Kako ova kriza može ubrzati prelazak na koncept elektromobilnosti

Kriza izazvana pojavom korona virusa je dovela do drastičnog pada tražnje za četvorotočkašima, uz rekordno posrnuće prodaje na kineskom tržištu, koje je u februaru iznosilo čak 79%, dok skoro ništa bolje nisu prošle ni druge države, uz zapadne ekonomije koje su se mogle “pohvaliti” rezultatima prodaje od oko -50% do -90%, u mesecima koje je obelžila izolacija.

Kao jedna od najkompleksnijih industrijskih grana, u logističkom smislu, uz oko 10 hiljada dobavljača uključenih u proizvodni lanac, automobilska industrija je sasvim očekivano primila najteži udarac krize.

Mnogi uviđaju i poneki pozitivan efekat koji nam je doneo Covid-19. Manje proizvodimo, manje trošimo i manje se krećemo. To je dovelo i do toga da su redukovani štetni efekti po prirodno okruženje.

Međutim, upravo je promovisana fizička distanca, ta koja može ponovo pokrenuti industriju. Ona bi mogla dovesti do toga da više ljudi poželi da poseduje sopstveni automobil, suprotno od trendova koji su se zahuktavali u pretpandemijskom svetu, navodi ekonomista iz kuće ING.

„Definitivno očekujemo da kriza utiče na industriju u oblikujućem smislu. Neki od karakterističnih smerova razvoja sektora, a što se odnosi pre svega na deljene vožnje, odnosno izbegavanje posedovanja vozila, će možda biti i preokrenuti. Ukoliko ne trajno, onda bar na neko vreme,“ kaže viši ekonomista iz firme ING Džoana Konings.

„Za sada je zabeležen porast interesovanja za posedovanjem automobila, što pripisujemo ekspanziji novog korona virusa. To ne možemo da primetimo kroz prodajne brojke, ali je ovaj trend jasan kroz pokazatelje u istraživanjima i raznim sprovedenim studijama,“ tvrdi Konings.

„Imamo i iskustva s posledicama koje je svojevremeno izazvao SARS virus. Strah od infekcije je uslovio da se ljudi orijentišu na korišćenje ličnih automobila, a da okrenu leđa javnom transportu. To je impliciralo i rast tražnje za vozilima,“ dodala je ona.

Kako tražnja za automobilima bude oživljavala, tako će posebno biti akcenat na realizaciji električnih vozila. Proizvođači se nadaju da će upravo kriza pomoći rastu interesovanja kupaca za elektromobilima, što je polako postajala stabilna tendencija i u pretpandemijskom periodu.

Malo je verovatno da će niže cene nafte dovesti do rasta popularnosti konvencionalnih automobila, pre svega i zbog toga što niže cene sirove nafte, retko kada direktno vode i do nižih cena goriva na benzinskim stanicama, što najintenzivnije osećamo mi na Balkanu.

Električni automobili kontinuirano napreduju, dostižući tako konkurentnost u odnosu na tradicionalne četvorotočkaše. Ukoliko znamo da pritisci na proizvođače u smislu redukcije štetnih emisija, neće popustiti, onda je jasno otkuda i pozitivna očekivanja od tražnje za električnim vozilima.

Ne samo to! Zakonodavci mogu shvatiti da je upravo kriza ta koja će produbiti interesovanje tržišta za električnim četvorotočkašima, dodatno stimulišući tražnju za istim.

AutoRepublika

(119)