1. Home
  2. Life
  3. Bezbednost
  4. Ko je odgovoran zbog stradanja dece u saobraćaju? (VIDEO)
Ko je odgovoran zbog stradanja dece u saobraćaju? (VIDEO)

Ko je odgovoran zbog stradanja dece u saobraćaju? (VIDEO)

286
25

Iako je o ovoj temi dosta pisano, svakako nije beznačajna, i o njoj treba stalno govoriti i pisati. Polazim od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a deca su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva.

Poboljšanje bezbednosti dece prepoznato je kao jedan od strateških ciljeva Republike Srbije. Tokom 2015. godine, Republika Srbija je donela važan dokument „Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine“  koji ima za cilj da unapredi bezbednost saobraćaja i spreči stradanje u saobraćaju.

Strategijom su definisani sledeći ciljevi po pitanju bezbednosti dece:

  • Da u saobraćaju nema poginule dece od 2020. godine.
  • Da se broj teško povređene dece u 2020. godini prepolovi, u odnosu na 2011. godinu.
  • Da se prepolove ukupni, godišnji društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu.

Naravno, ovim ciljevima se nema šta zameriti ali povod za pisanje ovog teksta su poražavajući rezultati nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja.

Posebno su loši i neprihvatljivi rezultati u pogledu stradanja dece u saobraćaju. Umesto proklamovanog smanjenja stradanja dece i eliminisanja smrtnog stradanja dece, došlo je do povećanja broja poginule i povređene dece u saobraćaju!

Više o poražavajućim rezultatima Nacionalne strategije pročitajte na narednom linku https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/49/propusti-sprovodjenje-strategije-bezbednosti-saobracaja.html

Saobraćajne nezgode u kojima stradaju deca jedan su od najvećih izazova sa kojima se danas suočavaju sve zemlje sveta.  Zabrinjavajući je podatak da povrede nastale u saobraćajnim nezgodama čine jedan od pet najčešćih uzroka smrtnog stradanja dece u svetu danas. Naime, na svaka četiri minuta na putevima širom sveta jedno dete izgubi život!

U Republici Srbiji je u periodu od 2016. do 2018. god. 41 dete smrtno nastradalo, dok je 4.604 zadobilo teže ili lakše telesne povrede. Posmatrano po svojstvima učešća u saobraćaju, deca putnici čine 54%, deca pešaci 39%, a deca biciklisti 7% od ukupnog broja poginule dece. Kod povređene dece, putnici čine 54%, pešaci 33%, biciklisti 12%, a vozači motornog vozila 1% od ukupnog broja povređene dece.

Kao što možemo primetiti najveći broj dece nastrada u svojstvu putnika u vozilu, što govori i istraživanje Agencije za bezbednost saobraćaja. Naime, procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima u Srbiji je oko 83 %, a na zadnjim svega 12 %. Najviše zabrinjava podatak da svega 52 % roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način. Procene su da bi oko 70 % mališana preživelo ili bi zadobilo lakše povrede da su bili adekvatno vezana u odgovarajućim auto-sedištima.

Ovde treba naglasiti da je jednostavna radnja vezivanje pojasa i korišćenje dečijih auto-sedišta spasila više ljudskih života nego bilo koja druga inžinjerska mera. Vezivanje pojasa na prednjem sedištu smanjuje rizik od smrtnih povreda do 50%, a na zadnjem sedištu i do 75%.

Upozorenje: Potresan i uznemiravajući video prilog

Rezultati studije Svetske Zdravstvene Organizacije pokazuju da upotreba zaštitnih sistema u cilju zaštite odojčadi i dece smanjuje rizik smrtnog stradanja odojčadi za 70%, a dece za 50%.

Kao što sam na početku teksta naglasio da nije ispunjen ni jedan zacrtan cilja strategije pa tako nije ostvareno planirano povećanje upotrebe sigurnosnih pojaseva, posebno su loši rezultati kod upotrebe sigurnosnih pojaseva na zadnjim sedištima. Takođe, nije dostignut planirani procenat upotrebe dečijih sedišta!

