Početna Testovi Uporedni (indikativni) test: Koje je bolje dizel gorivo, srpsko ili rumunsko?
Uporedni (indikativni) test: Koje je bolje dizel gorivo, srpsko ili rumunsko?

Uporedni (indikativni) test: Koje je bolje dizel gorivo, srpsko ili rumunsko?

7.44K
18

Prethodna nedelja je bila veoma intenzivna u svakom smislu. Na poslovnom kalendaru se našla jedna obaveza, a istovremeno i radost, povodom regionalnog sastanka koji je trebao da bude održan u rumunskoj prestonici, Bukureštu.

S obzirom na, i dalje snažan afinitet prema putovanju, pa i vožnji samoj po sebi, uprkos tome što je Beograd povezan avionskim prevozom sa glavnim gradom susedne republike, dileme nije bilo. Putujemo automobilom kroz živopisne predele.

Upravo ova odluka je bila temelj za realizaciju jedne stare ideje. Naime, želja nam je bila da proverimo i uporedimo, u što je moguće više reprezentativnim uslovima, kvalitet goriva koje kupujemo u Srbiji sa onim u Rumuniji.

Sasvim je jasno da ceo postupak nije izveden u laboratorijskim uslovima, niti ispunjava stroge kriterijume koji bi celom poduhvatu dali naučnu notu, ali svakako verujemo da su dobijeni rezultati dovoljno verodostojni da pružaju jasne indicije u pogledu konačnog zaključka.

Osnovne činjenice u vezi sa putovanjem

Bukurešt je od Beograda udaljen nekih 615 kilometara i postoje različite opcije za izbor rute. Mi smo koristili deonicu koja vodi, jednim kratkim delom, preko Bugarske, a na kojoj se nalazi nešto preko 250 kilometara autoputa, uz ostatak deonica koju prevashodno čine magistralni i lokalni putevi.

Za prevoz do odredišta smo izabrali BMW X5 25d xDrive, što i nije bio neki preterano težak izbor, s obzirom na to da nijedan od drugih raspoloživih automobila nije bio u stanju da pruži takav nivo komfora. U automobilu su se nalazila dva putnika. Jedan je upravljao krosoverom putevima kroz Srbiju, dok se za upravljačem vozila na teritoriji susednih država nalazio autor. Trudili smo se da održimo što je moguće više približan stil vožnje u oba pravca. Vremenske prilike u danima putovanja su bile veoma slične.

Ograničenja u analizi

Prva teškoća, u smislu pune verodostojnosti testa, sa kojom smo se suočili, odnosi se na činjenicu da je zapremina rezervoara test vozila isuviše velika, ili da je razdaljina između dva grada nedovoljne dužine, da bi bili u stanju da količine utrošenog goriva merimo metodom dopune (skoro potpuno praznog) rezervoara na benzinskoj pumpi, na koji način bismo dobili egzaktnu potrošnju za pređenu distancu.

Drugim rečima, shvatili smo da bi od manjeg odraza na rezultate testa, bio izbor da se oslonimo na podatke koje je očitao putni računar, u odnosu na situaciju u kojoj bi skoro trideset litara goriva sipanog u Srbiji, ostalo u rezervoaru prilikom dopune goriva u prestonici Rumunije. Da smo uradili tako, imali bismo (bezmalo) potpuno tačne podatke o količinama utrošenog goriva, kako u odlasku, tako i u povratku, ali bi učešće domaćeg dizela u rezervoaru, nakon dopune u Rumuniji, bilo preko 25%, odnosno ne bismo mogli da iole precizno sagledamo potrošnju rumunskog dizela koji smo koristili za povratak.

Iz tih razloga, rezervoar automobila je napunjen nekoliko dana pre početka putovanja, i prilikom polaska, već je bilo utrošeno petnaestak litara u (beo)gradskoj vožnji, odnosno automobil je prešao nekih 140 kilometara. Naravno, prilikom početka putovanja, podaci o potrošnji goriva su vraćeni na nulu (ne i prosečna dotadašnja brzina kretanja), i avantura je mogla da počne.

Samo putovanje ka Bukureštu je, uz višekratne pauze, trajalo nešto preko deset časova, i proteklo je bez ikakvih problema. Automobil je imao jedan dan odmora, a sutradan smo se zaputili istim putem nazad.

Pre odlaska iz Bukurešta, velika želja nam je bila da obiđemo muzej klasičnih automobila koji su u vlasništvu čuvenog rumunskog preduzetnika Jona Cirijaka, ali nismo imali sreće, s obzirom na to da je ustanova otvorena za posete samo tokom vikenda.

