1. Home
  2. Testovi
  3. Dacia Duster 1.0 Eco-G – Kad nema struje može i gas
Dacia Duster 1.0 Eco-G – Kad nema struje može i gas
67

Dacia Duster 1.0 Eco-G – Kad nema struje može i gas

5.54K
67
Podelite sa prijateljima:

U nedostatku električne, odnosno hibridne verzije, Dacia se oslanja na ekološki čistiji tečni naftni gas (TNG). Ništa novo, s tim da je antički 1.6 SCe/105, koji već dve generacije pogoni Duster, zamenjen modernijim trocilindarskim 1.0 TCe/100 ks iz Renaulta Clio

Dacia i TNG (u Francuskoj GPL, tj. gas petrol liquid) ljubavna je priča koja traje već dobru deceniju. Još 2010. prva generacija Sandera napajala se njime, u sprezi sa starim 1.4 MPi. Nakon toga, proizvođač je u zavisnosti od modela upotrebljavao dva agregata, trocilidarski 0.9 TCe i spomenuti 1.6 SCe. O tome kako su se pokazali i s kojim problemima su se sreli brojni vlasnici, nećemo sada (trebalo bi previše vremena i prostora…), pozabavimo se zato novim 1.0 TCe od 100 ks, za ovu priliku nazvanim Eco-G.

Prvo i najvažnije, ovaj motor već u startu je razvijen da koristi gas kao principijalno pogonsko gorivo, što znači da je znatno bolje adaptiran od prethodnih, na kojima su naknadno izvršena određena poboljšanja. Drugo, kao i slučaju pređašnjih Dacija, instalacija je realizovana u fabričkim postrojenjima, od komponenti italijanskog specijaliste Landi Renco. Za pohvalu, jer ako se iko razume u gas onda su to upravo Italijani, koji imaju najveći procenat vozila na TNG u Evropi, ukoliko ne i šire. Treće, prvi put Dacia i Renault su podesili sagorevanje tako da kada je pokretan na gas ovaj blok ima bolje perfomanse, odnosno obrtni moment veći za 10 Nm, kao i veću elastičnost u nižem režimu rada. I četvrto, trenutno je u Francuskoj (po svemu sudeći i u Srbiji) ovaj Duster ponuđen po istoj ceni kao i isključivo benzinska verzija. Sve u svemu eto razloga da vas zaintrigira daljnje čitanje teksta, iako se pojedini „hvale“ kako preskoče sve što dolazi iz Dacijine kuhinje! Što da ne, posebno ukoliko mogu da ulože za jedan kompaktni SUV znatno više od 12.890 evra, koliko košta najjeftniji Duster.

Mali rezervoar, a nedovoljno pumpi

Dana 25. juna 2020, zbog velikog zagađenja vazduha (temperatura je prebacila 36 C°) u regionu Pariza opet je proglašena zabrana vožnje za „prljava“ vozila. Pravo su imala samo ona koja nose vinjetu br. 0, 1 i 2. Prvu navedenu poseduju električni automobili, drugu uglavnom hibridi i mali benzinski agregati, dok br. 2 imaju najnoviji dizeli. Naš Duster nosi oznaku br.1, kako zahvaljujući savremenom 1.0 TCe, tako i gasu, koji ima za 11% manju emisiju CO2, bez finih čestica čađi i ugljen-monoksida.

Izuzetno važna stavka jer svi proizvođači imaju zadatu globalnu emisiju izduvnih gasova ( za sve modele), koju, ukoliko pređu, rizikuju penale u visini od više stotina miliona evra. To objašnjava zašto se pojedini nerentabilni i „prljavi“ modeli ukidaju, tj. zamenjuju električnim i hibridnim izvedbama. A kako Dacia takve za sada nema u programu, šta joj drugo preostaje do TNG? Problem, iako tečni naftni gas ima velike prednosti (i mane naravno) nikada nije uspeo da se nametne „širokim narodnim masama“, kako zbog predrasuda (pouzdanost i sigurnost) i cene ugradnje, tako i usled nezainteresovanosti samih proizvođača i države, koja je svojevremeno ukinula određene beneficije.

Za rezultat imamo slabo rasprostranjene stanice za točenje, u Francuskoj, gde je obavljena test vožnja, nepunih 1.600, od ukupno nekih 12.000 benzinskih pumpi. Osim toga, za naknadnu ugradnju TNG-a ovde je neophodno i do 2.000 evra, čime se odmah dovodi u pitanje njegova rentabilnost. Upravo zbog toga, aktuelna ponuda Dacije je „bezobrazna“ i ide na štetu specijalizovanih instalatera, bez obzira što se kod Borel-a (jedan od najpoznatijih na ovom polju) plin može ugraditi i kod Dustera 4×4 1.3 TCe od 130 i 150 ks. Iz tog ugla gledano, Duster 1.0 Eco-G, po ceni identičnoj kao i benzinska izvedba, sjajna je prilika. Šta više, ispade da je još jeftiniji jer je saobraćajna dozvola besplatna za ekološki čista vozila, dakle i ona pokretana na gas. Sve je to lepo, reći će neko, ali šta taj slabašni trocilindarski motorčić traži u jednom Dusteru? Hajde još nekako i prolazi u malom i lakom Cliu, ali Duster…

Greška, i jedan i drugi imaju u kilogram istu masu, prednost Clija ogleda se jedino pri višim brzinama, zahvaljujući boljoj aerodinamici. Uostalom, Duster 1.0 TCe već sam bio u prilici predstaviti vam, ostaje mi samo da ponovim određena zapažanja. Dakle to što je slabiji za 5 ks od bivšeg (kada je napajan gasom 1.6 razvija 105 umesto 115 ks), posve je nebitno, važnije je što umesto 149, novi 1.0 TCe ispušta 121 g/CO2. Osim toga, 1.6 razvija obrtni moment od 156 Nm, ali pri visokih 4.000 o/min. Naslednik, kada „pijucka“ gas, oslobađa 170 Nm, i to u dvostruko nižem režimu rada. Kao što rekoh, ovaj agregat je u startu adaptiran većem broju oktana (105 umesto 95 tj 98), zbog čega su i performanse superiornije. Kada funkcioniše na benzin razvija maksimalno 160 Nm, pri 2.750 o/min.

U svakom slučaju, zahvaljujući turbo punjaču koji mu obezbeđuje izvesnu „eksplozivnost“ u nižim obrtajima prijatniji je za vožnju od bivšeg. Kod atmosferskog 1.6 ubrzanja su linearna i mučna, posebno na otvorenom putu, kada je neophodno pogurati ga u visok režim rada. Iako slabiji, 1.0 TCe deluje „punije“, odziv na gas je bolji, posebno kada je napajan TNG-om. Kako za ovo nisam znao pre nego li sam preuzeo voženi primerak, obratio sam posebnu pažnju na razliku, čestim prelaskom na gas/benzin. Razlike nisu frapantne, posebno kada je vozač sam u kolima, no čim se više optereti i prerano pređe u viši prenosni odnos, može se osetiti da motor bolje povlači kada je u nižem režimu rada (Dacia navodi bolje ubrzanje do 100 km/h za 0,6 s).

U tome mu pomaže i menjač, s kratko odmerenim prenosnim odnosima (barem prva tri). Druga strana medalje ima ih samo 5, te se na auto-putu ovaj mali blok brzo nađe u visokih 3.500 obrtaja. Upravo u ovakvim okolnostima je na najvećem iskušenju, no nema straha, prevalismo u jednom danu 400 km do plaža u Normandiji (tamo i nazad), a da se nismo osetili inferiornije od ostalih učesnika u saobraćaju. Pogurah bogami ovaj Duster i do 170 km/h, ali nisam stekao utisak da sam u životnoj opasnosti… Evidentno da su šumovi od vetra i kotrljanja izraženiji nego li kod savremenijih SUV, za razliku od agregata koji se pokazao prihvatljivo diskretan.

Nažalost, ovakav spoj nepovoljnih okolnosti neminovno dovodi do povišene potrošnje, što se ne može očitati na putnom računaru. Kada poseduju TNG mnogi modeli nemaju ovu mogućnost, zbog čega se mora pribeći klasičnoj metodi, tj. vožnji do ispražnjenog rezervoara. Prilikom poslednjeg susreta s Dusterom 1.0 TCe zabeležio sam prosečnu potrošnju od nekih 8 l, koliko verujem da troši i ovde predstavljeni. Uz rezervoar od 50 l eto interesantne autonomije od oko 600 km, plus 40 l za gas (upotrebljivih 34 l), koji obezbeđuje dopunskih 350-400 km. Bazirao sam se na potrošnji gasa od oko 10 l, iako je evidentno da u idealnim uslovima može da popije i manje (7-7,5 lit).

U Francuskoj, cena za TNG varira između 0,8 i 1 evra, poslednja se odnosi na benzinske pumpe na auto-putevima, gde je gorivo skuplje za 10-15 %. Samo punjenje se odvija prilično brzo, gotovo kao da se radi o benzinu, ali je „pištolj“ malo komplikovaniji za upotrebu, dame mogu i da polome nokat. Kakva je situacija u Srbiji po pitanju cene i zastupljenosti verovatno znate bolje od mene, te vam ostavljam da sami izračunate kolika je ušteda kada se vozi na plin.

Našem Dusteru ipak znatno bolje „leže“ lokalni putevi, često lošeg kvaliteta, kao i zemljani. Verujem da to i vrapci na grani znaju, ogibljenje je udobno i predviđeno upravo za otežane uslove eksploatacije. Iako se ne može meriti s referencama u segmentu, ponašanje na putu je „zdravo“ i sigurno. A da se radi o tri cilindra, u to nema nikakve sumnje, bez obzira na poboljšanu izolaciju, prilikom „snažnih“ ubrzanja ne može sakriti karakterističan grlat zvuk. Ono što me je (opet) iznerviralo je odsustvo crvenog polja na obrtomeru, posebno jer se ovaj mali blok lako i brzo „zavrti“. Ovaj Duster „slatko“ sam izvozao i po gradu, kompaktne dimenzije i povišena pozicija za upravljačem olakšavaju posao vozaču, dok veliki klirens dozvoljava pentranje po trotoarima i ivičnjacima, bez bojazni da se izgrebe podvozje i oštete aluminijumski naplaci od 17 cola.