Auto-sedište, osim što mora da odgovara masi deteta, mora biti homologovano, odnosno da ispunjava bezbednosni standard. Pored toga, važno je da auto-sedište bude ispravno postavljeno u automobilu, i da dete bude ispravno vezano u njemu. Pojasevi moraju da prelaze preko ključne kosti deteta i karličnog pojasa, a nikako ne smeju prelaziti preko stomaka, niti preko glave deteta ili njegovog vrata.

Dete je dovoljno veliko za samostalno vezivanje pojasom bez korišćenja auto-sedišta kada:

  • Ima 36 kg ili 135 cm (Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je 150 cm)
  • Može da sedi celim leđima uz naslon sedišta, sa nogama presavijenim preko ivice sedišta
  • Donji deo pojasa leži nisko preko karlice (ne preko stomaka)
  • Godnji deo pojasa leži preko sredine ramena (ne preko vrata)
  • Dete može da izdrži u ovom položaju tokom celog putovanja

Dečija auto-sedišta se koriste da bi naše dete bilo zaštićeno u saobraćaju, a ne da ne bi platili kaznu!

Na sledećem  linku (https://www.abs.gov.rs/en/preventivne-aktivnosti/kampanje-421/aktuelne-kampanje/ekranizovana-uputstva-za-pravilnu-upotrebu-decijih—auto-sedista nalaze) se nalaze video upustva kako se pravilno bira dečije auto sedište, postavlja u vozilo, kao i kako se pravilno dete postavlja u dečije auto-sedište. Samo ukoliko pravilno uradite sve radnje iz video uputstva, možete biti sigurni da se vaše dete prevozi bezbedno.

Besplatno preuzmite brošuru (https://www.abs.gov.rs/admin/upload/documents/20180514134020-brosura_decija_auto_sedista.pdf o dečijim auto-sedištima).

Kako je već obrazloženo na početku ovog teksta, deca kao ranjivi učesnici u saobraćaju zbog svojih psihofizičkih karakteristika nisu odgovorna za svoje stradanje u saobraćaju, već odgovornost pada na nas ostale učesnike u saobraćaju, roditelje, ustanove obrazovanja i vaspitanja dece, auto škole, medije i dr.

Na početku teksta sam pomenuo podatak da deca pešaci čine 39%, od ukupnog broja poginule dece. Ovde je bitno reći da putna infrastruktura i saobraćajni sistem nisu prilagođeni za naše najmlađe sugrađane. Primera radi uzeću grad Bor, mesto gde živim i radim. Pojedina gradska naselja nemaju trotoare ili pešačke staze i deca su prinuđena da se kreću kolovozom. Dok sa druge strane, gradska naselja koja imaju trotoare uglavnom su zauzeta parkiranim vozilima, te su stoga deca ponovo prinuđena da se kreću kolovozom.

U Boru ne postoje biciklističke staze/trake, zone 30, zone usporenog saobraćaja itd. U zonama škola ima po nekoliko vrsta problema od neadekvatnog obeležavanja odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom i opremom do raznih vrsta saobraćajno tehničkih, građevinskih, urbanistističkih i arhitektonskih problema. Takođe, grad nema svoju Strategiju za bezbednost saobraćaja, Akcioni plan, katastar saobraćajne signalizacije itd. Tragično je što Bor nije usamljen po ovom pitanju, već većina lokalnih samouprave se nalazi u istom stanju, što je moramo priznati poražavajuće.

Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive. Te nam je stoga u našim lokalnim samoupravama potreban drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem grada treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici.

Problem ugroženosti dece u saobraćaju možemo posmatrati kao tročlani sistem, čiji su elementi deca na jednoj strani, vozači na drugoj, i kao treći element javlja se podsistem saobraćajnica u kome dolazi do kontakta prva dva elementa. Ta tri elementa predstavljaju ujedno i pravce kojima se može i mora delovati. Delovanje treba sprovesti stalno i istovremeno u sva tri pravca.

Kao vozači bi trebalo da znamo da je ponašanje dece vrlo često nepredvidljivo i greške koje prave deca u saobraćaju uslovljene su ograničenim sposobnostima primanja više informacija odjednom, nemogućnošću pravilne procene brzine i udaljenosti vozila, nerazumevanjem saobraćajnih znakova i semafora, precenjivanjem svojih sposobnosti u pogledu pretrčavanja ulice, ograničenošću mogućnosti selekcije bitnih okolnosti, neposedovanjem navika za primenu pravila „vidi i budi viđen”. Deca često greše i u proceni vremena potrebnog za prelazak ulice, pri čemu na njihovo ponašanje utiču i karakteristike njihove ličnosti, problemi koji ih trenutno okupiraju, dešavanja i pojave u okolini i dr.

Brzina je glavni uzrok saobraćajne nezgode i ima veliki uticaj u nastanku nezgode sa decom kao pešacima. Istraživanja vezana za brzinu nam pokazuju da što je veća brzina duži je zaustavni put vozila, i posledice saobraćajne nezgode su veće. Takođe, je bitno napomenuti da pri sudarnoj brzini od 50 km/h šanse da dete preživi su 20%, dok pri sudarnoj brzini od 30 km/h šanse preživljavanja su 80%.

Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.

Shodno tome svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.

Kao vozači smo dužni da obratimo pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo da bezbedno zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca, i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju da vozimo za naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.

Kao roditelji treba da se obavežemo da deci damo kvalitetno i pravovremeno saobraćajno obrazovanje i vaspitanje pošto je to sigurno jedan od najuticajnijih modela za smanjenje rizika od stradanja dece u saobraćaju. I njegova uloga je sticanje znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, unapređenje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja u saobraćaju. Na žalost, u R. Srbiji je u poslednjih 30 godina udeo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u nastavnim planovima i programima gotovo marginalizovan.

Prema istraživanjima koja se sprovode u zemljama EU u promeni ponašanja leži najveći potencijal uticaja na bezbednost saobraćaja. Ovaj potencijal se procenjuje na 20% do 40%, ali u našim uslovima on je još veći. U skladu sa tim neophodno je da svaka lokalna zajednica preduzme aktivnosti saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja u skladu sa svojim mogućnostima, imajući u vidu problem ugroženosti dece sa jedne strane, i mogućnosti rešavanja problema pravovremenom edukacijom. Po svemu sudeći naše lokalne samouprave ovom vidu preventivnih mera ne daju na značaju.

Na sledećem linku  (http://pazljivko.rs/) možete besplatno preuzeti materijale za saobraćajno vaspitanje i obrazovanje dece. Imate veliki  broj edukativnog sadržaja u vidu bojanki, crtanih filmova, igrica, knjiga, pesama, postera, ali i radnih listova i rasporeda časova, koji na odličan način pružaju sva neophodna znanja o bezbednom učestvovanju u saobraćaju. Pa eto prilike da kreativno provedemo vreme sa svojim mališinama učeći ih pravilima saobraćaja.

Pored ugroženosti dece kao pešaka i putnika u vozilu, 7% od ukupnog broja poginule dece u saobraćaju stradali su kao biciklisti. Jedan od ključnih problema bezbednosti biciklista u Srbiji je saobraćajna infrastruktura koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika (ne postoje biciklističke staze, niti trake za bicikliste, uređena parkiralište za bicikle itd.)

Drugi problem koji se javlja je što kod nas ne postoji obavezno obrazovanje i obuka za bicikliste. Ovu vrstu obuke treba uvesti  kao obavezno u predškolskim ustanovama kao i u osnovnoj i srednjoj školi. Npr. po zakonu dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima, dok je situacija na terenu malo drugačija. Bitno je napomenuti da zakon biciklistu definiše kao vozača i samim tim za njega važe sva pravila kao i za vozače motornih vozila (za skretanje, uključvanje, prestrojavanje, prvenstvo prolaza, polukružno okretanje, preticanje, obilaženje,  obaveze prema pešacima…). Sad se postavlja pitanja da li dete od 12 godina poznaje pravila prvenstva prolaza kroz raskrsnicu, da li zna da postupa po svetlosnoj saobraćajnoj signalzaciji, da li zna da čita znake i oznake na kolovozu i da po njima postupa, da li zna kojom se trakom vozi itd.

Sa druge strane problem je ne samo u nedostatku obrazovanja već i u takozvanoj saobraćajnoj kulturi, toleranciji, razumevanju, uvažavanju, koja baš i nije odlika prosečnog srpskog vozača.

Naravno, na kraju se postavlja pitanje ko je odgovoran za ovako poražavajuće podatke i stanje bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji?

