Amerikanci će za registraciju EV morati više da plate
Vlasnici baterijskih automobila u Sjedinjenim Američkim Državama mogli bi uskoro da se suoče sa novim finansijskim opterećenjem. Predlog zakona poznat kao BUILD America 250 Act prošao je važnu fazu u Kongresu i, ukoliko bude usvojen u sadašnjem obliku, vlasnicima baterijskih vozila doneće dodatne godišnje troškove registracije.
Predlog predviđa uvođenje federalnih registracionih nameta od 130 dolara za potpuno električne automobile, dok bi vlasnici plag-in hibridnih modela plaćali dodatnih 35 „zelembaća“. Troškovi bi se postepeno povećavali počev od 2029. godine, i to za po pet najmanjih zelenih novčanica svake druge godine. Krajnja granica bila bi 150 dolara za baterijska vozila i 50 dolara za plag-in hibride.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se tržište baterijskih automobila već prilagođava značajnim promenama. Nakon ukidanja saveznih poreskih olakšica za kupovinu električnih vozila, što se zbilo tokom 2025. godine, i ublažavanja standarda potrošnje goriva, novi namet mnogi vide kao još jedan udarac sektoru baterijske mobilnosti.
Zagovornici zakona tvrde da je reč o pitanju pravičnosti. Održavanje američke putne infrastrukture tradicionalno se finansira iz poreza na gorivo, koji trenutno iznosi 18,4 centa po galonu (3,78 litara). Pošto baterijski automobili ne koriste benzin ili dizel, njihovi vlasnici praktično ne učestvuju direktno u finansiranju puteva kroz postojeći sistem.
Republikanac Sem Grejvs, jedan od autora zakona, smatra da je vreme da i vozači električnih automobila počnu da daju svoj doprinos. Prema njegovom tumačenju, novi model oporezivanja omogućio bi ravnopravnije finansiranje puteva, mostova i železničke infrastrukture koje koriste svi učesnici u saobraćaju.
Međutim, protivnici zakona upozoravaju da bi posledice mogle biti mnogo šire od samog pitanja infrastrukture. Organizacije koje promovišu električnu mobilnost smatraju da se ovakvim pristupom kažnjavaju vozači koji su investirali u tehnologiju koja smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova.
Posebno je zanimljivo što predloženi iznos premašuje prosečan godišnji doprinos koji mnogi vlasnici klasičnih automobila uplaćuju kroz federalni porez na gorivo. Procene pokazuju da prosečan američki vozač koji godišnje prevali oko 19.300 kilometara automobilom sa prosečnom potrošnjom ostvaruje približno 264 dolara indirektnog doprinosa kroz postojeći sistem oporezivanja goriva. Kritičari zato tvrde da bi pojedini vlasnici baterijskih vozila mogli plaćati više nego što bi plaćali kroz tradicionalni model.
Dodatne kontroverze izaziva činjenica da predlog zakona predviđa i smanjenje finansiranja programa namenjenih razvoju infrastrukture za punjenje baterijskih vozila. Prema procenama organizacije Electrification Coalition, sredstva za takav program bila bi umanjena za 1,5 milijardi dolara, dok Nacionalni program za razvoj mreže punjača ne bi dobio novo finansiranje.
Za proizvođače automobila i kompanije koje ulažu u elektrifikaciju to predstavlja potencijalno ozbiljan problem. Američka industrija baterijskih vozila već se suočava sa snažnom konkurencijom iz Kine i Evrope, a dodatni troškovi i sporiji razvoj infrastrukture mogli bi da utiču na tempo usvajanja novih tehnologija.
Ipak, konačna sudbina zakona još nije izvesna. Predlog je tek prošao jednu od faza zakonodavnog procesa, a Senat još nije predstavio svoju verziju višegodišnjeg plana finansiranja transportne infrastrukture. Upravo zbog toga mnogi politički analitičari očekuju da će tokom pregovora doći do značajnih izmena.
Dok pristalice insistiraju na tome da svi vozači moraju ravnopravno učestvovati u finansiranju puteva, protivnici upozoravaju da bi dodatni nameti mogli usporiti razvoj električne mobilnosti u trenutku kada se globalna automobilska industrija nalazi usred najveće tehnološke transformacije u svojoj istoriji. Ishod te rasprave mogao bi da odredi ne samo budućnost baterijskih automobila u Americi, već i smer razvoja čitavog tržišta tokom naredne decenije.
AutoRepublika
(18)
