Mitsubishi Eclipse PHEV Twin Motor 4WD Instyle – Električna metamorfoza

Četiri godine po pojavljivanju Mitsubishi Eclipse Cross značajno je restilizovan, do te mere da će neupućeni poverovati kako se radi o potpuno novom modelu. No, najveće izmene tiču se pogonske jedinice, od sada na raspolaganju je isključivo Hybrid Plug-in, preuzet od velikog brata Outlandera.

2017-a godina, kada je uostalom lansiran Eclipse Cross, bila je izuzetno značajna za Mitsubishi. Osim što je proslavio 100 godina postojanja, integrisao se u alijansu Renault-Nissan, kupovinom svojih akcija u visini od 34%. Po rečima odgovornih to je dobra stvar za ovog relativno malog japanskog proizvođača, čija će pripadnost jednoj od najvećih svetskih grupacija doprineti dinamici proizvodnje i boljem plasmanu na tržištu. Pošteno govoreći do sada ne videsmo ništa konkretno od te integracije, niti je, koliko je meni poznato, u najavi neki zajednički model…

No, kupovina Mitsubishija još je bolja prilika za Renault i Nissan da se dočepaju sofisticirane hibridne PHEV tehnologije, primenjene u Outlanderu, a sada i u Eclipse Cross, bez obzira što je u međuvremenu francuski proizvođač razvio sopstveni hibrid plug-in… Teoretski su tako svi na dobitku, ostaje da se vidi hoće li to biti slučaj i sa kupcima? Jer noviteti su poslednjih  godina proredili, a i to malo što smo videli samo su dokaz da je Mitsubishi pre svega marka inženjera, znatno manje dizajnera!

Ako ćemo iskreno, ni novi Eclipse ne odustaje od tradicije, njegov samuraj stil nije pronašao brojne poklonike. U svetskim razmerama prodato je za četiri godine ukupno 256.000 jedinica, od čega na Starom kontinentu nepunih 82.000. Ukoliko je verovati proizvođaču, dizajneri su bili inspirisani čuvenim kupeom Eclipse (1,4 miliona primeraka između 1990. i 2012. godine), malo poznatim u Evropi. Neka im bude, no obrisi kupea u ovom SUV-u videli su se samo u snažno podsečenom zadnjem delu, sa dvostrukim staklom.

Naime, peta vrata su do restilizacije bila podeljena po sredini velikom svetlosnom grupom nalik na spojler, što su pojedni smatrali atraktivnim detaljem, a drugi čistim kičem! Nekada bilo sada se pripoveda, restilizovani Eclipse Cross zamenio ju je klasičnijom, meni znatno privlačnijom.

Model pre restilizacije

Prepoznatljivu originalnost poseduje i prednji deo, no ovde je svima jasno da se radi o jednom Mitsubishiju. Sav zašiljen, s tradicionalnom hromiranom maskom, te nesvakidašnje dizajniranim svetlima, Eclipse Cross deluje znatno „egzotičnije“ od svih evropskih, pa i azijskih predstavnika. Tek da se zna, Eclipse je sada i po spoljašnjim dimenzijama na njivom nivou, s nekadašnjih 4,4 m dužine izdužio se na 4,55 m, zbog čega zaista deluje da se radi o potpuno novom modelu.

Opše forme su ipak ostale neizmenjen, oštre kao da su krojene sekirom! Dakle ukoliko tražite ekskluzivnost ovaj Mitsubishi je SUV kao stvoren za vas, proizvođač je zaista uspeo da se distancira od konkurenata. Srećom po njega ne samo stilom, jer Mitsubishi ne bi bio to što jeste da nema odličan integralni prenos, za neupućene ima više od 80 godina kako je prozvođač inagurisao svoj prvi 4WD. Za razliku od Eclipse Cross 1.5/163 sa samo prednjom vučom, koji sam vozio pre par godina, sadašnji, osim što je eliminisao samostalne SUS agregate, nametnuo je permanentni pogon na sva četiri točka, što je i dalje retkost kod konkurencije.

Nema stuje, može i na benzin

Još do prošle godine pod velikim je znakom pitanja bilo hoće li Mitsubishi ostati u Evropi, srećom opasnost je otklonjena! Ostaje, iako se gama svela na samo 3 modela, pored Eclipse Cross tu je još pick-up L200 i nedavno testiran mali Space Star. Dobro, novi Outlander već se kotrlja na pojedinim tržištima i u SAD, a najavljeni su i novi…

Biće kako bude, pozabavimo se sada ovim nesvakidašnjim SUV, kao što je navedeno u naslovu od sada isključivo kao Hybrid Plug-in, što će, bez imalo sumnje, još više ograničiti prodaju. Dakle nađoh se na 50-ak kilometara izvan Pariza u ogromnoj industrijskoj zoni, gde me je čekao ovaj ulickani jarko crveni Eclipse Cross, s praznom baterijom!? Kao što možete videti na jednoj fotografiji svi su bili priključeni na električnu mrežu, jedino su na moj zaboravili!

