Nemački savezni vrhovni sud razmatra tužbe protiv Mercedesa i BMW-a zbog nastavka prodaje termičkih modela

Ako se pita Deutsche Umwelthilfe, BMW i Mercedes-Benz morali bi da do 2030. godine obustave prodaju klimatski štetnih automobila s motorima na unutrašnje sagorevanje. Kako bi pravno potkrepila svoj zahtev, inicijativa iznosi opsežnu argumentaciju.

U Nemačkoj i EU se u poslednje vreme politički ponovo mnogo raspravlja o planiranoj zabrani automobila s motorima SUS. Deutsche Umwelthilfe (DUH) ide drugim putem i preko klimatskih tužbi se direktno obraća sudu protiv dva nemačka proizvođača automobila. Postupak je u međuvremenu stigao do Saveznog vrhovnog suda (BGH). Šta je posebno u vezi s ovom tužbom? I šta zaštitnici životne sredine žele da postignu? Najvažnija pitanja i odgovori uoči današnjeg ročišta u Karlsruheu:

DUH traži da se BMW-u i Mercedes-Benzu zabrani da ubuduće prodaju nova vozila s klimatski štetnim motorima SUS: po mogućstvu od 31. oktobra 2030. godine, jer su vozila u proseku u upotrebi nešto više od 14 godina, a Nemačka želi da do 2045. postane klimatski neutralna, objašnjava advokat DUH-a Remo Klinger. Tužioci su, međutim, podneli i više alternativnih zahteva s drugim vremenskim rokovima, na primer do 2045. ili čak 2050. godine.

Problem je, kako navode, to što BMW i Mercedes do sada nisu želeli da se obavežu ni na kakav datum, sve dok im to ne bude zakonski propisano. Upravo o tome se sada raspravlja pred BGH-om, kaže Klinger: „Da li je po građanskom pravu dozvoljeno sve što nije zabranjeno?“ Prema mišljenju tužilaca, odgovor je jasan: ne. Preduzeća moraju da poštuju i dužnosti pažnje izvan državne regulative, ako zadiru u prava trećih lica.

Tri direktora DUH-a se pred sudom pozivaju na svoje opšte pravo ličnosti, zagarantovano Ustavom. Time što BMW i Mercedes troše preveliki deo globalnog i nacionalnog CO₂-budžeta, ograničava se politički prostor delovanja, tvrde oni. To bi kasnije zahtevalo dalekosežne mere za smanjenje emisije CO₂, koje bi opet ograničile njihova prava na slobodu. Svoju argumentaciju zasnivaju na poznatoj odluci Saveznog ustavnog suda o zaštiti klime iz 2021. godine.

Najviši nemački sud je u martu 2021. odlučio da tadašnji Zakon o zaštiti klime nije bio dovoljno ambiciozan i zatražio je od zakonodavca da ga doradi. Delimično vrlo mladi tužioci bili su, kako je navedeno, pogođeni u svojim pravima na slobodu. Razlog: „Odredbe nepovratno prebacuju visoka opterećenja smanjenja emisija na periode nakon 2030. godine“.

Ograničavanje porasta globalne prosečne temperature, kako je planirano, na znatno ispod 2 stepena i po mogućstvu na 1,5 stepen, tada bi bilo moguće samo uz sve hitnije i kratkoročnije mere. Time je „praktično svaka sloboda potencijalno pogođena“, objasnile su sudije. Radi zaštite ustavom zagarantovanih sloboda, zakonodavac mora preduzeti mere „kako bi ublažio ta velika opterećenja“.

Dok je u presudi Saveznog ustavnog suda reč bila o obavezi države, pred BGH-om se sada razmatra da li i veliki emitenti poput BMW-a i Mercedes-Benza mogu sudski biti pozvani na odgovornost. U postupku je reč o dosad nerazjašnjenom načelnom pitanju, kaže advokat DUH-a Klinger: „Da li veliki emitenti imaju pravnu obavezu da svoju proizvodnju i proizvode usklade s preostalim CO₂-budžetom i ciljevima klimatske neutralnosti?“

BMW argumentuje da Pariški klimatski sporazum ne predviđa pravno obavezujući CO₂-budžet za pojedinačna preduzeća, već obuhvata isključivo nacionalne obaveze država. DUH, prema navodima kompanije, u ovom sudskom sporu pokušava da „zaobiđe parlamentarni proces u ostvarivanju svojih političkih ciljeva“. Rasprava o putu ka ostvarenju klimatskih ciljeva mora se, kako navode, voditi u plenarnoj sali, a ne u sudnici.

Mercedes-Benz je pozdravio činjenicu da će BGH razjasniti osnovna pravna pitanja u vezi sa klimatskim zahtevima, poput dometa opšteg prava ličnosti. Održivost i zaštita klime, navode, centralni su deo strateškog usmerenja kompanije.

Do sada DUH sa svojim tužbama protiv proizvođača automobila nije imao uspeha pred sudovima. I pokrajinski sudovi u Minhenu i Štutgartu, kao i nadležni viši pokrajinski sudovi, odbacili su tužbe. Ipak, BGH je dozvolio reviziju, tako da se osnovna pravna pitanja sada mogu razjasniti u Karlsruheu. Nije jasno da li će presuda biti doneta već u ponedeljak.

Kao poslednja instanca u građanskim postupcima, odluka BGH-a u načelu više nije podložna žalbi. Međutim, ako su potencijalno pogođena osnovna prava, ostaje mogućnost obraćanja Saveznom ustavnom sudu. Umwelthilfe zadržava tu opciju otvorenom ukoliko njihova tužba pred BGH-om ne bude uspešna, rekao je advokat Klinger uoči usmene rasprave.

Do sada je kraj motora s unutrašnjim sagorevanjem u Evropskoj uniji bio planiran za 2035. godinu. Uredba o kojoj su se pregovarači država članica EU i Evropski parlament dogovorili pre oko tri godine predviđala je da se nakon toga faktički više ne smeju registrovati nova vozila s benzinskim ili dizel motorima. Krajem 2025. godine, međutim, Evropska komisija je odustala od tih planova i predložila ublažavanja i izuzetke.

AutoRepublika

(361)