I sam agregat je iznenađujuće temperamentan u nižim prenosima, pod uslovom da nije aktiviran program Eco. Upravljanje, koje je za moj ukus na putu previše potpomognuto električnom asistencijom, ovde je upravo kako treba, dok Stop&Start sistem funkcioniše bez oklevanja. Kako u vožnji po gradu aerodinamika ne igra značajnu ulogu, ni potrošnja nije „eksplodirala“, više manje računajte na desetak litara. Mala napomena, ukoliko ga ima u rezervoaru motor startuje na gas, no po želji, dakle i u vožnji, može se preći na benzin. Par puta je znao da malo „štucne“, posebno ukoliko su obrtaji veoma niski…

Neprecizan pokazivač

U unutrašnjosti, jedina uočljiva razlika odnosi se na malo „dugme“, s leve strane upravljača, kojim se ujedno bira vrsta pogonskog goriva (pritisne se na njega) i očitava stanje u rezervoara za plin. Dacia se nije potrudila da ugradi nekakav normalan pokazivač u instrument tablu, kao što je to uradio Fiat u Tipu. Uostalom, isti je kao i kod prethodnog Dustera, s tim da nije više u dnu centralne konzole, pored ručice menjača. Dakle nekoliko sićušnih zelenih LED dioda smeštenih u polukrug, pokazuju nam stanje u rezervoaru, odnosno jedna crvena kada je ovaj na rezervi. Po svemu ostalom Duster TNG identičan je ostalim verzijama, s tim da smo ovoga puta vozili najviši završni nivo u Francuskoj Prestige, gde ne dolazi toliko do izražaja „low cost“ koncept, koliko kod jeftnijih verzija.

Poređenje sa modernijim SUV, tipa Nissan Qashqai, Renault Kadjar ili Peugeot 3008, za njega je i dalje nepovoljno, nivo prezentacije i izbor materijala znatno je inferiorniji. Naprotiv, uporedimo li ga sa Dusterom prve generacije, posebno pre restilizacije (početak 2014. godine), možemo konstatovati značajan progres na planu kvaliteta, ergonomije i opreme.

Po otvaranju vrata teško je ne primetiti posve novu komandnu tablu, klasičnog ali dopadljivog dizajna, blago zaokrenutu ka vozaču. Karakterišu je tri, umesto nekadašnja dva centralna izduva za vazduh, ispod kojih je ekran od 7 inča, osetljiv na dodir. Sada je smešten za desetak santimetara više, što olakšava manipulaciju i preglednost. Novi su i instrumenti, dva analogna sa elegantnom crvenom kazaljkom, koje se po startovanju motora „zakucaju“ udesno!

Komplimente zaslužuju i novi prekidači na centralnoj konzoli, kao i komande klima uređaja, koji je u našem slučaju automatski! Dobrim delom zamerke se odnose na ergonomiju, evidentno poboljšanu, ne i idealnu. Komande za električne podizače prozora (u test vozilu za sva četiri stakla) su kako i treba na vratima, ali su smeštene previše unazad. Vozačevo sedište se podešava znatno preciznijom ručicom i po visini. Osim što je u sedalnom delu produženo za 2 cm, udobnije je i sa jačim bočnim osloncima.

Podešava se i upravljač, najzad po dve ose. A kad smo već kod upravljača, sada je elegantniji i s četiri paoka, plus obložen kožom. Evidentan je i pomak po pitanju završne obrade, no i dalje se mogu pronaći vidljive glave „šrafova“. Sama armatura je i dalje od tvrde, ne preterano rafinirane plastike, mada je manje zrnasta i rustična nego li u prethodnom Dusteru.

Prostora za odlaganje sitnica ne nedostaje, u pregrade na vratima staju test flaše od 1,5 litara. Usled neizmenjenih spoljašnjih dimenzija (4,34 m) i međuosovinskog rastojanja, putnici pozadi i prtljažnik isti su kao kod prošlog Dustera. Konkretno, verzija sa pogonom na prednje točkove poseduje 445 l korisne zapremine, bez obzira da li je u dnu točak istih dimenzija. Kod TNG izvedbe nema rezervnog točka, ispod podne obloge je metalna ploča, dok je rezervoar za plin smešten ispod vozila. Unutrašnjost prtljažnika sada je bolje izolovana, istim materijalom kao i kabina.