Ovako loši rezultati su posledica nerada i slabe koordinacije i saradnje najvažnijih subjekata bezbednosti saobraćaja. Strategija bezbednosti saobraćaja je definisala da su “Najvažniji subjekti bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji: Vlada, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao nosioci izvršne vlasti i kao organi odgovorni za stanje bezbednosti saobraćaja u državi”.

Sa druge strane, za uspostavljanje koordinacije najodgovornije je nacionalno Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja koje nije radilo u prethodnom periodu! U najvećem delu opština i gradova, lokalna tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja nisu bila uspešna u svom radu!

Mi se u Srbiji generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera. U preventivne mere bi spadalo jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, razne vrste i vidovi saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih i arhitektonskih mera, kao i korišćenje i razvoj novih tehnologija i sistema u procesu unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Sada se postavlja pitanje da li lokalne samouprave imaju sredstva za sprovođenje preventivnih mera?

Zakonom su propisani: obaveza osnivanja loaklnih tela za bezbednost saobraćaja, obaveza namenskog korišćenja sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje (30 % novca od kazni ide na račun jedinica lokalne samouprave), način raspodele ovih sredstava, namena ovih sredstava, obaveza donošenja strategija i akcionih planova bezbednosti saobraćaja, obaveza donošenja godišnjih programa bezbednosti saobraćaja i izveštavanja o realizaciji programa, praćenje realizacije strateških dokumenata itd.

Tako da ne može se reći da lokalne samouprave nemaju sredstva. Mislim da više nedostaju ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja. Tako da je nama u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni!

U periodu od 1981. do 2018. god. u Republici Srbiji, u saobraćajnim nezgodama život je izgubilo  43 000 ljudi, dok je više od 500 000 povređeno! Mi svakako kao društvo ne smemo da prihvatimo ljudske i materijalne gubitke u ovom obimu!

Igor Velić, master inž. saobraćaja

(Osnivač i urednik portal posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com)

 

(286)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
25 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

Da, mnogo faktora utiče na obim stradanja dece u saobraćaju. To je cela simbioza „zlofaktora“. Sve je to u tekstu lepo opisano. I sam sam odrastao u manjem gradu, sa generalno očajnom infrastrukturom za pešake i bicikliste ( osim u centru grada ). Čim se od centra odmakneš ulice bez trotoara, u ranom detinjstvu i sa očajnom uličnom rasvetom … Lako je tu stradati i kao oprezan pešak danju, a pogotovo noću ako si dete ili još gore, ako si biciklista … Večeras ( dok sam vozio ) slušam na radiju, da je iduće nedelje povećana kontrola vozača na alkohol… Pročitaj više »

Laki

Zaustaviti nepotrebno stradanje u saobraćaju po svaku cijenu!

M M

Ako pogledamo, više je stradalo naroda od Korone za 2 godine nego u saobraćaju od 81 do 2021

moron

Pošto je sve ovo ipak deo tvoje struke i nauke, šta ti vidiš kao rešenje, za smanjenje broja stradale dece u saobraćaju ?

M M

Dugoročno gledano, postoji jedna jedina mera koja daje rezultate, a zove se VASPITANJE! Našoj populaciji fali vaspitanje na svim nivoima, pa tako i u saobraćaju. Samo pogledajte koliko smeća je bačeno pored puteva. Mesečno se izdvajaju milioni da neko pokupi to bačeno smeće iz automobila, od nevaspitanih građana – učesnika u saobračaju. Vaspitanje se ne stiče lako i brzo, a prvi rezultati po pitanju saobraćajnog vaspitanja mogli bi se očekivati najkraćem periodu od 5 godina. Saobraćajno „vaspitanje“ možemo podeliti na opšte – društveno i kućno. Pametan čovek, intelektualac ili onaj ko ima viziju rizika bezbednosti, vaspita dete u kućnom okruženju… Pročitaj više »

