Zanimljivost dana: Fordov Mercedes 300SL Gullwing
Debitantski nastup modela 300SL, što se dogodilo davne 1954. godine, je bio veliki događaj za Mercedes. Nastao je kao ideja austrijskog uvoznika za Sjedinjene Američke Države pod imenom Maks Holfman, koji je želeo drumsko izdanje trkačkog modela, i imao je sve uslove za uspeh.
Pored fantastičnog dizajna i maksimalne brzine kretanja od 263 km/h, po čemu je u svoje vreme bio najbrži serijski automobil na svetu, 300SL se mogao pohvaliti i odličnim voznim karakteristikama i naravno specijalnim vratima nazvanim „Gullwing“ (Galebova krila).
Nije se prodavao nešto Bog zna kako i tokom devet godina je isporučeno tek 3.258 kupea i roudstera, ali je promenio percepciju Amerikanaca da se u Mercedesu vozi samo Adolf Hilter. A mišljenja Jenkija su u to vreme ipak bila najbitnija, jer se na tržištu preko bare i prodavao najveći broj automobila – posebno onih s visokom cenom.
300SL je svakako jedinstven i niko nije uspeo da ga precrta, ali to ne znači da nije bilo napora. Štaviše, Ford je imao sličnu ideju pre nego što je slavni Švaba uopšte debitovao, i taj automobil se zvao Cougar, i na kratko ćemo ga analizirati u ovom izdanju zanimljivosti dana.
Istorijat Cougara počinje 1952. fodine kada je u firmu stigao dizajner Džon Samsen. Iako će se kasnije proslaviti radom u korporaciji Chrysler, i to pretežno u brendu Plymouthu, gde je bio zaslužan za modele nazvane Barracuda, Fury i Road Runner, Samsen je takođe ostavio značajan trag i u Fordu.
Dizajirao je prvu generaciju Thunderbirda, koji se smatra možda najlepšim Fordom u istoriji, ali je želeo da podigne ceo doživljaj na još viši nivo. Napravio je seriju crteža još 1953. godine i oni pokazuju privlačni kupe, sa skrivenim farovima, vratima u stilu „gullwing“ i zadnjim delom inspirisanim mlaznim borbenim avionima iz navedenog perioda.
Samsen će napustiti Ford 1955. godine i karijeru će nastaviti u Chrysleru, ali su njegovi crteži ostali, i na osnovu njih je napravljena maketa veličine 3/8. „Glavonjama“ u Fordu se nije preterano dopao i činilo se da će ideja pasti u zaborav.
A onda je svet ušao u 1962. godinu i američki proizvođač vozila je predstavio novu generaciju motora poznatog kao FE. Konkretno, najviše pažnje je privukla verzija radne zapremine 406 kubnih inča (6,6 litara) sa 385 i 405 konjskih snaga. Neko je pronašao maketu Samsenovog modela pod nekoliko centimetara prašine i dosetio se da bi se odlično uklopio s novim motorom.
Maketa je poslata samostalno dizajnerskoj kući po imenu Dean Jeffries, sa sedištem u američkoj saveznoj državi Kaliforniji i od nje je zatraženo da izradi funkcionali automobil. Pošto su originalni crteži, a samim tim i maketa, imali prvu generaciju dvoseda Thunderbirda kao bazu, Dean Jeffries je morao da sprovede veće promene, pošto je Thunderbird do ranih šezdesetih godina dobio značajno na dimenzijama. U Kaliforniju je stigla šasija novog Thunderbirda iz 1962. godine, a tjuner će da završi posao za samo nekoliko meseci.
Iako je na prvi pogled možda podsećao na spomenuti 300SL, Fordov Cougar je donosio i dosta razlika. Nemački model je bio čistokrvni sportista namenjen jurenju velikim brzinama, dok je Jenki napravljen za sporije krstarenje s puno stila. Zapravo, jedina sličnost je bila na račun vrata, a Cougar se mogao pohvaliti i skrivenim farovima.