To bi bilo više-manje sve, nakon svega napisanog na vama je da procenite vredi li se opredeliti za TNG. Lično, siguran sam da vredi, barem dok se nudi po istoj ceni kao i benzinac. Osnovna iznosi 12.890 evra, no kako je Essential „go k’o pištolj“, preporučljivo je posegnuti za završnim nivoom Prestige, gde prolazimo više-manje sve što poseduju savremeni automobili, između ostalog i automatski klima uređaj. I sve to za manje od 15.000 evra, za šta se može kupiti samo pola Renaulta Captur ili novog Nissana Juke 1.0/117, koji sam preuzeo nekoliko sedmica kasnije…

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Dacia Duster 1.0 Eco-G

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: SUV
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.340 x 18 x 1.690 mm
Međuosovinsko rastojanje: 2.670 mm
Zapremina prtljažnika: 445-1.623 l
Masa praznog vozila: 1.252  kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: 3 cilindra/Turbo
Radna zapremina: 999 cm³
Snaga: 100 KS pri 5.000 o/min
Maks. obrtni moment: 170 Nm pri 2.000 o/min (gas)

160 Nm pri 2.750 o/min (na benzin)

Pogon

Tip: Na prednje točkove
Menjač: 5/Ručni

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/Elastična osovina sa programiranim deformisanjem i spiralnim oprugama
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/doboši
Pneumatici napred/nazad: 215/65 R16

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 12,5 s
Maks. brzina: 168 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: Benzin + TNG
Zapremina rezervoara: 50 + 34 (gas)
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 5,3/8,1 l/100 km
Emisija CO2: 121 g/km

Cena

Cena testiranog u Srbiji od 12.890 evra

Dobre strane:

Cena identična kao kod isključivo benzinske verzije, prijatan agregat posebno kada je napajan gasom, zadovoljavajuće performanse, udobno ogibljenje, fabrička garancija i za plinsku instalaciju od 3 godine i 100.000 km  

Loše strane:

Kvalitet fabrikacije i dalje u zaostatku za konkurentima, potrošnja na auto-putu, mala autonomija na gas, menjač sa samo pet prenosa, i dalje doboši na zadnjim točkovima
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 7,5 Ukupno 7
Enterijer: 6,5
Kvalitet izrade
Karoserija: 7 Ukupno 6,75
Kabina: 6,5
Praktičnost
Karoserija: 8 Ukupno 8
Kabina: 8
Komfor
Napred: 7,5 Ukupno 7,25
Pozadi: 7
Vozne osobine
Upravljivost: 7 Ukupno 7
Performanse: 7
Šasija
Ogibljenje: 7,5 Ukupno 7
Kočnice: 6,5
Motor
Performanse: 7 Ukupno 7 
Potrošnja: 7
Menjač
Preciznost: 7 Ukupno 7
Efikasnost: 7
Cena
Prihvatljivost: 9,5
Ocena: 7,389

(5539)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

67 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
D_C

Ma ovaj Duster je prava stvar za svaki dan, da vozis a da ne mislis. Pravi ‘polivalentni’ auto, kako Peki voli da kaze. Mozda su mogli da stave neki veci tank za ‘plin’ a smanje ovaj za benzin za pola ali bi to podiglo cenu, tako da mu se za ove novce ne moze mnogo toga zameriti. Ja bih svakako vise voleo 4×4 1.3 TCe ali taj cenom vec nije toliko atraktivan jer se opasno priblizava do godinu dana starim a dobro opremljenim Qashqai i Kadjar koji se mogu naci kod ovlascenih dilera barem ovde gde ja zivim, a oni… Pročitaj više »

s mile

Iako sam uvek za TNG, koliko znam prethodni pokušaj prodaje TNG motora iz Reno kuhinje, na Srpskom tržištu nije prošao baš dobro. Izgleda da je loš kvalitet TNGa pravio probleme vlasnicima malolitražnih benzinaca na tng.

Trenutne cene goriva kod nas,ne idu u korist TNGa, a država akcizama, drži visoku cenu.

Sve Oni mogu, ali ne žele, jednostavno se muze taj broj vozača,da se upumpavaju pare u državni budžet.

moron

„na Srpskom tržištu nije prošao baš dobro. “

Da, bila je to jako ružna epizoda za ranije vlasnike dačije, koji su tada kupili TNG verziju. Dosta na netu može lako da se nadje o tome. Po „Renault Nissan Srbija“, problem je tada bio do nekvaliteta TNG-a.

Izmenjeno 4 godine pre od strane moron
moron

Dacia sve bolja i bolja … Krupnim koracima ona ide napred. Sećam se, pre „par godina“, lomio sam se najpre mišlju da kupim Lodgy ( a posle Dokkera ). Tada nijedan paket opreme tih modela serijski nije imao ni tempomat, a danas to Duster nudi već u drugom paketu opreme… U četvrtom dobiješ i zadnje park. senzore i kameru, pa čak i lumbalnu podršku za ledja vozača … Ali, „dobiješ i cenu“. Baš „masnu cenu“. Sve je to deo tih „krupnih koraka“ dacie. Koja po mnogo čemu, ipak uvek u nečem kaska … Što osetiš i vidiš, čim u dačiju… Pročitaj više »

Peki

Cuj na sajtu Dacije za Srbiju stoji da kosta isto kao i konvencionalni benzinac, verovatno se radi o promotivnoj prodaji koja nece dugo potrajati. U Francsuskoj je cena identicna vec vise meseci, predpostavljam da ce tako biti do kraja godine a onda…

moron

Ja gledah (samo) u cenovniku (ne i na celom sajtu), ali, tamo kao da ne piše ista cena, već za baznjak stoji 12.890 € ( benzin ) i 13.590 € ( plin ).
Možda na nekom drugom delu sajta Dacia.rs i piše drugačije.
https://cdn.group.renault.com/dac/rs/cenovnik/duster.pdf

Izmenjeno 4 godine pre od strane moron
Peki

Ne secam se vise gde sam na sajtu pronasao tu informaciju, ali sam siguran da stoji.

moron

Peki, sigurno je tako kako kažeš, samo što oni (kao i svi ostali) stalno menjaju sadržaj sajta, pa i sadržaj akcija i promocija.

