Kako je jedan model Renaulta postao proizvod Chrysler korporacije (VIDEO)
„Francuzi“. Automobili oko kojih se često sučeljavaju mišljenja. Dok ih jedni obožavaju, drugi ih uopšte ne smatraju automobilima. Francuska ima respektabilnu automobilsku industriju, hteli to neki da priznaju ili ne. Njena istorija doseže do samih početaka razvoja automobila. Danas su najpoznatije marke Peugeot i Citroen, zajedno sa luksuznim brendom DS, i Renault. Sve tri „glavne“ marke su poznate po mnogobrojnim modelima od kojih su pojedini menjali automobilsku industriju iz korena.
Lutajući internetom i društvenim mrežama naleteh na jedan zanimljiv Renault. Kompanija stara više od 120 godina lansirala je mnoge zanimljive modele, a neki su bili baš popularni na našem podneblju. Proizvođač se okušao i u izvozu na američko tržište o čemu je već pisano na našem portalu.
Model Dauphine je bio hit na američkom tržištu u kasnim pedesetim godinama prošlog veka. Kasnije, sedamdesetih godina, kompanija je htela da se vrati na tržište i priliku je našla u kupovini udela u AMC/JEEP kompaniji (vremenom narastao do 46%). Prvi model proizveden za Ameriku bio je Alliance (Renault 9), a kasnije su usledili Encore (R11) i Medallion (R21). Takođe su u Ameriku izvoženi modeli za evropsko tržište: R5 (Le Car), R18 i Fuego.
Koliko je Renault ozbiljno shvatio priču govori i to da je kompanija poslala u Njujork svog glavnog dizajnera Roberta Oprona da upostavi dizajnerski studio, po uzoru na francuski, gde su razvijeni gore pomenuti modeli.
U to vreme američko tržište je tražilo limuzine srednje i visoke klase. Za uspeh je Renaultu, bio potreban konkurentan model u ovom specifičnom segmentu tržišta. Upravo je na osnovu toga započet projekat X58, mada razvoj nije počeo od nule. Velika limuzina je razvijena prema zahtevima specifičnog američkog tržišta, i bila je zasnovana na šasiji modela Renault 21. Osim različitog međuosovinskog rastojanja, ogibljenje R21 preuzeto je gotovo bez izmena. Đuđaro je bio angažovan za dizajn spoljašnjosti, a takođe i unutrašnjosti automobila.
Enterijer je smatran previše evropskim, doprinos su dali i evropski i američki članovi dizajnerskog tima. Od njih se tražilo da iskoriste što je moguće više postojećih delova, pod uslovom da se ne primećuje da je u pitanju automobil razvijen u Evropi. Iz tog posebnog razloga nije bilo mnogo sličnosti sa Renaultovim modelima iz sredine osamdesetih godina.
Ručice za otvaranje vrata bile su, međutim, slične onima kod Renault 21 i 25, ali to je bilo to. Ipak, ispod lima je mnogo više identičnih komponenti. Testirane su različite verzije modela, mada 2,5-litarska V6 turbo verzija sa ručnim menjačem nije stigla ni do faze prototipa.
U junu 1987. završena je limuzina sa četvoro vrata dužine 4,9 m – Renault Premier. Otvorena je nova fabrika u gradu Bramaleji, Kanada. Automobilistička štampa je bila zadovoljna svim uloženim naporima, ali nije verovala da će Premier biti izvanredan. Nažalost, ovaj model nikada nije stigao u izloge kao Renault.
Francuska kompanija je u to vreme bila u teškoj situaciji, a predsednik kompanije Levi odlučio je da je povlačenje najbolje rešenje. AMC/Jeep i novi Premier projekat su prodati kompaniji Chrysler, uključujući novu najsavremeniju kanadsku fabriku. Konačno, krajem 1987. godine, Premier se u salone pojavio pod novim imenom: Eagle.
