AR test: Mali auto, velike avanture – Suzuki Jimny

Kad put nestane, Jimny kreće

Suzuki Jimny je mali terenac i s razlogom ima status legende u svetu SUV-ova – često je ostavljao za sobom znatno snažnije igrače poput Toyote Land Cruisera, Nissana Patrola ili Jeepa (Grand) Cherokeeja. Danas vam pišem o trećoj generaciji ove planinske divokoze, nasledniku čuvenog Samuraja, koji je do nedavno držao titulu četvorotočkaša koji se popeo na najvišu nadmorsku visinu – neverovatnih 6.646 metara!

Treća generacija o kojoj danas pišem, verovatno nikada ne bi bila prva na redu da nije nedavno osvojila prvo mesto na „off-road“ takmičenju i to kao najbrži Jimny na stazi. A kako red nalaže – pobednici idu prvi!

Iskreno, možda bi snažniji utisak ostavio tekst o Samuraju, s obzirom na to da sam njega prvo i najduže vozila. Taj prelazak sa terenca starog 40 godina na ovog koji puni 20, otkrio mi je koliko i najmanje promene mogu da znače za udobnost, stabilnost i celokupan doživljaj vožnje. Ali ne brinite – naredni test će biti o Samuraju.

Nemojte da mislite da zagovaram kupoprodaju između prijatelja, ali i Jimny je, baš kao i Samurai pre njega, došao od prijatelja. Priznajem, lila sam suze kad se Samurai prodavao. Međutim, Jimny je uspeo da nadoknadi neke njegove ozbiljne mane. Prva i najvažnija – udobnost. Samurai je bio na gibnjevima, što mu je davalo ozbiljnu prohodnost, ali je vožnja u njemu bila sve osim prijatna. Kad sam prvi put sela u Jimny, imala sam utisak da plovim. Kabrio-krov ne može da nadoknadi, ali šta sad…

Elem, prva generacija Jimnyja pojavila se još 1970. godine, sa modelom LJ10. Tokom godina su se modeli menjali i nadograđivali, a poslednja verzija prve generacije bila je LJ80. Druga generacija je zapravo Samurai, koji se na različitim tržištima zvao drugačije – Jimny u Japanu, Santana u Španiji, a Sierra u Australiji. Treća generacija, o kojoj danas pišem, proizvodila se od 1998. do 2018. godine, kada je predstavljena aktuelna, četvrta generacija za kojom vlada velika potražnja. I moram da kažem – drago mi je što Suzuki nije odustao od onoga što Jimny jeste: mali, lagani terenac sa ozbiljnim pogonom 4×4.

U periodu koji nas zanima, dakle krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, Jimny dolazi sa benzinskim motorima zapremine 1,3 litra i snagom oko 80–85 KS, kao i sa dizel motorom 1.5 i skromnih 65 KS u prvim izvedbama a koje kasnije bivaju pojačane na nekih 80 KS. Inače, u pitanju je Renaultov motor K9K, poznat po dugovečnosti, ali i po tome da voli da „pije“ ulje ako se ne proverava redovno. Primerci sa dizel motorom su morali da dobiju i grbu na haubi jer isti nije mogao da stane u fabrički predviđeni prostor bez da hauba udara u čep za ulje.

Što se menjača tiče, najčešće je tu bio petostepeni manuelni, mada su tu i verzije sa četvorostepenim automatskim menjačem. Konkretan primerak je 2005. godište sa benzinskim motorom DOHC zapremine od 1.300 cm³, za koji vlasnik tvrdi da je doslovno neuništiv i da još bolje pokazuje svoje karakteristike kada se prepakuje na Samuraja. Ovaj motor je uparen sa petostepenim manuelnim menjačem.

Potrošnja? Deklarisano između 5,5 i 8 litara. Realno? Velika laž. U najboljem slučaju 9 litara, a kada se vozi u „4×4“ modu, ide i do 12, pa čak i 15 litara. Bitno je napomenuti da na potrošnju jako utiče vrsta guma. Naš primerak ima pneumatike GoodRich All Terrain, što automatski povećava otpor, a samim tim i potrošnju goriva – posebno na asfaltu.

Pogon na sva četiri točka se podrazumeva. Nije tu neki komplikovani sistem, jedna ručica za mehanički reduktor i to je to. I sasvim je dovoljno da prođe tamo gde ozbiljni SUV-ovi ni ne pokušavaju. U kombinaciji sa malom masom i odličnim uglovima prilaza i silaska, Jimny je sposoban da pređe bukvalno sve.