DOLF

Da li se planira Captur u ovoj moto konfiguraciji?

Peki

Sumnjam,, kod Renaulta akcenat je trenutno na Hybridima, od nedavno Clio, Megan i Captur poseduju elektricni agegat i baterije, racunajuci i Plug-in. Ocekujem ih na test voznji od septembra…

Slavko

Neobicno mi da se startuje motor na tng (kod mene na sekventu, kao i na ostalim uredjajima za koje znam, start je na benzin, a posle prebaci na tng). Sto se kvaliteta fabrikacije tice…sednem pre nekako u burazerov Passat B7 1.6 tdi dsg. Na stranu sto prostora ima neocekivano malo, nego kvalitet plastike i sastavljanja : oplate vrata se uvijaju na pritisak, komandna tabla osim gornjeg dela od kamen tvrde plastike naravno da krcka, ni ostatak kabine nije od bogzna kako kvalitetne plastike. Ovo neko ne bi ni primetio, pogotovo ljubiteli ikone zvane VW, ali ako je neko prozvan referencom… Pročitaj više »

igi

Da, viđao sam slične Dastere u „full“ opremi (+ neka doplata) – izgledaju duplo skuplje, jedan čak nisam uspeo da prepoznam s boka, dok mu nisam pročitao naziv.

Branko

Dacia koristi provjerenu (citaj stariji) tehnologiji od Renaulta. Meni je ok za taj novac, ali samo bazne varijante, bolje opremljene mi nemaju smisla. Kao da uspoređuješ majicu Lacoste i Fruit of the Loom. I jedna i druga ispunjavaju funkciju, ali marka je marka. U vožnji se osjeti velika razlika u odnosu na usporedive Renault modele, posebno kod izolacije od buke i vibracija. Karikirano, kao da se voziš u gitari. Ovjes i kočnice generalno isto nisu na razini itd. Što se tiče ukapljenog naftnog plina, kod nas u Hr je cijena u pola prema benzinu, ali plina nešto više troši u… Pročitaj više »

D_C

‘Dacia koristi provjerenu (citaj stariji) tehnologiji od Renaulta.’ – Kada kazes starija tehnologija od Renaulta, nisam siguran na sta konkretno mislis: na Blue dCi 115, TCe100, ili 1.3 TCe? 4WD u Dusteru i multilink zadnja osovina koja ide uz njega su takodje identicni kao u Renault i Nissan modelima. Cak i neke druge stvari kao npr nove komande klima uredjaja su se prvo pojavile u Dacii pa tek potom u raznim Renaultima. Opet nisam siguran kako mislis da ‘ovjes nije na razini’. Sta je merilo, jer ukoliko nam je merilo koliko vozilo dobro upija rupe na putu, tu su Dacie… Pročitaj više »

DOLF

Teško da Dačije dobro upijaju rupe po putu. Prethodni Daster je barem po mom iskustvu bio očajan po tom pitanju, par puta sam naleto na prethodno poznatu rupu (ništa mi specijalno nije delovala, čak sam je prelazio sa većim brzinama bez preteranog truckanja) i Daster je osetio rupu kao da je 3,4x veća, čak sam jednom pri brzini od 70km mislio da sam odvalio točak na toj rupi koja ide u širinu, ali je nema nešto u dužini. Tako da barem taj prethodni Daster lepo oseća rupe. Prošle godine sam negde pročitao da Dačija ne voli puteve po Rusiji i… Pročitaj više »

Branko

Ma da se razumijemo, ne omalovažavam Daciu, ali nije u pitanju Renault ili Nissan s drugačijom karoserijim. Odnedavno je Renault prisiljen ugrađivati noviju tehnologiju u Dacia modele radi ekologije. No motori nikako nisu identični kao u Renault-u ili Nissan-u po mnogim komponentama, provjeri u bilo kojem Dacia (Renault) servisu. Ovjes isto tako, a pogon pogotovo. Koliko para, toliko muzike vrijedi i u auto industriji. Vozio sam i novog Dustera i novi Captur; meni je razlika očita. Slažemo se u vezi zadanih ciljeva, zato sam i spomenuo da skuplje varijante meni memaju smisla.