Uz sva izvinjenja otisnuh se tako na put s 0% kapaciteta baterije, verujući da za pogon imam samo četvorocilindarski 2,4-litarski benzinac, ograničen na skromnih 98 ks (kod Outlandera isti blok razvija 135 ks)! Da, da i ovde se radi o Atkinson ciklusu o kojem ste mogli više pročitati u „prošlom broju“ (test Ford Kuge FHEV), izbor koji se uglavnom opravdava manjom potrošnjom. No,“caka“ je u tome što SUS motor gotovo nikad ne funkcioniše samostalno, čak i kada je baterija od 13,8 kWh naizgled izpražnjena, no o tome malo kasnije…

Tako sam odmah bio u prilici proveriti da se ista može napuniti u vožnji (pod uslovom da se to želi, pritiskom na taster „charger“), ali po cenu povišene potrošnje benzinca od oko 9 litara! Za nešto više od sat vremena, koliko mi je trebalo do kuće, napunih je na maksimalnih 80%, da bi po ulasku u grad iskoristio sve blagodeti 100% električnog pogona. Kažete mnogo je, naravno, ali ukoliko ga poštedite napora punjenja baterije zadovoljiće se s 1-2 litre manje, što mi deluje prihvatljivo za SUV od 2 tone (s vozačem).

Najteže mu je na auto-putu (kao i ostalim hibridima), jer tek iznad 135 km/h SUS motor direktno pokreće prednje točkove. Do tada pogon se odvija preko električnih motora, čak i kada je baterija naizgled prazna. Kažem naizgled jer to nikada nije slučaj, u njoj uvek ostane dovoljno energije da Eclipse Cross nastavi da radi kao običan hibrid. Posve neophodno, jer kako bi se inače pokretali zadnji točkovi, kao što rekosmo ovaj Mitsubishi ima integralni pogon.

Upravo zbog toga, pored elektromotora napred, snage 60 kW (82 ks i 137 Nm) ubačen je još jedan od 70 kW (95 ks i 195 Nm) na zadnju osovinu. Čitava „skalamerija“ razvija tako maksimalnih 188 ks i 193 Nm, dovoljno da se do 100 km/h ubrza za 11 s. Ništa posebno kažete, tačno, ali više nego li dovoljno za svakodnevnu vožnju. Šta više, čak i kada je isključivo u električnom režimu rada Eclipse Cross bez problema prati ritam ostalih vozila, pre svega zahvaljujući velikom obrtnom momentu električnih motora. SUS se uključi jedino ukoliko se snažno nagazi na papučicu gasa, diskretno i bez grubosti.

Dobro, nego koliko traje to električno zadovoljstvo, pitate me? Sve naravno zavisi od uslova vožnje, po gradu, za šta je uostalom i predviđen ovakav način funkcionisanja, najvise 40-45 km. Izvan urbane sredine desetak kilometara manje, no umesto da se ostavi u 100 % električnom režimu rada, bolje je pustiti ga da sam izabere šta mu najviše odgovara, dakle da se po potrebi aktivira i SUS agregat. Tako će se povećati električna autonomija, dok će potrošnja goriva ostati veoma niska, jedva par litara.

Na otvorenom putu više puta sam izabrao program „Save“ ne bih li bih sačuvao baterije za gradsku vožnju, i tada se forsira termički blok. Sve je znači stvar procene i potreba, odnosno mogućnosti da se baterija svakodnevno napuni spoljašnjim izvorom energije, ukoliko to nije problem nema nikakve potrebe opterećivati se ovakvim „detaljima“. Desetak kilometara više ili manje električne autonomije posve je relativna stvar, pokušah to da objasnim jednom obožavaocu Toyote, koji me je, pre nego li sam išta napisao o ovom Mitsubishiju „izbombardovao“ kataloškim podacima, u neba hvaleći RAV4.

Da, da Monsier Toyota (tako bi ga trebalo zvati, po njegovom mišljenju niko drugi ne zna da pravi automobile, posebno ne hibridne), priznajem da je performantniji taj RAV4, kao i pojedini konkurenti (Ford Kuga 2.4 PHEV AWD, Opel Grandland X Hybrid4 i Peugeot 3008…), ali su bogami i skuplji za 10.000 i više evra! Eclipse Cross jedan je od retki hibridnih SUV s integralnim pogonom S-AWC (Super-All Wheel Control), ukoliko ne i jedini koji ostaje ispod 40.000 evra, bez uračunatih subvencija.

