1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Ford Fairlane R-Code
Zanimljivost dana: Ford Fairlane R-Code

Zanimljivost dana: Ford Fairlane R-Code

161
0

Ukoliko bi sagledali situaciju Forda na američkom tlu tokom šezdesetih godina, došli bismo do jednog veoma zanimljivog zaključka. Kao ideja tadašnjeg programa „Total Performance“, Ford je dominirao u gotovo svakoj formi profesionalnog auto-moto sporta gde se takmičio, ali takvi rezultati nisu bili preneti i na ulicu. Primera radi, tokom takozvane „muscle car“ revolucije, videli smo velikane kao što su Chevrolet Chevelle, Pontiac GTO, Plymouth GTX, Dodge Charger i mnoge druge.

A onda pogledamo u dvorište Forda, i pronaći ćemo možda po koje izdanje Shelby popularnog Mustanga koji opet nije mogao da parira spomenutim konkurentima. Tada je ovaj proizvođač odlučio da predstavi verziju R-Code popularnog Fairlanea i ulice nikada više nisu bile iste.

Fairlane je relativno poznat model ne samo u Americi već i u Australiji, a na domaćem tlu je debitovao 1955. godine kao vrhunac Fordove ponude. Dobio je ime po privatnom imanju Henrija Forda (Fair Lane), a početkom šezdesetih godina je postao prvi model kompanije u takozvanoj srednjoj kategoriji.

Pre toga brend je nudio samo kompaktne četvorotočkaše kao i one velike, pa je Fairlane popunio takvu prazninu. Mogao je da se naruči kao kupe, limuzina, karavan, kabriolet i pikap kamionet i prodavao se izuzetno dobro. Ford je predstavio petu generaciju 1966. godine, a po prvi put su dodati i moćniji motori za uličnu upotrebu.

To se pre svega odnosi na takozvani „Thunderbird V8“ zapremine 390 kubnih inča (6,4 litre) koji je bio dostupan u verziji nazvanoj GT, odnosno GTA ukoliko se kupac odlučio za automatski menjač. Međutim, Thunderbird V8 je pozajmljen iz istoimenog teškog luksuznog kupea i bio je namenjen isključivo za lagano i udobno krstarenje na duže relacije. Iako je razvijao odličnih 335 konjskih snaga, opet nije mogao da stane na crtu Chevellu, GTO-u, GTX-u i Chargeru.

Ovaj put nije ostavljen prostor za spekulacije i Ford je odlučio da opremi Fairlane najboljim motorom koji je imao u svojoj ponudi. Njegovo ime je bilo R-Code i ugrađivao se u gotovo svaki trkački Ford, uključujući i onaj koji je pokretao model GT40 kada je slavio na trci 24 sata LeMansa četiri godine zaredom.

Na papiru je razvijao 425 konjskih snaga i maksimalnih 650 Nm obrtnog momenta iz zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara), mada će kasniji testovi pokazati da je brojka zapravo bliza 500 „grla“. Radi poređenja, i veliki motor Hemi korporacije Chrysler, koji se smatra svetim pismom među mišićavim četvorotočkašima, je imao identičnu snagu uz svega 14 Nm obrtnog momenta više.

Jedini menjač u opciji je bio četvorostepeni manuelni koji je prenosio snagu na zadnje točkove. Prema fabričkim podacima ubrzanje od nule do 100 km/h je oduzimalo samo 4,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 247 km/h.

Podatak koji se posebno dopao svima onima kojima „benzin teče kroz vene“ je onaj da je R-Code na prvi pogled izgledao kao svaki drugi Fairlane. Amerikanci zovu takvu konfiguraciju „sleeper“ ili „pospani ili uspavani“, a obično karakteriše vozila koja izgledaju pomalo dosadno na prvi pogled, uz veliko iznenađenje po pitanju mehanike.

Možda jedini način da ga prepoznate je po povećem otvoru na haubu, koji je tako postavljen da hladi pogolemi motor, ali i zato što jednostavno nije mogao biti drugačije uglavljen u maleni Fairlane. Ford je ranije nudio lagane materijale poput aluminijuma, stakla i trkačkih sedišta, ali R-Code nije imao ništa od toga. Štaviše, čak i felne i pnematici su bili identični onima sa modela sa šest cilindara ispod haube.

Ključni razlog je ležao u tome da se moralo uštedeti na troškovima, pošto je R-Code već bio (pre)skup, ali i onaj da su vlasnici uveliko voleli da tjuniraju svoje ljubimce i retko kada bi zadržavali fabričke specifikacije. Spomenućemo da je jedina boja u ponudi bila bela.

Nažalost, ovaj automobil se pokazao previše skupim za prosečnog kupca pošto je koštao 4.502 američkih dolara (oko 38.740 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Takva suma možda ne zvuči previše u današnjim vremenima kada čak i Honda Civic može da košta više, ali spomenute 1966. godine je bila za oko 33% veća nego recimo ona koja se tražila za model Dodge Charger sa slavnim motorom Hemi.

Na kraju je bio u ponudi samo jedne godine i naručeno je samo 57 jedinica. Većina kupaca je bila ona koja se takmičila u amaterskom auto-moto sportu, tako da je retko koji R-Line preživeo u originalnom stanju, a ako ga danas pronađete vrednost se procenjuje na oko 200 hiljada dolara.

Nakon toga Ford se koncentrisao na novo izdanje Shelby GT500 modela Mustang kao i na sportistu zvanog Torino. A Fairlane R-Code? Slično kao i pre pet decenija, i danas privlači pažnju, i to najviše onih koji ne žele da pokažu koliko je dubok njihov novčanik.

Zoran Tomasović

(161)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments