Početna Life Bezbednost Istraživanje: Prevelika brzina glavni uzrok saobraćajnih udesa
Istraživanje: Prevelika brzina glavni uzrok saobraćajnih udesa
2

Istraživanje: Prevelika brzina glavni uzrok saobraćajnih udesa

137
2

Istraživači iz Univerziteta Vaterlo su objavili rezultate nove studije, koja procenjuje negativan uticaj agresivne vožnje. Uglavnom, neprilagođena brzina je identifikovana kao najverovatniji izazivač saobraćajnih udesa.

Drugim rečima, ukoliko glumite „Fanđa“ na javnim putevima, u velikoj meri vam rastu šanse da izazovete saobraćajnu nesreću.

Istraživači su u analizu uključili podatke iz 28 miliona vožnji, tražeći povezanost agresivne vožnje s verovatnoćom izazivanja sudara. Kada je „agresivna vožnja“ u pitanju, proučavana su četiri aspekta: prevelika brzina, oštro kočenje, oštro ubrzanje i oštra vožnja u krivinama.

Podaci su sakupljeni iz osiguravajućih kuća u Teksasu i Ontariju, od klijenata koji su imali instalirane dijagnostičke uređaje u vozilima. Podaci koji su došli od vozača koji su učinili jedan od četiri navedena prekršaja i učestvovali u nezgodama, upoređeni su s podacima vozača koji nisu učestvovali u bilo kakvom incidentu i koji nisu praktikovali bilo koji vid agresivne vožnje.

Zaključak je da je prekomerna brzina najznačajniji faktor rasta verovatnoće kada je reč o izazivanju sudara, ali su istraživači upozorili da su neophodne dodatne analize da bi rezultati bili potvrđeni. Međutim, inicijalni nalazi bi mogli da imaju uticaj na način na koji osiguravajuće kuće izračunavaju premije. Istraživači smatraju da bi bolji način da se to uradi bio obraćanje pažnje na aktuelno ponašanje ljudi u vožnji umesto uzimanja u obzir faktora kao što su starost, pol i mesto lokacija.

„Naš predlog za osiguravajuće kuće je da na osnovu korišćenja ovih telemetrijskih podataka izvrše procenjivanje ko je rizičan vozač a ko ne. On se zasniva na tome da se pažnja obrati na brzinu, na ljude koji voze prebrzo“, rekao je Štefan Štajner, profesor statistike na Vaterloovom Matematičkom fakultetu.

„Neki rezultati nisu iznenađujući, ali pre ovoga, imali smo čitavu industriju baziranu na intuiciji“, objašnjava Ela Hilal, vanredna profesorica elektrotehnike i računarske tehike. „Sada je to formulisano – znamo da agresivna vožnja ima negativan uticaj. Razotkrivanje i razumevanje ovih podataka bi trebalo da nagoni ljude da porazmisle o istinskim rizicima i poprave svoje ponašanje u vožnji.“

AutoRepublika

(137)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Ako procitas ovaj tekst “ukoso” i “na brzaka”, čovek bi pomislio da su neuki naručioci studije imali altruisticke pobude kad su trazili da se istraži da li učestalost i obim prekoračenja brzine ima neke veze sa brojem nezgoda i njihovim posledicama. A, zapravo, naručioce samo bole novci … i želja da dodatno “zašašave” sve one koji im ugrožavaju visoku profitnu stopu.

Balkanboj
Gost

Taman tako, možda su dobijali podatke od Merca uk (a možda i drugih – inkognito). Kad su već imali instalirane uređaje za praćenje možda su pratili i ponašanje u vožnji. Što se osiguravajućih kuća tiče premije su uvek male.

Mada, takva vožnja dovodi i do povreda i dugotrajnih terapija i lečenja koje ta ista osiguranja plaćaju. Automobil se i popravi, ili kupi drugi.