TNT

Kao neko ko se pomalo bavi i tekstilom, možda ću te iznenadtiti činjenicom da se posebno Active majice FOTL (za sportske aktivnosti, 100 % poliester) bez problema prodaju kao Nike, Adidas… tako što im se skinu FOTL obeležja, stavi znak napred i iznutra, i to se tako prodaje i po DE, ne samo kod nas prevaranata na Balkanu… FOTL platiš 5-6 €, Adidas / Nike 50 – 60 €, pa ti vidi šta je tu šta… I taj poznati znak ljudi toliko doplate, uvereni da su dobili superioran kvalitet.

moron

Kaže meni žensko dete rano zimus da joj kupim skijaške naočale u „Lidlu“ … Mislim se: „Zezate me, u Lidlu?“ Elem, odem ja, gledam ih, izgledaju one „na oko“ normalno, ali, cena … Cena je „suviše niska“, ma, potpuno dampoigovana“ za ono što sam „navikao“ kada je u pitanju ta vrsta opreme ( čak i za cene u Decathlonu ). Rekoh telefonom: „Vidi, neću da kupim, ovo ne može da valja za ove pare nikako … idi lepo sebi kupi tu u „Planet bike“, kod nas u bloku, da barem znam šta sam kupio ….“ Veli dete: „Ama, kupi mi… Pročitaj više »

S mile

U planinarenju velik procenat opreme je McKinley, Intersport, nisu bas nesto, ali zavrsava posao. Naravno ima puno jacih brendova, ali jakna 3 u 1, Jack Wolfskin je 300eur.. Puno brate

moron

Mi u kući, bez da pogrešim, u ovom trenutku imamo jedno 10 odevnih predmeta „McKinley“ – i to po glavi ukućanina 🙂

S mile

Aj malo pojasni, sta je Fotl..

Brend ili tip..

Izmenjeno 4 godine pre od strane S mile
TNT

Fruit Of The Loom, vlasnik Waren Buffet, proizvodnja Bangladeš: tekstil za promocije i uniforme; u skupljoj (Fashion retail) varijanti ide kao Russel odnosno Russel Athletic…

D_C

Pou Chen Korporacija (Taivan) sa svojom filijalom Yue Yuen baziranom u Hong Kong-u je ubedljivo najveci proizvodjac sportske obuce i druge opreme koji sirom sveta, pretezno u zemljama dalekog istoka (Kina, Taivan, Indonezija, Vijetnam) ali i drugde kao npr Meksiko, zaposljava po Forbes-u preko 350.000 ljudi!!! A rade za sve globalne brendove kao sto su Nike, Adidas, Asics, Clarks, Reebok, Puma, New Balance, Merrell, Timberland, Converse, Salomon itd. Fazon je sto nisu samo OEM (original equipment manufacturer) vec ODM – original design manufacturer, odn ne samo da rade proizvodnju vec i razvoj i dizajn za gore navedene brendove. U sustini,… Pročitaj više »

Branko

FOTL majice su sasvim ok za ono što su namijenjene: POS i slično. Ja ih ipak ne nosim na posao, jer vidim i osjetim razliku prema npr. Musto. A na prevarante i poneke iznimke ne bih trošio vrijeme.

xtrimi

Ta proverena starija tehnologija se zove Renault Clio 2.
I to je osnova za sve DACIA modele pa i Duster.
Clio 2 je kupio drugaricin otac 1998 God tek izašao.
I tu je suština.
Motori ne bi bili novi da nije EU zaklala sa Co2.
Zadnja osovina na 4×4 je sa prvih x trail.

I to je to.

Don

Bravo!

Rade

Drugaricin otac, znači, još ’98. vozio Dustera?!

xtrimi

Pa ne baš vozio je Clio-a ali kada njegovog i moje DACIA e uporedim to su ispod lima identični automobili. Iste viljuške ista kruta osovina isti amortizeri ista instrument tabla isti putevi klimatizacije isti hladnjaci iste posuda za rshladnu tečnost uglvnom sem PP zida između motora i kabine koji je kod DACIA-e malo drugačije postavljen ( pa ima više mesta za otvore klimatizacije i za zamenu posude za tečnost) sve ostalo je ispod lima isto. Ko danas kupi Duster-a vozi realno auto iz 1998. tj. konstrukciju auta iz te godine. Što i nije loše jer mislim da tek ovih zadnjih… Pročitaj više »

Rade

Kruta osovina je odavno izbačena iz Renault modela. Postoji polukruta, sa programiranim deformisanjem, koja je prisutna i na najnovijim Renault modelima. Da li su i oni na platformi Clia 2?

xtrimi

Možda nisam bio jasan ili nism dobro napisao.
Pozadi na Renault CLIO 2 iz 1998 god ( bazna varijanta osnovna klot – koštala 20000DEM u Srbiji te godine)
i na DACIA modelima do 2017 god. ( posle nisam ih imao prilike detljno gledati)

pozadi je obična kruta osovina

I kažem da svi DACIA modeli su na toj platformi napravljeni.

Čak i Kec iz 1976 je imao tu kao polukrutu .

Rade

Krutu osovinu pozadi mislim da danas ima još samo Lada Niva.
Danas sve što nema multi-link ima polukrutu, torzionu osovinu koja se (konstrukcijski predodređeno) deformiše jer je od savitljivog materijala a ne krutog.

xtrimi

U redu ao je tako prihvatam.

Ne znam zašto bi poprečna veza na automobilu koji ima opruke bila torziono napregnuta i šta bi se time postiglo, ali ok nisam mašinac te stoga prihvatam da L profil koji spaja zadnje točkove na pomenutim vozilima je torziono napregnut.