Malo po malo dolazimo i do punjača, kao što mnogi znaju plug-in hibridi u principu nemaju potrebe da se kao 100% električni priključuju na brze punjače, mnogi ni mogućnosti. Put mogu nastaviti jednostavnim sipanjem benzina u rezervoar, tako da je klasična kućna utičnica od 220/230V sasvim dovoljna. Kao što možete videti na fotografiji urađenoj u pres voznom parku prozvođača, svi su priključeni na običnu mrežu, dovoljno je 6-7 sati da bi se totalno ispražnjena baterija „dupke“ napunila.

Može i mnogo brže, kao retko koji PHEV ovaj Mitsubishi podnosi snažne punjače i do 50 kW, te je sposoban napuniti do 80% baterije za samo 25 minuta. Sama vozna dinamika je bez zamerki, Eclipse Cross je pre svega siguran SUV. Prilikom temperamentnije vožnje velika masa se oseća na upravljaču, no uprkos tome ne dolazi do preteranog naginjanja u krivinama.

Normalno, baterije smeštene u podu vozila, između prednjih i zadnjih točkova, spuštaju težište vozila, koje je i onako niže za 30 mm od verzije pre restilizacije (iznosi 19 cm). Pre će se na muci naći kočnice, no zahvajujući ručicama pored upravljača za kočenje motorom, moguće je snažno usporiti. Naime predviđeno je pet nivoa usporenja (samim tim i rekuperiranja energije), za šta su zadužene velike „šape“ ( levom se pojačava, a desnom smanjuje intenzitet).

Jednom kada se navikne na njih zaista se može tečno voziti, osim u urgentnim situacijama gotovo bez upotrebe nožne kočnice. Kome sve to deluje previše komplikovano može i jednostavnije, povuče ka sebi ručicu menjača u mode Brake, čime se automatski pojača sila usporenja. Što se tiče udobnosti sve je u superlativima, jedino pri prohibicijskim brzinama na auto-putu SUS motor postaje previše prisutan u kabini. Ni ovde nema dileme, ko većinu vremena provodi na njima bolje je da zaboravi na ovaj Mitsubishi i potraži neki drugi SUV, po mogućstvu s dizel agregatom…

Ružno pače

Biću iskren, bivši Eclipse Cross nije me preterano osvojio spoljašnjim formama, još manje enterijerom. Restilizovani se „upristojio“, šta više dopada mi se njegov zadnji deo, dok je prednji zaista specifičan, morate ga videti uživo i sami doneti zaključke… Unutrašnjost je znatno konvencionalnija, nema tu ništa što može šokirati potencijalne kupce. Zapravo pre će vas iznenaditi klasičnošću, čak su i instrumenti analogni, s dobrom starom kazaljkom!

Izvesnu atraktivnost možemo pronaći u dizajnu centralne konzole u obliku slova V, s isturenim centralnim delom ka putnicima, u vidu kačketa. No u suštini je tek neznatno izmenjena, po ugledu na upravljač, u kombinaciji kože i lakirane plastike. Kao i ranije primetan je rekordan broj prekidača, razbacanih svuda po unutrašnjosti, pojedini, kao za putni računar, skriveni su ispod upravljača. Radi se o mehaničkim tasterima, koje će posve sigurno funkcionisati i nakon desetak godina eksploatacije…

Naravno da su korigovani izvesni nedostaci, ubačen je recimo veći i na dodir osetljiv centralni ekran od 8 inča, s integrisanim potenciometrom za jačinu zvuka (duple komande na levom paoku upravljaču su pomalo sitne) a izbačen je tzv. „Touchpad“ (taktilna pločica kao kod laptopa). Inženjeri Mitsubishija su izgleda veoma oprezni s preteranom upotrebom ekrana, izuzmemo li spomenuti centralni, pre svega namenjen multimediji, gotovo sve je po „starinski“.

Što bi rekli dobra stara škola automobilizma, računajući i poziciju za upravljačem. Mitsubishi je uz analogne instumente dodao „head up“ displej u vidu parčeta providne plastike, koji po startovanju motora izađe iz gornjeg dela konzole. Jedino je ručica automatskog menjača moderna i estetski dopadljiva, ujedno i veoma prijatna za upotrebu, s kratkim i preciznim hodom.

