Evropsko tržište automobila decenijama je predstavljalo poseban izazov za američki Ford. Izvršni direktor kompanije, Džim Farli se u razgovoru za automobilski magazin Car & Driver osvrnuo na turbulentnu istoriju Fordovog poslovanja na Starom kontinentu, ali i na nove izazove koji danas oblikuju industriju, od kineske konkurencije do izuzetno strogih ekoloških propisa.
Kako objašnjava Farli, evropsko poslovanje je dugo funkcionisalo kao gotovo zasebna celina unutar kompanije. Kada je on preuzeo odgovornost za taj deo poslovanja, situacija je bila daleko od stabilne. Ford je već u prvoj godini u Evropi zabeležio poslovni gubitak od oko 1,8 milijardi američkih dolara, što je jasno pokazalo da je potrebna ozbiljna reorganizacija. Usledile su godine restrukturiranja koje su podrazumevale zatvaranje pojedinih fabrika, racionalizaciju proizvodnje i redefinisanje modelne ponude. Kompanija je tek nakon nekoliko godina uspela da stabilizuje poslovanje i pređe u profitabilnost, približno jednaku ranijem negativnom trendu.
Iako je finansijska situacija kasnije popravljena, Evropa je i dalje jedno od najtežih tržišta za proizvođače automobila. Farli naglašava da je konkurencija poslednjih godina postala još oštrija, posebno zbog snažnog ulaska kineskih proizvođača. Oni se na tržištu često pojavljuju kroz brendove koji su evropskim kupcima već poznati, poput MG-a, Polestara ili Volvoa, iza kojih danas stoji značajan kineski kapital i industrijska infrastruktura.
Veliki pritisak pored konkurencije dolazi i od regulatornog okvira Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Pravila o emisiji ugljen-dioksida spadaju među najstroža na svetu, a mnogi evropski gradovi uvode dodatne poreze za vozila pokretana motorima SUS. Vozači u pojedinim slučajevima mogu platiti i oko pedeset evra po ulasku u centralne zone grada ukoliko njihov automobil ne ispunjava najnovije ekološke standarde. Takva politika ubrzava prelazak na električne automobile i značajno menja strukturu tržišta.
Ford je u tom kontekstu nedavno predstavio novi električni model namenjen evropskim kupcima – Puma Gen-E. Reč je o električnoj verziji jednog od najuspešnijih Fordovih modela na britanskom tržištu. Puma je poslednjih nekoliko godina bila najprodavaniji Fordov putnički automobil u Ujedinjenom Kraljevstvu, a električna varijanta sada nastavlja taj trend i već beleži vrlo dobre prodajne rezultate.
Kada je reč o ukupnim rezultatima, Ford je tokom 2024. godine prodao oko 426 hiljada vozila u regionu koji obuhvata Evropsku uniju, zemlje EFTA i Ujedinjeno Kraljevstvo, uz tržišni udeo od približno 3,3%. Kompanija je u prvoj polovini 2025. godine prodala oko 257 hiljada automobila, što je i dalje dovoljno da se zadrži među deset najvećih proizvođača na evropskom tržištu.
Ipak, struktura ponude danas izgleda veoma drugačije nego pre jedne decenije. Ford je značajno smanjio broj klasičnih putničkih modela i fokus prebacio na krosovere i komercijalne modele. Danas se u Evropi nudi relativno mali broj putničkih automobila – pre svega Puma, Kuga, električni Explorer i Capri, dok se pojedini dugogodišnji modeli poput Fieste i Focusa postepeno povlače iz proizvodnje.
Situacija je pre desetak godina bila potpuno drugačija. Ford je tada u Evropi imao znatno širu ponudu koja je obuhvatala čitav niz modela u B, C i D segmentu, uključujući Fiestu, Focus, Mondeo, C-Max, S-Max i Galaxy. Upravo ta široka ponuda omogućavala je kompaniji znatno veći tržišni udeo nego danas.
Istovremeno, kompanija sve više oslanja evropsko poslovanje na diviziju za laka komercijalna vozila. Ford Pro danas drži veliki deo tržišta u tom segmentu, a modeli poput Rangera i porodice Transita ostaju među najprodavanijim radnim vozilima u Evropi.
Ipak, zanimljivo je pitanje kako bi modeli poput električne Pume prošli na američkom tržištu. Farli smatra da bi tamo mogli imati ograničen potencijal, pre svega zbog drugačijih navika kupaca. Američko tržište tradicionalno favorizuje veće krosovere i pikap kamionete, pa bi kompaktni evropski krosover poput Pume verovatno bio doživljen kao premali i relativno skup za svoju klasu.
Takva situacija podseća na sudbinu nekih ranijih modela u istoriji kompanije. Jedan od primera je Flex – krosover koji je imao veoma lojalnu grupu vlasnika i entuzijasta, ali nikada nije uspeo da dostigne dovoljno široku publiku da bi postao veliki komercijalni hit.
Sve to pokazuje koliko su razlike između tržišta i dalje velike, čak i u eri globalne automobilske industrije. Evropsko tržište danas zahteva drugačiji pristup nego američko, a proizvođači moraju pažljivo prilagođavati svoje modele lokalnim uslovima, zakonima i očekivanjima kupaca.
Farli gledajući unapred veruje da će Fordova budućnost u Evropi zavisiti od sposobnosti kompanije da se brzo prilagodi promenama koje oblikuju tržište. Elektrifikacija, digitalizacija i sve stroži ekološki propisi nastaviće da redefinišu način na koji se automobili razvijaju, prodaju i koriste. Istovremeno, konkurencija iz Kine i promena potrošačkih navika dodatno će pojačati pritisak na tradicionalne proizvođače.
Ford zato u Evropi sve više gradi strategiju zasnovanu na električnim krosoverima i snažnom prisustvu u segmentu komercijalnih vozila, gde kompanija već ima vrlo stabilnu poziciju. Uspeh u narednim godinama po mišljenju Farlija neće zavisiti od velikog broja modela, već od pažljivo odabranih proizvoda koji mogu da odgovore na specifične potrebe evropskih kupaca i regulatornog okruženja.
Ako ta strategija bude uspešna, Evropa bi za Ford mogla postati ne samo izazovno tržište, već i važan centar za razvoj tehnologija koje će oblikovati budućnost mobilnosti.
AutoRepublika
(149)
Doviđenja, bez grama tuge i žalosti….
U prošlu subotu udjem u salon Forda, a u njemu šest vozila i to dve Pume, tri „Šuge“ i jedan Ranger.
I to im je cela gama (u Srbiji). Skoro pa i u svim dostupnim bojama. Tuga na šta spadoše.