Izmenjeno 1 mesec pre od strane M M
moron

Hvala za izneto mišljenje. Slažem se da je za saobraćajno vaspitanje osnovni problem „vaspitanje“, koje kreće – iz kuće. Kada sam bio klinac ( mladji osnovac ) i vozio bajs ( što mi je tada bila jedna od većih želja i sreća u životu ), a sve na na ulicama bez biciklističke intrastrukture, kad god bi me video otac da na raskrsnici skrećem bajsom i ne dajem migavac rukom ( ili bi mom ocu rekao neki njegovh prijatelj da me je tako video ), odmah je sledila sankcija – 7 dana zabrane upravljanja biciklom. Takodje, moj bajs je (shodno uputama… Pročitaj više »

M M

Naravno, u tome je i poenta. Ti si prošao i kućno i društveno saob vaspitanje (ma kakvo je bilo, ali ga je bilo). Zato danas i jesi potpuno saob odgovoran i tvoj stepen rizika po bezbednost saobraćaja je tek negde u osnovi piramide rizika (ko zna šta je razumeće).
Tebi čak nisu ni potrebni oni silni znakovi izričitih naredbi, jer ti kad vidiš školu, decu, rizične grupe pored puta, uvek ćeš voziti prilagođenom brzinom.

Laki

Jasno.

Rikošet

Za vožnju u zoni škole sa 1 km/h prekoračenjem ograničenje 1.000 Eura kazna. Svaki km/h gore po još 1.000 Eura. Ko nema para u zatvor 25 Eura dan, uz obavezan društveno koristan radu od osam sati dnevno. Kupiti smeće, pomagati invalidima, pomagati u radu na selu starim i nemoćnim… Tri puta ponavljanje istog prekršaja oduzimanje vozačke na 6 mjeseci i obavezno mišljenje psihologa. Za vožnju u pijanom stanju pokraj škole i u njenoj blizini, šest mjeseci oduzimanje vozačke i 5.000 Eura kazna… Obavezna provjera kod psihijatra… Za udaranje djeteta (ako je vozač kriv). Od pola do pet godina zatvora zavisno… Pročitaj više »

Izmenjeno 1 mesec pre od strane Rikošet
M M

Druže, kod nas su zatvori puni a škole prazne. Ajde pišete ko neki nadobudni klinci, koji su do večeri svoji školarci a od večeri naduvani, drogirani.

Rikošet

Imam osjećaj da si nekako „pogođen“ mojim strogim „mjerama“.

Samo represija u ovom slučaju pomaže, jer djeca su nam najvrijedniji kapital za budućnost kojeg sada imamo.

Nadam se da ih imaš, jer samo tako možeš da shvatiš zašto sam po ovom pitanju „radikalan“…

Izmenjeno 1 mesec pre od strane Rikošet
M M

Druže, ne radi se to tako, represija je odavno na zavidnom nivou.
Recimo, gore je delo voziti na autoputu 200, nego neko što ubije čoveka.
Mislio sam za tebe i tvoj komentar u stilu:
Danju Ragib, uveče Nagib
Ista frizura, pogled i kljun
Šibicar Ragib je Nagibu bio
„The dark side of the moon“…

Rikošet

Nije. Represija po ovom pitanju je veoma, veoma blaga. Navešću samo jedna primjer meni poznatog slučaja. Jedna bogata i uticajna žena zgazila je dijete od osam godina i djeda na „školskom“ pješačkom prelazu, jer je telefonirala i vozila nepropisnom brzinom. Ne kažem da je to uradila namjerno, niko normalan ne bi. Ali u sudskom epilogu slučaja, pozvala se na sinkopu, uz dobrog advokata i vještačenje psihologa ili psihijatra, nebitno ne znam ko je mjerodavniji za takve situacije i proglašena psihički nestabilnom osobom i bla, bla kako to ide… Eno nje danas se vozi i živi, nije bila u zatvoru jer… Pročitaj više »

Izmenjeno 1 mesec pre od strane Rikošet
M M

Druže, jedno je bezbednost saobraćaja, drugo su Zakoni, treće, policija, četvrto sudovi.
Sudovi i tužilaštva su institucije za sebe, i obično sve kod njih „zaglavii“. Kod njih je i nož i pogača. Zato je „ta“ na slobodi, a ne što je ZOBS totalno loš.

Onaj komentar sam ti ostavio, a ti ne kapiraš. Daš li ga ti nekad po „gasu“, kršiš li po nekad ograničenja i sl!? Ili si „bezgrešan“?

