Restauracija oldtajmera kao unosan biznis

Tržište starinskih automobila je na evropskom nivou, pre četiri godine vredelo oko 4 milijarde evra. Predviđanja su da će do 2025. godine, više od polovine profesionalaca iz sektora održavanja i popravki vozila starih generacija biti zrelo za penziju, pa se sada, shodno tome, radi na animiranju i obučavanju naslednika.

Iznetu procenu iz prethodnog pasusa je potpisala Francuska federacija klasičnih vozila, a čak i oni sami navode da je predstavljen iznos verovatno potcenjen bio čak i u toba, a da je danas znatno veći novac koji se izdvaja za svrhe popravki i održavanje oldtajmera.

Juče je u Francuskoj održan Nacionalni dan starinskih vozila, a to je bila prilika da se javnosti predstave šanse koje ovaj industrijski sektor nudi kupcima. Najmanje 20.000 radnih mesta u ovoj grani industrije će biti otvoreno u zemlji Gala čiji vozni park oldtajmera broji oko 800.000 primeraka. To je cifra koja je ekvivalentna učešću od 1,5% u ukupnoj floti vozila, ali je kilometraža koju starinski primerci prevale samo 0,15% od ukupnog broja pređenih kilometara.

Prezentovane statistike se odnose samo na stara vozila o kojima vlasnici vode računa. Stoga i ne čudi da broj zahteva za restauracijom automobila raste iz dana u dana, a mnogi ljudi pokreću pitanje regeneracije svog limenog ljubimca na koga su tokom decenija i zaboravili da postoji, čak i u situaciji kada je obnova potpuni apsurd u ekonomskom smislu.

Kao rezultat svega opisanog, brojne male kompanije, majstorske radionice i ostale specijalizovane institucije manjeg formata doživljavaju procvat tražnje za njihovim uslugama kada svoju ekspertizu prošire i na vozila starijih generacijama. To važi čak i za takozvane „youngtimere“, odnosno primerke mlađe od 30 godina koji se već smatraju kolekcionarskim primercima.

Ponude za obuku majstora su veoma retke

Zanat čije znanje donosi titulu automobilskog mehaničara može biti „ispečen“ na nekom od klasičnih trening programa koji se organizuju već dugo, ali se tu na „meniju“ ne nalazi ništa što bi asociralo na specijalizaciju u oblasti restauracije ili održavanja oldtajmera.

Neki organizatori nudi trening programe i na ovom polju, ali ih je veoma malo. Nacionalna asocijacija za konzervaciju starih vozila (CNVA) sa sedištem u francuskom gradu Antoniju nudi dugotrajnu obuku u neprekidnom trajanju od 10 meseci, a edukacija je usklađena sa Torinskom poveljom, koja predstavlja smernice izdate od Federacije oldtajmera.

Obrazovni program uključuje seanse iz oblasti: mehanike, limarskih radova, zavarivanja, oblikovanja panela karoserije, auto-elektrike, tapetarstva, ali i pravnih pitanja, istorije automobilizma, znanja specijalizovanog engleskog jezika koji je u primeni u ovoj delatnosti.

Za sada, dugotrajni trening nije zvanično priznat, ali tim navodi da je pokrenuta procedura za priznavanjem, odnosno izdavanjem dokumenta od Ministarstva za visoko obrazovanje. Veoma je interesantno da organizatori ove obuke naglašavaju da će im uspešno kompletiranje desetomesečnog izazova doneti zaposlenje sa izvesnošću od 100%.

Polaznici obuke su i mladi i stari, ali su po pravilu veoma zainteresovani i sa dobrim predznanjem na temu restauracije vozila. U aktuelnim promotivnim kampanjama, CNVA ističe da je dobio više zahteva za davanje preporuka za radno angažovanje pojedinaca nego što je evidentirao prijava polaznika.

Žerom Salva, iz kompanije Porsche JS Speed ​​Shop, posvedočio je o nedostatku programa za obuku budućih profesionalaca, a koji bi bio priznat od strane državnih tela: „Imamo sve više posla. Kontaktirali smo CNVA tokom lokalnog Salona klasičnih vozila (Rétromobile), a nakon toga smo raspisali i konkurs za prijem kadrova“.

Iz kompanije ističu da bi momentalno mogli da angažuju šegrta. U odsustvu zvanično priznate diplome, koji period je potreban profesionalcu da sazri, pokušao je da objasni Salva. „Ne brinemo o brzini procesa usvajanja znanja. Ukoliko čovek poseduje strast nije ni potrebno da zna sve. To je sve što tražimo od početnika.“

Što se tiče ostalih, cilj je organizovati trening koji bi bio plodonosan u smislu lakoće usvajanja novih znanja uz praktičnu obuku, kako za mlade ljude početnike, tako i za one sa iskustvom, pri čemu je važno napomenuti da čak 52% kompanija iz ovog industrijskog sektora imaju samo jednu osobu u random odnosu.

Upravo to je ambicija Huberta Haberbuša, limara iz Alzasa, koji je dobio sertifikat Master iz oblasti umetnosti, tokom 2017. godine, lično od by the ministra kulture Fransoe Nisena. On je praktično prvi majstor „restaurater starinskih vozila „, kao prva osoba koja je stekla sertifikat „Entreprise du Patrimoine Vivant“ još 2007. godine.

Direktor kompanije koji angažuje početnike iz različitih škola, naglašava da bi vlasti morale da iskažu veći stepen zainteresovanosti za trening procedure: „Princip i odnos između mentora i učenika je veoma važan i poslodavcu se u tome mora pomoći, imajući svest da je proces prenosa znanja mukotrpan i težak“.

Prednosti ovakvog pristupa su ogromne. Kao što smo na početku i naveli, za nekih šest godina, polovina još uvek aktuelnih iskusnih zanatlija odlazi u penziju, a neko mora da preuzme odgovornost u ovoj zahtevnoj industrijskoj grani.

AutoRepublika

(2672)