Kako je muzej smešten u blizini međunarodnog aerodroma u Bukureštu, ta lokacija se ispostavila idealnom za potrebe dopune rezervoara. Pošto u Srbiji koristimo premijum dizel gorivo koje se nalazi u ponudi Naftne industrije Srbije, G-Drive, tako smo se vrlo lako opredelili da najviše pozicionirani dizel kupimo na benzinskoj stanici u vlasništvu rumunske nacionalne naftne kompanije Rompetrol. U rezervoar je stalo nešto preko 71 litra dizela, odnosno blizu 90% goriva u rezervoaru je činio rumunski konkurent našeg G-Drive-a.

Neposredno pred dopunu, putni računar je očitao prosečnu potrošnju (na svakih sto kilometara) od 8,2 litara dizel goriva robne marke G Drive, što smo doživeli kao vrlo reprezentativan podatak u odnosu na prethodna iskustva sa ovim automobilom, kao i u odnosu na strukturu rute koju smo koristili.

Po običaju, povratak kući prođe nekako brže, a usputne pauze bivaju nešto kraće. Posle nepunih devet časova, ponovo smo u Beogradu.

Balkanska zemlja u punom smislu te reči

Ovom prilikom, pre prikaza rezultata potrošnje u povratku, želimo da vam kažemo da (samo) ukoliko delite ljubav prema vožnji, izaberete automobil kao prevozno sredstvo ka Bukureštu, jer su predeli zaista divni. Sa druge strane, frustrirajući je nedostatak adekvatne putne infrastrukture, kao i navike opasne vozača u Rumuniji da se odvajaju sa magistralih puteva tako što jednostavno „preseku“ punu liniju i uključe se čak i na sporedni zemljani put. Nešto slično smo doživeli još samo na Kubi.

Rumunija, sudeći prema izgledu Krajove i Bukurešta, nije slučajno članica Evropske unije a stepen ekonomskom razvoja različitih regiona je veoma neravnomeran. Dok je uvodni deo zemlje iz pravca iz kog smo „nadirali“, sve do Krajove, ostao zarobljen u sedamdesetim godinama prošlog veka, dotle je prestonica grad evropskih manira u kojem nije teško zamisliti sopstevnu egzistenciju na dugoročnijim osnovama. Vedri ljudi, široki i čisti bulevari, prelepe devojke… Veoma nas je podsetio na „mega“ Novi Sad.

Elem, da se vratimo mi našoj osnovnoj temi

U Beogradu smo na putnom računaru očitali potrošnju od 7,2 litra dizela na sto prevaljenih kilometara.

Ovaj podatak smo proverili dopunom goriva, ponovo na NIS-ovoj benzinskoj stanici, a ispostavilo se da je stvarna potrošnja iznosila 7,4 litara za istu distancu. Međutim, ovu razliku možemo obrazložiti na različite načine. Najverovatnije je da sam putni računar iskazuje nešto bolje rezultate od stvarnih, ali to generalno nije od uticaja na naš zaključak jer je isti računar merio potrošnju i u odlasku.

Takođe, moguće je i da smo mi dopunili rezervoar do punog kapaciteta, dok je sa druge strane radnik na pumpi u Rumuniji obustavio dopunu već pri prvom prekidu isporuke goriva. Tu može doći i do dva litra razlike, očitane kroz stepen popunjenosti rezervoara.

Zaključak

Iako svesni svih nesavršenosti ovakve analize, ipak moramo da konstatujemo da se razlika u potrošnji od jedne litre na sto kilometara (više od 10%) teško može pripisati, bilo čemu drugom do kvalitetu samog goriva, koje je očigledno na strani rumunske nacionalne kompanije, posebno s obzirom na sav naš trud da uslove na koje imamo uticaj učinimo što približnijim u oba smera. Pored toga, cena premijum dizela kod ovog rumunskog distributera iznosi okruglo 1,4 evra, pa i po ovom pitanju naše komšije odnose pobedu.

Još da napomenemo da je testni BMW X5 zabeležio rekordno nisku potrošnju od samo 6,3 litara goriva na sto kilometara u uslovima u kojima je sagorevao najskuplje dizel gorivo slovačkog nacionalnog distributera, doduše uz opasku da je autor tom prilikom više vodio računa o zakonima ekonomične vožnje.

Zvezdan Božinović

(7442)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Nebojša
Gost

Moj auto je spustio potrošnju gasa za bezmalo 2 litra kada bih sipao u Mađarskoj. Da ne pominjem tecniji rad i ubrzanje.

Japanautofan
Gost

Fantastican auto za uzivanje u voznji.
Kako li ste samo izdrzali da stedite na potrosnji goriva 🤣
Ili mozda i niste stedeli 🤔
Nekada smo rumunsko gorivo smatrali bas losim.
Ili su Rumuni napredovali ili smo mi nazadovali sto se tice kvaliteta goriva.

