Zanimljivost dana: Lancia Fulvia Coupe – šta bi bilo kad bi bilo…

Istorija italijanske marke prepuna je legendarnih modela, ali i pregršt konceptualnih vozila… Ovo je priča o automobilu čija karijera nikad nije ni startovala. Pred Vama je Lancia Fulvia Coupe.

Početak 21. veka bio je naročito traumatičan za Lanciju. Nekadašnji reli DNK praktično je nestao iz portfolija ovog brenda, a gama je delovala poprilično neprivlačno i razvučeno uz previše transplanata iz tadašnjih bratskih proizvođača.

Srećom, Italijani nisu zaboravili da dizajniraju automobile. Lancijin Centro Stile je uz podršku uprave preuzeo stvari u svoje ruke i rešio da ponudi atraktivnu alternativu. Kao početna tačka za stvaranje novog koncepta koji je trebalo da bude uvod u serijski model uzeta je ikona – Fulvia Coupe iz 1965. godine.

Tadašnji šef dizajna Lancije – Flavio Manconi, svoju viziju i želju preneo je dizajneru Albertu Dililu, te je zajedničkim snagama nastao četvorotočkaš o kom govorimo. Fulvia Coupe premijerno je prikazana na frankfurtskom auto-salonu 2003. godine i momentalno je izazvala ogromno interesovanje, kako kupaca tako i stručne javnosti.

Činilo se da je Lancia uspela da evocira uspomene iz svoje slavne prošlosti uz prilagođavanje novi stilskim i estetskim vrednostima sa početka trećeg milenijuma nove ere. Italijani su bili rešeni da se odreknu bilo kakve ekstravagancije koja često ide ruku pod ruku sa konceptnim automobilima. Prikazani model bio je praktično spreman za proizvodnju i upotrebu.

Fulvia Coupe je u skladu sa svojim prethodnikom bila kako joj sam naziv kaže kupe, i to dvosed, retka zverka za rane dvehiljadite. Suštinski, automobil je fomiran na bazi Fiatove platforme i tehnike, sa tim da je dizajn stavljen u prvi plan.

Retro je kul

Još od Dililovih prvih skica moglo se naslutiti da će nova Lancia nastaviti u duhu nekadašnjeg asa. Zadržan je prepoznatljivi padajući krov, kao i trovolumenski pristup. No, bilo je neophodno održati model u okvirima tadašnjeg stila italijanskog proizvođača, pa su se tako na anfasu pronašla bademasta svetlosna grupacija.

Sa današnjeg aspekta, prednji branik je naročito jednostavan u nekom vrlo lepom maniru, s obzirom na aktuelno preterivanje sa lažnim otvorima, maskama i sličnom… Na zadnjem delu vozila Italijani su ostali verni jednostavnom dizajnu čiju monotoniju razbija svetlosna grupa obavijena oko okruglog stop svetla koje deluje kao da je nastalo u doba space age dizajna.

Enterijer je krcat plemenitim materijalima, a koliko se pažnje posvetilo detaljima najbolje se odražava kroz činjenicu da je prtljažnik optočen alkantarom – što je predstavljalo neviđeni šok.

Nije sve u izgledu, ima nešto i ispod haube

U Lanciji su rešili da za pogonsku jedinicu odaberu Fiatov 1,7-litarski benzinski agregat sa četiri redno postavljena cilindra, koji je svojih 104 kW prenosio na prednje točkove putem petostepenog ručnog menjača.

Brend sa Apeninskog poluostrva naročito se potrudio da održi malu masu vozila, pre svega zahvaljujući upotrebi aluminijuma. Tako je Lancia Fulvia Coupe težila svega 990 kg, što je uz potentni motor garantovalo zabavu za upravljačem.

Prema tadašnjim zvaničnim podacima, ovaj konceptualni automobil bio je u stanju da pojuri do “stotke” za samo 8,5 sekundi, a maksimalna brzina je prebacivala 210 km/h.

Gde je zapelo?

Iako je Lancia Fulvia Coupe na premijeri u Frankfurtu izazvala neverovatno veliko interesovanje, stvari su se završile neslavno. Tadašnji rukovodilac latinskog brenda, Luka de Meo, tvrdio je da nije potrebna velika količina porudžbina za serijsku proizvodnju.

“Dovoljno nam je 2.000 do 2.500 naručenih primeraka, a cena bi bila negde oko 35.000 evra”, govorio je tada De Meo. Iako je cifra delovala relativno visoko, broj neophodnih narudžbenica bio je vrlo skroman, što je sve upućivalo na to da će nova Fulvia ipak ući u serijsku proizvodnju.

Ipak, prema nezvaničnim podacima kočnica za ceo proces bio je sam Fiat koji nije video potencijal u ovom automobilu. Pregovaralo se da se proizvodnja podari nezavisnoj kompaniji, a kao glavni kandidat bio je viđen italijanski Zagato. No, i to se na kraju izjalovilo, pa su priče o serijskog proizvodnji ubrzo nestale.

Serđo Markione je još jednom raspalio maštu automobilskih entuzijasta kada je tri godine kasnije najavio da će Fulvia Coupe ipak imati serijsko izdanje i da će doći do blagih izmena po pitanju tehnikalija, te da će preći na arhiktekturu koju je tada koristila Alfina Brera. Naravno, ni ove pompezne najave Markionea na koncu se nisu obistinile.

Luka de Meo je do nedavno bio prvi čovek Renaulta. U jednom od retkih intervjua u kojima je govorio o ličnim uspesima u automobilskoj industriji naveo je da je izostanak proizvodnje Lancije Fulvije Coupe njegova najveća profesionalna žal.

Automobil koji je osvojio srca publike u Frankfurtu, na sreću, i dalje je moguće videti uživo. On je deo stalne muzejske postavke Stellantisa u Torinu.

Đorđe Platiša

(353)