Inače pre 5 plus godina je na VG bila serija članaka o sistemima oslanjanja i njihovim varijacijam ( dok su VG još imale android aplikaciju)
Mogao bi AR iz svoje kuhinje da postavi opet tako seriju članaka na tu temu.

Hvala na razjašnjenju.

Rade

Profil koji spaja zadnje točkove služi kao balans štangla kod multilinka ili prednjeg MacPherson. Pritom omogućava unapred zadatu, od strane inženjera, geometriju točkova prilikom gibanja. A opruge su ovde kao dopuna, praktično.
Loša strana ove osovine je što malo teže podesiti je da u svakom trenutku točak zauzme pravilan položaj, a dobra je što je neovešena masa manja naspram većine multi-link osovina pa amortizeri bolje odrađuju posao.

xtrimi

Balans stagla služi koliko se ja sećam da kruto poveže levu i desnu stranu ogibljenja i time prebacuje sile sa jednog na drugi točak.I koliko se ja sećam najčešće su kružnog presea pun materijal. ( valjda se u eng.literaturi tozove rollbar) E sada pošto ovde se piše o pomenuto DUSTER -u on u verziji 4×2 pozadi nema multilink ( multi link je svaka vrsta zadnjeg vešanja koje se sastoji od min 4 a max 5 nezavisnih spona koje se vezuju sa točkom ) već ima ( po meni) krutu osovinu u obliku slova H. Dve tačke vezivnja ove konstrukcije za… Pročitaj više »

Rade

Renaulti konstruisani do 2000. godine su umesto opruga imali te torzione šipke. Clio 2 je među prvima počeo da koristi torzionu osovinu sa oprugama i izbacio torzione šipke.
Ali i ti stariji modeli sa šipkama su imali stabilizator. Neki u vidu polukrute osovine (kod dvostruke torzije), a neki u vidu tanke šipkice (jednostruka torzija)

xtrimi

AJD da skratim raspisali smo se previše o temi koja nije baš povezana sa testom Perice , koji je kao po običaju odličan. A ostali nikako da nas prekinu 🙂

Očito da mene pamćenje slabo služi . Jer u mom sećanju podvozije tog CLIO-a i naših DACIA je identično.

U svakom slučaju RAde pozdrav pa do druge rasprave .

Rade

Ja i ne tvrdim da nije identično. Zadnja osovina sa Clia 2 je identična i sa onom na novom Cliu 5. Ista je kao tip osovine, ali nije ista kako po dizajnu profila tako i po materijalu.

moron

Čitam ovo i shvatam da sam tehnički potpuno nepismen 🙂
Kakvu zadnju osovinu su imali 307 i 308 mk2? Odnosno, kako se ona zove’ Znam da je „polukruta“? Ali, da li je i „torzija“ i ako jeste, kakva?
Znam da je ta „torzija“ u našem narodu omražena koliko i plivajući zamajac …

Rade

Sa Peugeot je ista priča kao sa Renault.
Krajem prošlog veka se prešlo sa torzionih šipki na elastičnu torzionu osovinu sa programiranim deformisanjem u obliku slova H i ugrađene opruge.
306 je imao torzione šipke. 307 i 308 imaju elastičnu torzionu osovinu sa oprugama.

moron

hvala

moron

Tek sada, kada pogledah fotografije zadnje osovine na 306 i 307/308, shvatih (vizuelnu) razliku te dve „torzije“.
306 uopšte nije pozadi imao klasične „federe“? Ako sam dobro video.

Rade

Da.

D_C

Francuzi su generalno sve do polovine devedesetih za zadnju osovinu koristili ono sto se na engleskom zove ‘torsion bar’, gde torzione sipke igraju ulogu opruge. Ovo ogibljenje je kod mnogih bilo potpuno nezavisno (u smislu da su tockovi nezavisni jedan od drugog jer su torzione sipke bile jedna ispred druge (Renault 4, 5) ili je svaka isla samo jednom polovinom vozila pa su se susretale na sredini) ali kazu da mu je mana bila cena i da vremenom lezaj izmedju ruke i torzione sipke pocinje da se cuje. Tokom devedestih su i franscuski proizvodjaci presli na ‘twist-beam’ sistem kakav ima… Pročitaj više »

D_C

p.s. sa zakasljenjem sam video da je covek (Rade) vec sve objasnio…

moron

Znam neke ljude koji na pomen reči torzija počnu od mene da „beže kao djavo od krsta“. Jer su je nekada imali, u toj verziji „sa šipkama“. A imali su i taj problem koji pominješ ( “ kazu da mu je mana bila cena i da vremenom lezaj izmedju ruke i torzione sipke pocinje da se cuje. “ ).

Bungi

Jako mi se sviđa kod Dačie što se ventil za TNG nalazi u punoj veličini bez potrebe korištenja lijevka sa plastičnim čepom plus poklopac preko toga. Takvo rješenje bi trebalo usvojiti kao zakonski obavezno a ne da ventil za plin buše u donjoj zoni branika. Što se tiče indikatora količine raspoloživog autogasa, trebalo bi reprogramirati centralni displej istrument table da pokazuje kao pravi pokazivač količine.Dobar auto po poštenoj cijeni. Još na plin.