U Renaultu su planirane tri različite varijante za pogon. Osnovni model trebalo je da bude DL, sa 2,5-litarskim četvorocilindričnim motorom iz Jeepa Wranglera, i to sa petostepenim ručnim menjačem, ali je ta ideja odbačena. Međutim, nova američka marka osmislila je četvorocilindričnu verziju sa četvorostepenim Renault AR4 automatskim menjačem (model LX).
Model ES je posedovao V6 motor kao standard. Ovo je bila poznata PRV mašina, sagrađena u Duvrenu, u Francuskoj. Nakon što je prodat projekat Premier, i to kompaniji Chrysler, ugovoreno je da će Renault tokom čitavog proizvodnog veka prodati 260.000 tih motora kompaniji Chrysler, uz klauzulu da će za svaki motor koji nije isporučen biti naplaćivani penali. Zapremina V6 motora bila je 2,8 litara u Evropi, ali za Premier je razvijena verzija sa 3,0 litra. Snaga je bila 150 kočenih konjskih snaga, a snaga je prenošena pomoću četvorostepenog automatskog menjača (ZF).
Američkim novinarima se ova verzija dopala zbog tihog i snažnog motora. Eksterijerom se klasifikovao kao model srednje klase po američkim standardima, dok je enterijer odavao utisak visoke klase. Ručica automatskog menjača se nalazila na stubu volana, što se za prosečan automobil u SAD podrazumeva.
Kupci su mogli da se odluče za širok broj dodataka. Tu su bile aluminijumske felne različitog tipa, nosač za prtljag sa dodatnim spojlerom za prtljažnik, kožne presvlake, električni podizači prozora, automatski sigurnosni pojasevi i fabrički audio sistem sa ekvilajzerom.
Na početku se Eagle Premier dobro prodavao, ali posle 1988. godine su se prodajne brojke naglo smanjile. Najavljena verzija kupea (nazvana Allure) i karavanska verzija nikada nije uvedena. Od 1990. godine Premier se na tržište plasirao i kao Dodge Monaco, ali bez uspeha. Ni redizajn nije uspeo da popravi prodajne rezulate što je dovelo do toga da se 1992. proizvodnja završi posle 140.000 proizvedenih primeraka.
Eagle Premier je automobil koji je bio u svoje vreme jedinstven. I dan-danas se voze jer je održavanje jednostavno i povoljno, i jer su delovi dostupni putem interneta i jeftini su. Većina komponenti se može pazariti i preko sistema Renault servisa.
Prava je šteta što Renault nije ostao na američkom tržištu i što Premier na kraju nije nosio njegov logotip. Danas je Renault sa Nissanom i Mitsubishijem jedan od najvećih proizvođača na svetu. Prema nekim podacima je jedno vreme i bio najveći, ali ta alijansa pod vođstvom Renaulta je sada na klimavim nogama zbog afere svetskih razmera sa bivšim direktorom Gonom (AR redovno izveštava o tome).
Svakako, Renault kao kompanija zaslužuje da bude u vrhu.
Za kraj, tu su promotivni video klipovi za Eagle Premier.
Pogledajmo ih zajedno.
Milan Grozadnović
(6870)
Dobra prica. Sa vremena na vreme se moze videti koji Eagle na ulicama, i to uglavnom model Talon (prepakovani Mitsubishi Eclipse druge generacije).
Chrysler nikada nije imao nameru da sacuva Earle ili AMC – kupio ga je samo da bi dobio Jeep.
