Početna Zelene strane Green NCAP – o čemu se radi?
Green NCAP – o čemu se radi?
6

Green NCAP – o čemu se radi?

122
6

Električna i elektrifikovana vozila su u centru pažnje automobilske industrije u poslednje vreme, a još više će to biti slučaj u budućnosti. To je sasvim logično rekli bismo, s obzirom da je u toku proizvodna tranzicija kakva nije viđena u automobilskoj istoriji.

Danas nema nijednog važnijeg proizvođača automobila, koji ne planira da se oprosti od tradicionalnog pogona u nekoj perspektivi. Ipak, ključno pitanje je šta elektrifikacija znači za prosečnog kupca? Da li se zaista radi o nečemu što će doneti „ekološke blagodeti“? I na kraju, koji će biti kriterijumi odabira vozila?

Još od kada je elektrifikacija počela ozbiljnije da ulazi u automobilsku industriju, postoje oni koji tvrde da čisto električni automobili mnogo negativnije deluju na životnu okolinu na duge staze, u odnosu na njihove pandane sa SUS motorima.

Trenutno postoje dva načina merenja emisije izduvnih gasova. Najčešće korišćeni metod podrazumeva put “od rezervoara do točkova”, odnosno na izduvne gasove koje automobil emituje dok je u pokretu. Najpreciznije i najsveobuhvatnije merenje je ono „od izvora do točkova“, koje određuje količinu emisije tako što u obzir uzima sve faze u okviru životnog veka automobila, od ekstrakcije goriva i proizvodnje, preko isporuke, eksploatacije, i na kraju uništenja.

Trenutno nema standardizovanog metoda uz pomoć kojeg se meri nivo emisije „od izvora do točka“, a takođe nema ni metoda vrednog pomena, koji upoređuje međusobnu efikasnost elektrifikovanih vozila. Međutim, Euro NCAP planira da to promeni.

Početkom marta 2019., ova organizacija je objavila uvođenje „Green (zelena) NCAP“ procedure, čiji je zadatak da „obezbedi najsveobuhvatnije nezavisne informacije kupcima u vezi sa što većim brojem vozila“.

Zašto Green NCAP?

Krajnji cilj Green NCAP-a je da se etablira kao ogromna baza podataka, koja sadrži informacije u vezi s emisijama „od izvora do točka“ najpopularnijih vozila, uzimajući u obzir sve tipove pogona, od motora s unutrašnjim sagorevanjem pa sve do onih čisto električnih.

To znači da ćemo znati stepen zagađenja koji automobil generiše od procesa proizvodnje, preko eksploatacije, i na kraju uključujući uništavanje ili recikliranje.

Najvažnija stvar u vezi s dotičnom serijom testova je što će biti sprovedena na svim tipovima automobila, bez obzira na konfiguraciju i tip pogona. Ovo će kupcima pomoći prilikom izbora kada je o kupovini reč, ali u isto vreme ima potencijal da zauvek stavi tačku na debatu koja se tiče prednosti i mana električnih automobila.

Međutim, za početak, ovi testovi će u obzir uzeti samo emisiju „od rezervoara do točka“ i biće sprovođeni za putničke automobile. Razlog je taj što je obavljanje gigantskog zadatka, koji uključuje razvoj testnih protokola „od izvora do točka“ tek započelo.

Testna procedura

Procena koju će sprovoditi Green NCAP uključuje laboratorijske i testove u realnom saobraćaju. Što se laboratorijskih ispitivanja tiče, automobil počiva na dinamometru i pokretan je u okviru propisanog ciklusa, dok se izduvni gasovi u isto vreme prikupljaju. Oni se zatim analiziraju i određuje se rezultat.

Laboratorijska procedura je bazirana na WLTC-u (World Harmonized Light-Vehicles Test Cycle) iz 2017., „ali uz realnije granične uslove“. Ukupno se sprovodi pet laboratorijskih testiranja, vezanih za voznu postavku automobila: WLTC „hladan“, WLTC „radne temperature u standardnom režimu“, WLTC „radne temperature u ekološkom režimu“, WLTC „radne temperature u sport režimu“ i BAB130 ciklus vezan za auto-put.

Testiranja u realnom saobraćaju se takođe sprovode radi prikupljanja izduvnih gasova koji izlaze iz „auspuha“, ali u ovom slučaju je ispitivanje bazirano na RDE (Real Driving Emissions) proceduri, za koju se koriste PEMS (Portable Emission Measuring Systems) sistemi.

U ovom testu, automobili se ispituju u urbanim uslovima, na regionalnim putevima, kao i auto-putevima, da bi se odredila emisija azotnih oksida, ugljen-monoksida i čađi. U budućnosti, Green NCAP takođe planira da meri nivo ugljovodonika.

Polutanti koji su „pod lupom“ Green NCAP-a su ugljen-monoksid, azot-oksid, azot-dioksid, ugljen-dioksid i gustina čestica čađi.