Okolo nje smešteni su brojni tasteri s funkcijama vezanim za rekuperiranje energije i programe funkcionisanja. Ovih je ukupno pet, od Eco (forsira vožnju na struju), preko Normal, Snow (sneg), Gravel (obezbeđuje najbolju raspodelu obrtnog momenta između prednjih i zadnjih točkova po zemljanim i šljunkovitim putevima) i Tarmac (za maksimalne performanse po suvom asfaltu). Sama pozicija za upravljačem je dobra, šteta je što se široka i udobna kožna sedišta, s električnim komandama i grejačima (serijska oprema za voženi Instyle), ne mogu niže spustiti.

U kontrastu su s pojedinom jeftinom sivom plastikom kao kod kineskih kasetofona iz 90-ih godina, naprotiv, gornji deo konzole je od kvalitetne sunđeraste. Globalni zaključak mogao bi se sažeti u francuskoj uzrečici „bof“ (izraz koji označava ravnodušnost, odnosno prosečnost), po naški bi to bilo nešto kao „pa onako“. Nije loše ali video sam i bolje kod konkurencije…

Naprotiv, praktični aspekt je za svaku pohvalu, brojne pregrade i boksovi, velike zapremine, olakšavaju svakodnevnicu. Pozadi, tj. na zadnjim sedištima, sledi prijatno iznenađenje. Eclipse Cross nudi putnicima izdašan prostor za kolena, uz podešavajući nagib naslona. Moj prijatelj od 1,8 metara, s vozačevim sedištem podešenim po meri, po zaustavljanju smestio se iza, kolenima nije dodirnuo naslon. Inače klupa je podeljena na dve trećine, ali u restilizovanoj verziji nije više na klizačima.

U voženom primerku putnici imaju pravo i na parče neba (dupli panoramik krovu sa električnom komandom za prednje staklo), kao i grejače na sedištima, ne i USB utičnice! Klinci vam to neće oprostiti, kao ni supruga kada ugleda prtljažnik! Kao i kod prethodnog Eclipse Cross veoma je skromnog kapaciteta od 328 l, razloge treba tražiti u integralnoj transmisiji, odnosno elektromotoru na zadnjoj osovini. U dnu pronađoh pribor za krpljenje guma s kompresorom i udubljenje u koje staje kabal za punjač.

Za pohvalu je klasični utikač od 220 V na prolazu za desni točak, praktično ukoliko vas uhvati noć dok kampujete u prirodi. Snage 1.500 W omogućuje da se priključi više sijalica kao i razni punjači, laptop, frižider… Nakon ragledanja donjeg postroja ugledah i sklopivu kuku za priklolicu s električnom priključnicom, zgodno rešenje za koje se doplaćuje 700 evra.

Tako stigosmo i do cene, koja se malo po malo popela do bezmalo 50.000 evra (bez uračunatih 1.000 evra subvencija za plug-in hibride u Francuskoj), naravno za najskuplji završni nivo s nekoliko opcija. Nažalost, na našem tržištu Eclispe Cross nije u ponudi, nakon razmene mejlova s domaćim menadžerom saznah da je to zbog nedefinisanog statusa Mitsubishija u Evropi, odnosno nepoznanice u kojim će državama biti nastavljena distribucija vozila.

Upravo zbog toga neću se upuštati u najbrajanje opreme, mnogo toga možete videti na fotografijama. Što se tiče onog skrivenog dela, koji se odnosi na sigurnost, samo napomena da je Eclipse Cross savremen automobil, više-manje na nivou konkurencije. Vratih ga nakon jedne sedmice u pres vozni park s naprslom „šoferšajbnom“ (udari je jedan kamenčić baš gde ne treba, za par dana pukotina se prosirila na 20-ak santimetara) i izmešanim osećanjima za i protiv eventualne kupovine.

Ukoliko vam se sviđa njegov originalan stil, nećete se pokajati, bez obzira što bi ukupna snaga, kao i električna autonomija, mogla biti veća. No ukoliko je verovati statistikama nadmašuje dnevni prosek evropskih vozača (36 km), nakon čega, kao i u slučaju svih PHEV, sledi punjenje. Ko to sebi ne može dozvoliti svakodnevno, kao što je moj slučaj, uzalud je potrošio vreme čitajući ovaj tekst, ni Eclipse Cross niti bilo koji drugi priključni hibrid nije za njega! Oni drugi, da ne kažem sretnici s kućom, odnosno parkingom i utičnicom, staviće u prvi plan nižu cenu, integralnu transmisiju (zapravo prenos snage do točkova), dugogodišnje iskustvo proizvodača na ovom polju i garanciju od 5 godina (8 za bateriju ili 160.000 km)!

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Retko prijatan hibridni sistem, originalan dizajn, permanentan integralni pogon, prostor na zadnjoj klupi, cena u poređenju s konkurencijom
	Loše strane:
	Skromna električna autonomija, zapremina prtljažnika, ukupne performanse, kvalitet pojedine plastike

(1445)