Džim Farli, izvršni direktor Forda, ne bira reči kada govori o sve većem uticaju kineskih proizvođača automobila. Farli je, u razgovoru za američke medije, ponovo upozorio da bi njihov ulazak na tržište Sjedinjenih Američkih Država mogao imati „razorne“ posledice po domaću industriju, naglašavajući da se radi o pretnji koja prevazilazi uobičajenu konkurenciju.
Prema njegovim rečima, problem nije samo u ceni ili tehnologiji, već u celokupnom sistemu koji stoji iza kineske auto-industrije. Ogromni proizvodni kapaciteti, brzina razvoja i snažna podrška države stvaraju uslove u kojima američki proizvođači teško mogu ravnopravno da se takmiče. Farli je i ranije upozoravao da bi kineski brendovi, ukoliko im se otvore vrata, mogli „izbaciti sve iz igre“, ukazujući na njihovu vertikalno integrisanu proizvodnju i agresivnu cenovnu politiku.
Posebno se izdvaja BYD, koji je već dokazao sposobnost da osvoji brojna tržišta u razvoju. Ovaj proizvođač, uz podršku države i kontrolu nad lancima snabdevanja, uspeva da ponudi vozila po cenama koje konkurencija teško može da prati, uz istovremeno ubrzan razvoj električnih modela.
Iako Sjedinjene Američke Države trenutno održavaju visoke carine kako bi ograničile uvoz kineskih električnih automobila, situacija u Severnoj Americi mogla bi se promeniti. Kanada, naime, razmatra šire otvaranje tržišta za kineske proizvođače, što Farli vidi kao potencijalni „zadnji ulaz“ na američko tržište. Ukoliko kineski automobili uspostave snažno prisustvo u susedstvu, njihovo dalje širenje postaje znatno teže kontrolisati.
Pored ekonomskog aspekta, sve više se govori i o pitanju bezbednosti podataka. Savremeni električni automobili funkcionišu kao mobilni digitalni sistemi, sposobni da prikupe ogromne količine informacija. Upravo zbog toga, pojedini proizvođači već uklanjaju softverska rešenja kineskog porekla kako bi ispunili strože regulatorne zahteve.
Za razliku od Forda, neki globalni giganti poput Toyote, Honde i Nissana biraju drugačiji pristup. Umesto otvorenog protivljenja, oni pažljivo analiziraju kineske konkurente, prilagođavaju strategije i ubrzavaju sopstveni razvoj električnih i softverskih rešenja kako bi ostali konkurentni.
Dodatnu složenost ovoj temi daje usporavanje rasta tržišta električnih vozila u SAD. Uz neujednačene državne subvencije i rastuće troškove života, kupci sve više obraćaju pažnju na cenu. Istraživanja pokazuju da bi značajan broj Amerikanaca ozbiljno razmotrio kupovinu jeftinijih kineskih električnih automobila, ukoliko bi oni bili dostupni. Ta realnost stavlja proizvođače i donosioce odluka pred težak izbor između zaštite domaće industrije i zadovoljenja potreba potrošača.
Ipak, scenario u kojem tržište preplavljuju izuzetno jeftini kineski modeli možda nije tako izvestan. Iskustva iz Evrope pokazuju da vozila koja su cenovno pristupačna u Kini često znatno poskupljuju nakon izvoza, usled carina, logistike i prilagođavanja lokalnim propisima, što je slučaj i sa modelima spomenutog BYD-a.
U tom svetlu, prava pretnja možda ne leži isključivo u cenovnom ratu. Mnogo veći izazov za američke proizvođače mogla bi biti kombinacija kvaliteta, tehnologije i opreme koju kineski brendovi sve uspešnije nude. Ukoliko nastave tim putem, nateraće tradicionalne igrače da podignu sopstvene standarde, bez obzira na to da li su spremni za takvu trku ili ne.
AutoRepublika
(62)
Amerika je, zajedno sa svojim šefom Izraelom postala jedna od najtamnijih mrlja svetske civilizacije ikad, a u 20. i 21. veku definitvno.
Nadam se da ću doživeti da nestane u prašini. Ne radujem se tuđoj nesreći, već samo kažem da već 80 godina izvoze bombe i ponašaju se kao dežurne siledžije. Sada sa ovim klovnom Trampom više se ni ne pretvaraju već otvoreno pričaju o otimanju.
Što se mene tiče bojkotujem sve američko uključujući i svemoćni NAJKI, jedino ne mogu da nađem alternativu za softver tipa ADOBE.