Milan
Gost
Imam i vozim automobile koje pokreće i benzin i dizel. Pošto mi je bitan kvalitet goriva (ne toliko zbog potrošnje koliko zbog DPF filtera, EGR ventila i sl), uradio sam sve što je do mene da na internetu, kod više majstora i iz ličnog primera proverim koji dizel je u Srbiji najkvalitetniji. Iskustva vozača su različita, ali se nekako Mol iskristalisao kao opcija koju preporučuje većina laika i bezmalo svi majstori s kojima sam razgovarao. Stoga je možda bolje da ste uzeli njihov dizel kao pokazatelj kvaliteta. Kada je u pitanju benzin, imam utisak da razlike nisu tako velike i… Pročitaj više »
MaPe
Gost

Odlican test, napokon da se vidi razlika u realnim uslovima!

Starac
Gost

Test nije realan, cak je i smesan. Merenje u suprotnim pravcima, pa jos oslanjanje na bord. Kolika god da je razlika u kvalitetu goriva, ne moze biti tolika u potrosnji, pogotovo kada je u pitanju dizel.

Renault Terminator
Gost
Tema o kojoj se bas moze puno pisati…. Ja imam zelju da testiram (a i testiracu ako Bog da) sa svojim Cliom ovaj Austrijski benzin koji sipam na Shellu (kad budem isao za Beograd) i kad krenem nazad za Austriju u Beogradu cu sipati na EKO pumpi (gdje inace uvijek sipam kad sam u Srbiji) i bas cu da vidim ima li razlike u potrosnji,radu motora,performansama. Rodjak koji zivi i radi isto u Austriji ima Audija A6 2.0 tdi 140ks i on mi vise puta skrece paznju da je razlika izmedju dizela austrijskog (shell-og) i naseg dizela u Srbiji nebo… Pročitaj više »
Mad Max
Gost
Ova vrsta testa može biti jako varljiva. Osnovno, niste uzeli u obzir vetar, koji je jako uticajan na autoputu. XXXX puta sam radio testove ovog tipa, i svaki put je drugačije. Vetar zna da na autoputu napravi razliku potrošnje od 2 litra. Obično kod nas duva vetar severozapad, pa oni koji idu put, Austrije, Mađarske, Italije, obično imaju značajnije povećanu potrošnju sa domaćim gorivom. Otud tvrdnja gastarbajtera da naše gorivi se troši više. Nekada zna biti i drugačije, kad duva košava , jugo i sl. Što se tiče kvaliteta goriva, NIS zna ponekad da podbaci, baš kao ovih dana. U… Pročitaj više »
moron
Gost

Često sam imao prilike voziti duž auto puta “Bratstva i jedinstva”, skoro istom brzinom u oba smera, obično bez dosipanja goriva.
Ali, nekada bitno različite potrošnje u jednom i drugom smeru.
Samo “dašak vetra” zna čuda da čini.

DrMr
Gost

A dašak vetra na SUV-u kakav je X5, zna da napravi još veću razliku. Po meni najranije bi bilo da neko ko ide BG Budimpešta stalno, moze da naspe u BG i da se vrati, a zatim da naspe koliko mu treba do Budimpeste i tamo da sipa pun, a zatim da vozi sa punim Budimpesta Beograd. Pri tom bi trebalo to raditi po danima kada vetar duva istom prosecnom brzinom. 10% razlike zbog razlike u putu i atmosferskim prilikama ne smatram relevantnim. Da ne govorim o stilu voznje koji može da se razlikuje.

Renault Terminator
Gost

Sto se tice vijetra,u pravu si 100%. Idem od Linza ka Becu,tisina,nema huka vijetra i auto nekako “lako” prima gas…isti dan,2h kasnije vracam se iz Beca za Linz,isti auto-put..vjetar ubi,buka,teze prima gas,tacno se osjeti otpor vazduha.Vjetar je veoma bitan.

Los kvalitet
Gost

Gorivo u Srbiji je isto na svim pumpama jer ga svi dobijaju iz NIS-a a generalno je najlosijeg kvaliteta od svih drugih goriva iz susednih zemalja

Miki
Gost
Ne znam sta reci, ja sam u februaru isao do Nemacke, Suvo vreme, bez snega na kolovozu, oko – 10°C, 980 km u jednom smeru. Prvo sipanje posle punog je bilo u Slovackoj, potrosnja je bila rekordnih 5.2l za mog Pola 9n 1.4 16v od 75PS, sipana obicna NiS BMB95, u povratku, isto pun ali na Shelu u Nemackoj obicn 95, potrosnja 6.6l, sledece sipanje je bilo u Mađarskoj. Na potrosnju pre svega utiču otporni. Tu je kvalitet asfalta, kao i sama njegova ranoca, i kako je vec neko spomenuo vetrove. Ko se bavio biciklizmom, zna da je vetar surov… Pročitaj više »