmah iza Toyote i Nissana, ali brzo stiče imidž buntovnika koji nije voleo da sluša naređenja i uglavnom je imao suprotno mišljenje od ostatka tima.
Stara izreka kaže da je „razlika između genija i ludaka veoma mala“, a koliko je ova tvrdnja tačna, možda najbolje pokazuje slučaj Datusnovog modela 410. Naime, japanski proizvođač je zaposlio čuvenu italijansku dizajnersku kuću Pininfarina da razvije novitet. Macuo je dobio pristup ranom prototipu, ali mu je nikako nije dopao pa ga je javno kritikovao.
Naravno, reći nešto loše na račun najpoznatije svetske dizajnerske kuće je privuklo veliku pažnju japanskih medija, pa je Macuo brzo prebačen na poziciju gde nije bio u poziciji da dizajnira automobile, ali se njegovo mišljenje ipak pokazalo kao tačno, pošto je 410 bio veliki komercijalni promašaj. To je shvatio i sam Datsun pa je posle nekoliko godina pozvao svog buntovnika da osveži automobil, a kao rezultat te odluke, prodaja je skočila u velikoj meri.
U spomenuto vreme, većina japanskih automobila je bila predstavljena kroz manje i ekonomičnije proizvode, a s vremena na vreme bi se pojavio i poneki skupoceni egzotik kao što je to bila Toyota 2000GT. Macuova želja je bio razvoj takozvanog „gran turismo“ proizvoda, automobila sa dugom haubom, niskom siluetom krova, pogonom na zadnje točkove, moćnim agregatom i cenom nekoliko puta nižom u poređenju sa italijanskom i britanskom konkurencijom.
Dok je Datsun zadao zadatak da razvije novi roudster u kategoriji kao što su MG B i Fiat 124, Macuo je totle dizajnirao ono šta će postati budući 240Z. Na njegovu sreću, crtež se dopao jednom od inženjera Jutaki Katajami, pa je serijska proizvodnja odobrena.
240Z se pojavio u prodaji 1970. godine, a kao što mu ime kaže pokretao ga je 2,4-litarski linijski šestak sa 150 konjskih snaga. Cena je iznosila oko 3.500 dolara (oko 23.000 zelenih novčanica prema današnjoj vrednosti novca), što je bilo više nego što je dovoljno za posedovanje Forda Mustanga ili Chevroleta Camara, ali opet, oko tri puta manje nego što je bilo potrebno za bilo koji drugi „gran turismo“ automobil. Macuo će kasnije reći da je smatrao američku konkurenciju previše teškom i da nije želeo više od šest cilindara.
Kao što je poznato, 240Z je postao veliki prodajni hit. Prva generacija se proizvodila od 1970. do 1973. godine i u tom periodu je isporučeno 168.584 primerka širom sveta, a od navedene cifre, čak 148.115 jedinica je završilo u Americi.
Potom su prezentovani naslednici 260Z i 280Z, koji su dobili na dimenzijama, pa Macuo nikako nije bio njihov ljubitelj. On je napustio Datsun 1973. godine, ali je do kraja života bio veoma čest gost na skupovima omiljenog japanskog sportiste. Od njega se oprostio i Datsunov naslednik Nissan, a to je učinio i na svojim oficijelnim stranicama na omiljenim društvenim mrežama Facebook i Twitter, a ostaje žal što gospodin Macuo nije dočekao da vidi novi Z koji će potražiti inspiraciju u njegovom originalu.
AutoRepublika
(986)