Po vratima i ručicama sa boka jasno se vidi da je to Reno. Prednji i zadnji prevjesi su produženi tako da bočna silueta podsjeća na Audi 100.Svjetla napred i pozadi su neorginalna i neutralna kao kod Mazde 626 i još milijardu drugih auta.U unutrašnjosti, volan, istrument tabla, paneli i sjedišta jasno govore da se radi o Reno-u i pored amerikanizovane ručice mjenjača na stubu volana. Nije mi jasno zašto ga nikad nisu ponudili u evropi kao model iznad Reno-a 25?Pvr motor 3.0 v6 sa turbom bi bio ozbiljna mašina.Mercedes je tada imao S klasu, BMW sedmicu a Reno se skupio… Pročitaj više »
Zato sto uprkos vecim dimenzijama od Renault 25 i cinjenici da je bio najnaprednija americka limuzina svog doba, realnost je da se zapravo radi o pojednostavljenom Renault 25. Kao takav, slozices se da nema sta da trazi u drustvu koje spominjes.
Dobro de, Mercedes i BMW su pojam luksuza, slažem se ali je bilo u to vrijeme modela koji su pokušali da im konkurišu:Opel Senator, Lančia Tema,Saab 9000, … Reno nije ni pokušao. 25-ca nije bila ni pokušaj, nije bila klasična limuzina sa 4 vrata, sad je drugo pitanje dali su ti pokušaji imali realnog osnova za uspjeh ili ne.
Poenta koju sam u gornjem komentaru pokusao napraviti je da je najprestizniji i najluksuzniji Renault tog vremena ipak bio R25 a da je Eagle Premier uprkos izdasnijim dimenzijama bio nesto jednostavnija izvedba pa samim tim malcice ispod R25. Te da ukoliko R25 nije mogao da se izbori sa MB/BMW i sl u svojoj klasi, te nije imao sta da trazi u segmentu S klase i serije 7, tamo jos vise nije imao sta da trazi Premier. Ne znam koliko si imao mogucnosti da u to vreme pratis automobilizam van onoga sto se moglo videti u tadasnjoj Jugoslaviji, ali R25 V6… Pročitaj više »
Neke informacije u clanku su ne bas 100% tacne ili nisu najbolje razjasnjene. Renault je konacno imao, ukoliko se dobro secam, 49% AMC-a ali u svakom slucaju potpunu kotrolu. Na mesto generalnog direktora – CEO, je postavljen francuz Pierre Semerena a na celo razvoja jedan drugi Renaultov covek, takodje francuz, Francois Castaing. Castaing je odgovoran za razvoj XJ Cherokee pa potom za Grand Cherokee za koje se moze reci da su pretece danasnjih modernih SUV-ova. Renault je investirao u za to vreme najsavremeniju fabriku na Americkom kontinentu i jednu od najsavremenijih u svetu, u Ontariju – Kanada. Medjutim u to… Pročitaj više »
Imas jako dobre analize, svaka ti cast. Cesto ih sacuvam da bi ih mogao koristiti kao inspiraciju za buduce price. Doduse ne slazem se sa sve sta si napisao, Pre svega, Renault nije bio u stanju ni da vodi sebe krajem 1980-ih godina, a da ne govorim jos ceo AMC. Daleko od toga da mi je drago da je AMC ugasen – zivim u blizini nekadasnje AMC-ove velike fabrike u Kenosha, Wisconsin i svako leto imaju veliki auto show modela koji su se pravili u Kenoshi, pre svega Gremlin i Pacer, tako da uvek volim da odem. U svakom slucaju,… Pročitaj više »
juce posto si se nalupao i nalagao uzeo si lepo i obrisao sve komentare. sad opet polako pocinjes da pricas bajke
Dosta please, ništa on nije brisao, ja sam. Privedite diskusiju nekim civilizovanim normama, niste deca.
e onda se izinjavam ja vama gosn zvezdane
Ma sve ok, drugarski molim da održimo diskusiju i opštu atmosferu zdravom i konstruktivnom. Guramo dalje zajedno!
Nije Eagle premier napravljen na bazi Renaulta 21 nego 25, ustvari to je 25tica bez petith vrata. Ja jos posjedujem jedan R 25 1990 g. u izvrsnom stanju a presao sam sa njime 500.000 km