Tek pisatii onako glupe predloge kaznene politike, nije ozbilno. Obično to rade podvojene linosti, tipa Ragib – Nagib

Rikošet

Sadašnje kazne nisu adekvatne strašnim posljedicama, koje proizvodi gaženje i stradavanje djece i treba ih drakonski povećati čisto kao „vaspitnu“ mjera za naše vozače. Svi mi znamo gdje koči, a da to nije zakon, ali ne vidim zašto ne povećati ove stavke i pokušati tako zaštiti djecu. Edukacija je bitna, ali mi imamo edukacijski vakum već duži period, a film se ne može vraćati unazad. Treba spasiti što se može, a to je u ovom trenutku siguran sam moguće uraditi samo drastično represijom, da se u svim segmentima društva nametne stav da je voziti bahato pokraj škole preskup prekršaj… Znači… Pročitaj više »

Laki

Bravo realni čovječe niko nebi smio tolerisati vozače koji se igraju životima djece !!!

BB

Od sestrine drugarice iz razreda ćerka i otac nastradaše na pješačkom prelazu kod škole (ista priča kao i ova), neki auto ili bi’ autobus je stao na pješačkom a žena zaobilazila (u smislu ma šta gnjaviš, ko ti dade vozačku…) i odnese dva života. Od tada a i ranije, djecu (a najviše svog malog) učim: Kada ti neko stane na pješački, prođi lagano ispred njega i stani na kraj autobusa (ili auta) pa izviri da vidiš da neće ga neko obilaziti!!!

Mislim da je ovaj scenario najopasnija situacija u saobraćaju… Kad pomisliš da si bezbjedan onda neko naleti…

Laki

Više puta gledao takvu opasnost po pješake i ovo je „školski“ primjer bahate neodgovorne vožnje! Zaustavljen Autobus sa upaljena 4 migavca u gradu na teritoriji BRD smiješ obići sa max 7 km/h !!!

BB

Za neku drugu djecu koja misle da više nisu djeca a najviše su izloženi opasnosti jer nisu svjesni koju odgovornost dobijaju u ruke (svoj život) https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=455597
Po meni vrlo dobra akcija – predavanje iz vlastitog negativnog iskustva 👍

Laki

Ovakve „Akcije“daju rezultate svaka čast ovim ljudima mnogima će otvoriti oči bravo!!!

Renault Terminator

Tu ima svega,zaista.Od loše infrastrukture,neispravnih vozila,policije koja nekada ne radi svoj posao valjano,već svojim postupcima pokazuje loše primjere ostalim učesnicima u saobraćaju,lošeg vaspitanja i odgoja dijece,konzumiranje droga,alkohola,bezobrazluk,bahatost i na kraju male kazne. Ja sam isto za ektremne kazne ove sada su smiješne,narod ima para i bez problema to može platiti zato se i bahanališe na putevima,treba uvesti takve kazne da dok je živ mora otplaćivati,što novčano što društveno korisnim radom,što zatvorom.Ako nema zatvora,pravi nove,država danas ima para i može bez problema da napravi na desetine zatvora i samo ih puni,nema drugog riješenja za nas,takav smo narod da drugi jezik sem… Pročitaj više »

Izmenjeno 1 mesec pre od strane Renault Terminator
BB

Od svega ovoga ja bih izdvojio bahatost kao najveći problem bez kojeg svi drugi problemi se nekako i ne izgledaju toliko veliki, ali kad ih bahatost potencira onda svi zajedno isplivavaju na površinu.

Laki

Bahatost je okidač „belaja“ svake vrste bravo za komentar!

Laki

Pravi komentar bravo.

Dejan

Lepo rečeno nema šta.
Prvo bi saobraćajem trebali da se bave ljudi kojima je to zanimanje a struka je dozvolila da im svi drugi rade posao. To je neprihvatljivo.
Drugo je jedan strasan primer:
2006. Godine grupa ljudi je poslala dopis u 10 osnovnih skola da odrzi besplatno predavanje deci o saobracaju. Skole su samo trebale da kazu da ili ne. 9 NE i JEDNO DA. E to je problem ogroman.
Posle cca 10 godina krece pazljivko.

Saobracaj je specificna delatnost.

Propusteno vreme se, kako i svuda tako i u sabracaju, tesko ili nikako nadoknadjuje.