Pre nekoliko dana smo objavili priču o rivalskim odnosima između američkog i kinekog tržišta, kada je u pitanju veličina ali i u smislu broja registrovanih automobile na ulicama. Tada smo naveli da su Kinezi lideri po broju prodatih vozila, što nesporno i jesu, ali smo isto tako, citirajući američke izvore, izneli da je 278 miliona vozila registrovano i aktivno na drumovima Amerike.
Ispostavlja se da verovatno to nije rekordan broj, kako smo tada izvestili, već da i ovde primat drži najmnogoljudnija zemlja na svetu, sa preko 300 miliona registrovanih četvorotočkaša.
Zbog svega navedenog, postoji velika verovatnoća da Kina postane najveći izvoznik korišćenih automobila na svetskom nivou, i to već u bliskoj budućnosti. Predviđanje još više dobija na težini kada se zna da broj električnih i (do neke mere) autonomnih vozila u Kini raste, uslovljavajući tako manju lokalnu tražnju za konvencionalnim modelima.
Lokalni medijski izveštaji navode da je kineska trgovinska kompanija sa sedištem u Gvangžuu, nedavno izvezla 300 polovnih automobila na tržišta Kambodže, Nigerije, Mjanmara i Rusije. To je bila prva isporuka polovnih vozila velikog obima, s obzirom na činjenicu da je do nedavno važila zabrana prodaje van Kine, pre svega iz straha lokalnih vlasti, a zbog niskog kvaliteta kineskih automobila. Sada je očigledno da su Kinezi stekli više samopouzdanja.
Sada je i strategija ekonomske politike Kine usmerena ka izvozu starijih vozila, i to na tržišta zemalja koja nemaju najstrože emisione i bezbednosne propise. Pored višeg kvaliteta vozila iz sopstvene proizvodnje, na ovaj način se otvara i veći prostor za plasman elektromobila na lokalnom tržištu.
U razvijenim zemljama zapadnog sveta, polovnih automobila se, na godišnjim osnovama, proda više nego dvostruko veći broj u odnosu na nove primerke. Na primer, u Americi je tokom 2018. godine prodato 17,2 miliona novih četvorotočkaša, što je “mačiji kašalj” spram plasiranih 40,2 miliona polovnih. Očekivanja za 2019. godinu, govore o tome da će se ovaj jaz dodatno produbiti.
Neprestano rastuće cene novih modela, kao i ogroman broj vozila kojima se završava bilo rentalni ugovor, bilo (finansijski) lizing aranžman, uslovljava veću poželjnost već upotrebljavanih primeraka.
Razvijene države, poput Amerike i Japana, već izvoze korišćena vozila na tržišta Meksika, Nigerije i sličnih, decenijama unazad. Sada se od Kine očekuje da preuzme lidersku poziciju.
Tokom 2018. godine, u Kini je prodato 28 miliona novih četvorotočkaša i samo 14 miliona polovnih. Dakle, upravo biva još jasnije šta će se u budućnosti dešavati jer je naprosto nemoguće da pomenuta proporcija ostane toliko različita u odnosu na svet koji Kina ubrzano sustiže, a čini se i prestiže.
To će biti dodatni “vetar u leđa” trenutno zastaloj automobilskoj industriji Kine, a Afrikanci, pojedine azijske države, kao i one iz Latinske Amerike, imaće čemu da se raduju, takođe.
AutoRepublika
(622)
lako je izvoziti jeftino smeće u siromašnu afriku, neka probaju izvoziti nova vozila kineskih proizvođača u evropu