Zadnji deo američkog vozila je posedovao male spojlere po uzoru na originalne crteže, iako je takav dizajnerski detalj uglavnom izašao iz trenda do ranih šezdesetih godina prošlog veka. Dizajnerima se, iz nekog razloga nije dopala Samsenovoa hauba koja se nije uklapala u elegantni stil i više je ličila na kategoriju hot roda.
Cougar je imao premijeru na Salonu automobila u Čikagu 1962. godine i brzo se našao na naslovnim stranicima svih automobilskih medija. Mnogi su ga videli kao narednu generaciju Thunderbirda, iako Ford nikada nije imao planove za serijsku proizvodnju. Kompanija je pomalo podbacila u nameri, pošto je prelepi stil privukao najviše pažnje, a ne novi motor kao što je Ford originalno želeo da bude slučaj. Takođe je viđen i na malim ekranima, a pojavio se u filmu pod originalnim imenom „Under the Yum Yum Tree“.
Nažalost, o Cougaru se zna jako malo i nepoznanica je šta se desilo nakon toga. Mnogi izvori pretpostavljaju da je završio pod presom, baš kao i većina drugih koncepata iz svog perioda, ali pošto je ipak bio funkcionalni automobil i legalan za ulicu, postoji nada da ga je kupio neki kolekcionar i da je trenutno parkiran u zapuštenoj garaži, prekriven prašinom.
A nekome se ime toliko dopalo da je Mustang originalno trebalo da bude nazvan baš Cougar, što je bilo aktuelno pre nego što je takva značka rezervisana za bratski brend Mercury…
Zoran Tomasović
(659)
Prototip na gornjim slikama bio je bar dve decenije ispred svog vremena a to uvek stavlja marketing specijaliste pred dilemu – da li ce publika prihvatiti auto ili ne! Godine 1954 Mercedesov 300 SL afirmisao sena trzistu – „slaba prodaja“ je rezultat njegove visoke cene a cena je rezultat komplikovane rucne izrade i komplikovane trkacke tehnike. Ovo sam naveo samo zato da bih pokazao da je Fordov auto sa krilnim vratima mogao da prodje kod publike, po mom misljenju cak sa velikim uspehom jer bi imao velikoserijsku tehniku i bio bi po ceni pristupacan sirokom krugu publike. Sa stanovista danasnjih… Pročitaj više »
Ford je pocetkom 1960-ih godina igrao samo na sigurne karte i nije hteo da eksperimentise. Razlog je propast divizije Edsel, u koju je ulozeno $400 miliona (danasnje $4,2 milijarde), a nije opravdala ocekivanja i ugasena je posle samo 3 godine na trzistu (1958-1960). Henry Ford II je zbog toga odbijao bilo kakav eksperiment, odobravao je samo one tradicionalne modele za koje se unapred znalo da ce ih ljudi kupovati. Cak ni Mustanga dugo godina nije hteo da odobri sve dok mu Lee Iacocca nije nacrtao da ce pozjamiti 80% delova sa Falcona i biti jeftin za razvoj/proizvodnju. Tako da Cougar… Pročitaj više »
Pa, hrabrost je u biznisu uci u finansijski rizik da bi se ostvario profit.
Moram da pogledam sta je to „Edsel“ da bih shvatio dogadjaje.
https://autorepublika.com/2022/03/16/zanimljivost-dana-najveci-finansijski-promasaj-u-automobilskoj-industriji/
Bas ti hvala! Katastrofalan dizajn plus strateska greska u poziciji u Fordovom programu.
Edsel je imao 2 velika problema. Jedan od njih je bio da niko nije znao da li je stepenica iznad ili ispod Mercury kod Forda jer je vise-manje kostao isto. Drugi problem je bila recesija iz 1958. godine – debitovao je bas u najgore vreme. Svim brendovima u toj klasi (Mercury, Oldsmobile, Buick, Chrysler, itd) je znacajno pala prodaja te godina, nekima i za duplo.
Sto god vise gledam ovaj prototip, sve vise mi je zao sto nije usao u seriju! Mercedes SL bi tako dobio atraktivnog konkurenta za svakodnevnu upotrebu i sa pristupacnom cenom. Fama oko njegovih krilnih vrata bila bi tako vrlo brzo utisana.