Sve vrednosti koje su rezultat gore navedenih testova, biće u budućnosti u korelaciji s nizom indikatora, koji se nazivaju „vozni otpor“. Dotični indikatori u obzir uzimaju masu, aerodinamički otpor vazduha i otpor točkova pri kotrljanju, kako bi se odredilo koliko energije vozilo zahteva.

Sva merenja se zatim kondenzuju u okviru tri glavna indeksa: Indeks čistog vazduha (sposobnost vozila da izbegne emitovanje polutanata), Indeks energetske efikasnosti (efikasnost kojom se energija konvertuje za potrebe pogona vozila) i Gasovi efekta „staklene bašte“ (ugljen-dioksid, metan i azot-oksid).

Ocenjivanje

Baš kao što to radi s „kreš“ testovima koje sprovodi, ova organizacija će ocenjivati ekološke atribute uz pomoć čuvenih „zvezdica“. Pojednostavljeno, što više „zvezdica“ (pet je maksimum), to je automobil bolje plasiran.

U svrhu rangiranja stepena emisije, ocene će biti u rasponu: jedna zvezdica – kontrola zagađenja i/ili energetska efikasnost su kompromitovane, dve zvezdice – odsustvo neke od tehnologija vezanih za smanjenje emisije štetnih gasova i/ili tehnologije za smanjenje potrošnje goriva je evidentno, s prostorom za poboljšanje, tri zvezdice – vozilo je opremljeno redovnom tehnologijom za smanjenje emisije štetnih gasova i uštedu goriva, ne nadmašujući konkurenciju, četiri zvezdice – efikasna tehnologija za smanjenje emisije i uštedu goriva i pet zvedica – nizak stepen emisije polutanata i gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte“.

Ipak, treba imati na umu da su navedene ocene za sada vezane isključivo za vremenski period dok je automobil u eksploataciji, ali će uskoro u ocenjivanje ući ispitivanje kompletnog životnog ciklusa vozila, što je nešto što do sada nije nikada urađeno.

Prvi Green NCAP rezultati

Marta 2019., Green NCAP je objavio prve rezultate svoje testne procedure za 12 modela automobila: BMW i3, Hyundai Ioniq, BMW X1, Mercedes-Benz A klase, Ford Fiestu Evro 6d-Temp, Audi A7 Sportback, Subaru Outback, Volvo XC40, Fiat Pandu, Ford Fiestu Evro 6B i Volkswagen Golf.

Ovi modeli su odabrani, kao što će biti slučaj i u budućnosti, jer su među najbolje prodavanim u svojim segmentima. Takođe, u listu su uključeni „uobičajeni tipovi motora i miks vozila sa SUS i električnim pogonom“.

Kao što je bilo i za očekivati, Hyundai Ioniq i BMW i3 su najbolje ocenjeni, s pet zvezdica, dok su „fenjeraši“ Volkswagen Golf 1.6 TDI, Fiat Panda 1.0 i prethodna verzija Ford Fieste, 1.0 EcoBoost.

Više detalja u vezi s testnom procedurom i ocenjivanjem možete pronaći ovde.

Pavle Barta

Izvor: Green NCAP

AutoRepublika

(122)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Veoma interesantno.

Odesza
Gost

Šta je tu interesanto ???
Pa ovu listu smo mogli “TI i JA” napraviti nedeljom pola 4 ujutro ko od majke odvaljeni da se malo na šalim i opet bi bila točna…
Električni automobili 5 zvezdica
3-4 zvezdice benzinski agregati
2-3 zvezdice jače izvedbe najmodernijih jačih dizelaša i benzinaca
0-1 zvezdica prva generacija Euro 6 dizela projektirana još 2010-te godine

Mad Max
Gost
Meni je baš drago da trenutno vozim jednog “fenjeraša”, kome sam ukinuo čak i lamda sondu, i jednostavno uprostio mape, da rade u skladu sa položajem pedale gasa i obrtaja, a ne da čekam “lambadu” da se razbudi. 🙂 Ako ćemo o 5 zvezdica, svih 5 u punoj snazi zaslužuju samo biciklisti, skejtborderi, roleraši i sl prirodni točkaši…. Ovi što pune baterije, su gori od mog fenjeraša, jer imaju efikasnost duplo manju. Ko ne verije, nek se provoza kroz Lazarevac, Obrenovac……. Ovi Evropejski mislioc imaju rupu u pameti….. Ovaj svet je “izluđeo” načisto. Gde god se okreneš cirkus. Pa se… Pročitaj više »
Balkanboj
Gost

Slažeš mape? Extraa.

moron
Gost

Kada sam rekao “veoma interesantno”, mislio sam na ovaj deo : “… ali će uskoro u ocenjivanje ući ispitivanje kompletnog životnog ciklusa vozila, što je nešto što do sada nije nikada urađeno.”

Miloš
Gost

Promocija el vozila u svakom slučaju.