Zanimljivost dana: Dacia (Super)Nova kao model kog je Logan poslao u penziju

Usko povezana sa Renaultom još od osnivanja, Dacia je skoro deset godina proizvodila model Nova i restilizovane naslednike, koje je potom zamenio Logan. U pitanju je kompaktni automobil, malo poznat, ali zanimljiv jer je (potpuno) rumunske konstrukcije.

Dacia je osnovana 1966. uz tehničku pomoć Renaulta, i u Rumuniji je proizvodila mnoge modele nekadašnjeg francuskog giganta po licenci – od R8 (preimenovanog u 1100) do R20 (poznatog kao 2000), a naravno i R12, preimenovanog u 1300, a zatim u 1310. Ovaj poslednji model postigao je određeni uspeh, i na domaćem i na izvoznim tržištima, ali su sredinom osamdesetih rukovodioci Dacije shvatili da mu je istekao rok.

Oko 1985. godine započet je razvoj potpuno novog modela, pod kodnim imenom R523/524, bez pomoći Renaulta. Planirana je potpuno nova platforma sa poprečno postavljenim motorom i zadnjom osovinom sa torzionim oprugama – rešenjem koje se već dokazalo na Zapadu. Izgled budućeg modela bio je pod uticajem tadašnjih zapadnih automobila, ali bez ambicije da se ide dalje od toga…

Tehnički gledano, kao osnova je poslužio motor Cléon Fonte, koji je blago modifikovan. Problem je što je Rumunija, kao i ostale zemlje Istočnog bloka, tada prolazila kroz tešku ekonomsku krizu, pa su resursi bili ograničeni. Radovi su se odugovlačili, naročito jer se gotovo sve radilo bez pomoći računara, a potpuno su prekinuti 1989. godine, kada je zemlja bila na pragu svrgavanja diktatora Nikolaea Čaušeskua.

Nakon otvaranja granica, polovni automobili sa Zapada dodatno su istakli zastarelost modela 1310. Zbog toga se razvoj modela R523 nastavlja 1991. godine, ali uz ograničene resurse. Alati su često improvizovani, a cilj je bio izbaciti automobil što pre, sa onim što je dostupno.

Nova Dacia je predstavljena u junu 1995. na sajmu u Bukureštu, pod imenom Nova. Bila je neuporedivo modernija od modela 1310, naročito karoserijom u stilu osamdesetih – dvovolumenska sa zadnjim staklom koje podseća na Peugeot 309, dok su vrata i gepek imali oblik sličan Fiatu Unou i Cromi. Zbog toga su je neki pogrešno smatrali zapadnim modelom.

Međutim, karoserija modela Nova bila je loše izrađena, jer je cilj bila proizvodnja po svaku cenu. Automobil je brzo stekao lošu reputaciju zbog nepouzdanosti. Osim toga, trošila je previše goriva, što je prikrivalo njene dobre vozne osobine.

Iako je tek bila predstavljena, činila se već zastarelom u poređenju sa zapadnim modelima. Pod haubom su se nalazili motori Cléon Fonte sa karburatorom (1.397 cm³ sa 65 KS i 1.557 cm³ sa 72 KS – lokalni razvoj), koji su bili daleko od modernih. Ipak, veoma niska cena omogućila joj je solidnu prodaju.

Nova je u prodaju puštena 1996. i već te godine pretrpela prvi redizajn (nova svetla, ravno zadnje staklo), a drugi, značajniji, 1998. godine. Tada je dobila nešto manje ružnu instrument-tablu (iako i dalje loše sastavljenu), a pojavila se i verzija pompezno označena kao GTI.

U stvarnosti, stari motor Cléon od 1,6 litara dobio je elektronsko ubrizgavanje goriva koje je smanjilo potrošnju, ali nije povećalo snagu… Planiran je dogovor sa Hyundaiem, ali se Korejci povukli. U tom trenutku Renault se ponovo uključuje i kupuje Daciu 1999. godine.

To je dovelo do evolucije modela Nova koji, nakon proizvodnje od 38.000 primeraka (solidna cifra za rumunsko tržište), postaje Supernova 2000. godine, sa Renaultovim motorom 1,4 l Energy iz Clija II (75 KS). Dacia je značajno redizajnirana 2003. – osveženi su dizajn i platforma, a ugrađen je i dizel motor od 1,9 l iz Meganea (65 KS).

Tako nastaje Solenza, koja je neposredno prethodila modelu Logan, lansiranom 2005. godine. Solenza je povučena krajem iste godine, preživela je paralelno sa Loganom samo dve godine.

Na kraju, iako je bila zastarela još u trenutku predstavljanja i imala ozbiljne probleme sa kvalitetom, Nova – kao neobičan ostatak komunističke ere – opstala je skoro deset godina.

AutoRepublika

(3386)