Nemački grad Augsburg uveo u upotrebu radar montiran na biciklu

Narodne sluge, zaposlene u sekretarijatu za kontrolu saobraćaja nemačkog grada Augsburga, došle su na ideju koju su i realizovale, pa se tako u upotrebi od strane pomenute službe nalazi teretni bicikl koji nosi funkcionalan radarski sistem namenjen kontroli brzine kretanja vozila. Gradski činovnici imaju samo reči hvale za novi mobilni sistem.

Ideja je nastala kao odraz neophodnosti, odnosno frustracije odgovornih lica uzrokovane činjenicom da u Augsburgu ima isuviše mesta gde bi bilo korisno i smisleno postavti radarsku kontrolu, ali gde je to fizički neizvodljivo zbog nedostatka dovoljne površine odnosno deficita prostora. Zato su zvaničnici i postali kreativni, pa tako sada poseduju teretni bicikl visokih manevarskih sposobnosti koji je upotrebljiv, manje-više na svakom mogućem mestu.

„Brojna su uska grla u gradu, mesta gde jednostavno ne možemo da držimo korak s gustinom saobraćaja zato što nismo u prilici da pristupimo našim vozilima s mobilnim sistemima za kontrolu brzine kretanja automobila,“ objašnjava Andreas Blajmajer, šef odeljenja za nadzor saobraćaja i pitanja bezbednosti.

Kako bi na adekvatan način rešili problem, službena lica su ukombinovala teretni bicikl s konvencionalnim radarskim sistemom. „Ostale komponente su ručne izrade,“ objašnjava dalje Blajmajer. Kamera za merenje brzine kretanja vozila se smešta neposredno pokraj puta a aktivira je policijski službenik. Njegovo prisustvo je nužno tokom vršenja nadzora nad saobraćajnim dešavanjima.

„Nakon pilot projekta koji je trajao dve avgustovske nedelje, gradske vlasti su započele s redovnom upotrebom mobilnog radarskog sistema smeštenog na biciklu, početkom novembra,“ kaže Blajmajer. Ipak, jedinstveni teretni bicikl se koristi jedino na mestima gde je nemoguće pristupiti redovnim patrolnim automobilom, a trenutna frekvencija uptorebe kreativnog radara je na nivou, redovnih seksualnih aktivnosti sredovečnog čoveka, to jest dva puta nedeljno. Aluzija na rasplodne afinitete je usmerena na izmamljivanje osmeha na lica čitalaca i nema nikavih dodirnih tačaka sa bezbednošću na nemačkim drumovima.

Odeljenje za nadzor saobraćaja u svom „voznom parku“ poseduje samo jedan ovakav bicikl i plan je da tako i ostane. Vlasti brinu da kada ova kreatura postane šire poznata, ona ne doprinese daljem produbljenju jaza između dve važne grupe učesnika u saobraćaju – biciklista i vozača automobila. Službenik Blajmajer je pokušao da objasni pristup, to jest pogled na ovo pitanje koje su oformile gradske vlasti: „Ma ne radi se ovde o punjenju gradskog budžeta. Naprotiv, jedino nam je stalo da doprinesemo većoj dozi bezbednosti na našim ulicama.“

AutoRepublika

(419)