Reduktor je mehanički i ima tri moda: 2H – kao regularan automobil sa zadnjim pogonom, 4H – pogon na sva četiri točka sa brzim brzinama, i 4L – pogon na sva četiri točka sa sporim brzinama za zahtevne terene. Ja sam 4L često koristila za spuštanje nizbrdo, jer sam koči i dosta olakšava silazak. Toliko se lepo snalazi na terenu da, kad nije previše zahtevan, ubaciš u spore, samo pridržavaš volan i on sam kruzira!

Moje oduševljenje je bilo to što Jimny na auto-putu može da razvije 130 km/h. Nije to ni poželjno, ni prijatno, a bogami ni udobno kad imaš „off-road“ gume, ali je izvodljivo. Sa Samurajem je to bila misaona imenica – u najboljem slučaju ide 90, i to nizbrdo, s vetrom u leđa.

Tako nam se s Jimnyjem otvorila mogućnost za duža putovanja. Istina, i dalje je neudoban za takve poduhvate i definitivno se ne preporučuje za više od dve osobe, osim ako pozadi ne sednu baš mala deca. Mnogi će reći da nije za putovanja, ali kad vas je dvoje, nekako se i pregura. Sve preko toga je ravno guranju u kavez za mučenje. Gepek mu je minijaturan, pa smo gotovo uvek obarali zadnja sedišta da bismo napravili prostor za prtljag i kamp opremu.

Kada sam već kod dimenzija, toliko je mali, da se prekidači za spuštanje stakala, kojih ima tačno dva- za vozača i suvozača – nalaze jedan iza drugog na vratima. Kažu da se u Jimnyju voziš samo sa prijateljem ili devojkom, jer je toliko skučen da vam se laktovi sve vreme dodiruju, a ako ste nespretni, vrlo lako može da se desi i nežan dodir suvozača po butini dok se prebacuje iz četvrte u petu brzinu.

Jimny je od početka bio zamišljen za teren. Njegova robusna, ali jednostavna konstrukcija, odvojena šasija od karoserije i krute osovine napred i pozadi mu omogućavaju odlične terenske sposobnosti, ali ga čine i izuzetno neudobnim na asfaltu. Kratko međuosovinsko rastojanje pomaže mu u vožnji po zahtevnim terenima, ali ga čini nestabilnim u krivinama. Zato – za svaku namenu, svoje.

Naravno, Jimny nije bez mana. Jedna od najvećih je što ima ozbiljan problem sa korozijom– naročito oko pragova, blatobrana i donjeg dela vrata. Samo čekaš da negde iskoči rđa kao da je fabrička opcija Takođe, nestabilan je u krivinama, naročito ako je dodatno podignut, pa se ne preporučuje preterano naglo skretanje pri većim brzinama. Kod našeg primerka dodatni problem je bio ABS, koji je pravio probleme gotovo od početka – na kraju su senzori menjani zasebno na skoro svakom točku.

Na kraju dana, Jimny nije za svakoga – ali za one koji znaju šta traže, on nudi više nego što biste očekivali od jednog malog terenca. Nije udoban, nije brz, ni naročito prostran, ali tamo gde mnogi odustanu, on tek počinje da pokazuje šta ume.

Konkretan primerak Jimnyja osvojio je 4. maja prvo mesto za najbrži Jimny na „off-road“ takmičenju Skup SUZUKI KAMENOVO. Takmičenje se odvijalo u četiri klase: LJ 80, Samurai, Vitara i Jimny. Svi učesnici su imali i priliku da izlože svoje Suzukije, koji su zatim i ocenjivani.

Vozila su vozila tri kruga, s tim što treći krug nije ulazio u kvalifikacije. Za ukupan rezultat sabirala su se vremena iz prva dva kruga. Staza je bila izuzetno zahtevna: vožnja između čunjeva, prolazak kroz duboku baru, strme uzbrdice sa naglim skretanjima, prelazak preko iskopanog kanala, peskovita uzbrdica i neizostavno – glineno blato koje je većini vozila bilo najveća muka.

Naš Jimny je prvi krug završio za 3 minuta i 5 sekundi, dok je drugi krug trajao 3 minuta i 38 sekundi, jer se tada zaglavio u blatu. Uprkos tome, ukupno vreme bilo je dovoljno za pobednički pehar u svojoj klasi. A taj pehar nije došao bez cene. Plastika na blatobranu se klima i drži je jedan šraf i dobra volja, ali to se sredi za par sati, dok pehar i uspomene s terena ostaju zauvek!

I za kraj, pogledajte i video sa trke…

Ivana Janković

(3005)