Boki

Ne znam zašto ocenjuješ 1.6 kao nepovoljne za plin, Reno je uvek imao veoma pogodne motore za tu namenu. U Srbiji su odlična iskustva sa svim Renoovim motorima na plin. Jedina zamerka ide na način ugradnje koji često nije kvalitetan. Konkretno sam imao problema sa povezivanjem električne instalacije uređaja jer majstor nije koristio konektore nego je žice vezivao ručno i umotavao trakom. U početku je sve lepo radilo, vremenom su spojevi počeli da gube kontakt i onda je došlo do problema u radu… Inače moram pohvaliti Reno koji je ovaj motor fabrički ostavio za plin.

S mile

Polovnih Dustera sa 1.6 atmo + TNG, ima puno na oglasima, cenim da je odlicna kombinacija

Rikošet

Kao neko ko je na plin prevezao 100.000 km mogu da kažem sledeće. Nije bomba, neće eksplodirati, makar ne više i snažnije od benzina i dizela, kada se automobil zapali… Plin smrdi oko automobila samo i isključivo ako je loše sagorijevanje istog, odnosno ako negdje curi iz sistema, koji je u oba slučaja neispravan iz nekog logičnog razloga, a ne zato što je automobilu ugrađen plinski sistem… Ugradnjom plina „komplikuje“ se pogonski sistem i gubi prostor za rezervni točak ili dio prtljažnika. Povećava se i masa vozila. Ko drži do sebe na svakih 10.000 km treba da izdvoji 20 eura… Pročitaj više »

Izmenjeno 4 godine pre od strane Rikošet
Don

Rikoset, ti si legenda! Trebaš pisati članke.5+

Rade

Ovde svako piše članke, pa može i Rikošet. 🙂
Čuj, rezervoar sa dizelom da eksplodira. To bi bilo novo svetsko čudo.

Rikošet

Kada smo kod eksplozija i šta može i ne može eksplodirati, uvijek se sjetim jednog odlomka iz čini mi se Pionirske trilogija Branka Ćopića… Naime, to je momenat u kojem partizani od Nijemaca zarobe cijev od topa i granate, ali ne i postolje, jer im je konj ili mazga koja ga je nosila pobjegla… Da skratim oni su to sklepali na sanke i ispalili nekoliko granata čisto da se osokole… Za većinu granata su znali gdje su pogodile, ali jedna je otišla u nepoznatom pravcu? Karikiram Branka… tek poslije rata saznalo se da je pala u dvorište jedne babe i… Pročitaj više »

moron

Eh, Branko Ćopić … Koliko sam ga kao dete čitao …

Rikošet

Hvala Don, kao mali sam volio pismene vježbe. Svako nešto voli, eto mene dopalo to…

moron

Pridružujem se apelima i pohvalama koje su izneli Don i Rade.

Rikošet

Ma i ovako smaram narod ponjavama, dosta od mene. Kad ima nešto napisati napišem, kad nemam pišu drugi, a ja čitam…

moron

Samo ti piši, molim te. Ima nas koji to volimo i pročitati 🙂

Peki

Rikoseta za preCednika 🙂

Rikošet

Bez politike molim 🙂

TNT

Da ponovim: Zbog ovakvih komentara – iskustava iz prakse – se čitaju komentari ovde i oni svima najviše znače.

Rikošet

Uvijek to ističem, ovdje sam isključivo zbog iskustava ostalih ljudi i moram reći da sam puno toga korisnog saznao od svih vas… O nekim temama se piše emotivno, jer svi imamo svoje favorite u autoindustriji, ali generalno ljudi u komentarima lakše pljunu na mišljenje drugog nego što se potrude da u svom napišu neku činjenicu…

Peki

U vezi Captura TNG moram sam sebe da demantujem. Neko je pitao da li se planira izvedba istog na gas, u sta sam izrazio sumnju tvrdeci kako se Renault sada skoncentisao na hibride i elektricne verzije. Uprkoso tome juce saznah da je ponuden i Captur TNG, uz isti agregat 1.0/100 ks i rezervoar od 40 lit. Dva zavrsna nivoa su u igri, Zen i Intens, po pocetnoj ceni u Francuskoj od 21.800 evra.

moron

Znači, suprotno politici kod Dustera. Jer, ako dobro vidim cenovnik za Srbiju, on sa TNG samo u baznom paketu ?

sinovac

Ako je verovati cenovniku na sajtu Dacia.rs ima ga i u Prestige opremi.

moron

Očito, treba da promenim naočare. Znači, ima ga u prvom, i u posednjem paketu? A srednja dva paketa ne idu uztaj motor? Kakva logika …

Janko

Ovaj motor je osetljiv na gorivo a pogotovo na plin. Čisto da znate ako vas zanima bilo koja Dačia na plin sa 3 cilindra. Do pre godinu dana je bilo problema da se vozi na plin,komp je uvek prebacivao na benzin.Neznam dali je poboljšan kvalitet plina trenutno

Slavko

Za koji motor tacno pricas?