“Međunarodni motor godine” je u više navrata milione vlasnika zavio u crno
Deluje da “prestižna nagrada” nije toliko prestižna, s obzirom na činjenicu kakve su sve motore birali za pobednike!
Suštinski radi se o priznanju koje dodeljuje žiri automobilskih novinara. Čitava pompezna krenulo je zapravo iz Velike Britanije daleke 1999. godine, i održavalo se sve od pre pet godina. U tom periodu podelili su veliki broj nagrada u više kategorija, i ogrešili se nebrojeno puta…
Odakle početi… Sećate li se rotacionih agregata? Šezdesetih godina prošlog veka verovalo se da su oni naredna velika stvar u automobilskoj industriji. Uprkos njihovim prednostima, pokazali su se kao nepouzdani, te su proizvođači listom okrenuli leđa ovoj tehnologiji.
Mazda ne bi bila to što jeste danas da nije bila tvrdoglava u pojedinim stvarima, kao što je to bio slučaj sa Wankel motorima. Tako su 2003. godine trijumfovali sa 1,3-litarskom jedinicom na izboru “Internacionalni motor godine“. Činjenica je da je ovaj blok bio takođe nepouzdan, kao što su bili i njegovi preci, pa je japanska marka na sebe navukla dodatne probleme kroz ogroman broj nezadovoljnih kupaca…
Dve godine kasnije, stručnjaci iz žirija ponovo su briljirali. Tada su slavom ovenčali BMW-ov 5,0-litarski atmosferski V10. No, nije bilo potrebno dugo da se iskažu mnogobrojne boljke ovog agregata koji danas važi za jedan od najlošijih koji su izašli iz pogona plavo-belog propelera.
Inače, oni kojima je bila dodeljena ta čast i odgovornost da biraju “Internacionalni motor godine”, u raznolikim kategorijama, neobično su fascinirani BMW-om. U dvadesetak godina trajanja ovog “izbora”, Bavarcima su udelili čak 62 pobede u višestrukim klasama… Štaviše, toliko su bili očarani pomenutim V10, da su ga dva puta birali za opšteg pobednika (2005. i 2006. godine). Ovo deluje krajnje sumnjivo i neiskreno…
Dalje, žiri je već 2007. nastavio sa svojim briljiranjem. Tada je trijumfovao i okitio se titulom čuveni Volkswagenov 1,4 TSI. Koliko je stotina hiljada vlasnika bacio u očaj ovaj motor i dalje je misterija, ali je čak i on poneo ovo laskavo priznanje. Lista problema koje ima 1,4 TSI, naročito u prvoj iteraciji, toliko je dugačka da se cela stvar sa ovom nagradom čini kao neka neslana šala.
Ovde, naravno, nije kraj. I Fiat se dočepao postolja sa svojim 0,9 TwinAirom. Tada su sudije nahvalile italijanski motor za njegov karakter i prijatnu prirodu. Šta je prijatno kod 0,9 TwinAir nikome nije jasno, jer iako je u pitanju potentan agregat (naročito za modele u kojima se nalazio), ostaje i činjenica da je ovaj motor od strane vlasnika označen kao nepouzdan, i sklon vrlo visokoj potrošnji.
Nije ovde reč samo o pomenutoj organizaciji koja danas više ni ne postoji, već i sličnim izborima. U prethodnim godinama u kojekakvim organizacijama titulama su se okitili recimo i 1,2 PureTech tadašnje PSA grupe, danas Stellantisa. Isti motor se kasnije pokazao kao katastrofalno nepouzdan i kratkog životnog veka, a slično je bilo i sa hvaljenim 1,5 BlueHDi iz iste kuće.
Još jedna problematična situacija bila je i sa Volkswagenovim 1,5 TSI o kom se govorilo samo sa najvišim dignitetom u raznim izborima “stručnjaka”, ali se posle pokazalo da je većina prvih primeraka bila u stanju da skače kao kengur pri hladnom startu automobila i da poseduje vrlo nisku kulturu rada, kao i brojne druge nedaće.
Sve u svemu, od tolikih žirija, nagrada, priznanja i titula, teško je doći do činjenica. Marketinška mašinerija automobilske industrije svesrdno se trudi da sakrije sve manjkavosti, a kada one isplivaju na videlo obično je kasno jer su svi oni vlasnici problematičnih automobila odnosno motora uveliko namagarčeni.
Đorđe Platiša
(14746)
Titula “Međunarodni motor godine” se dodeljuje za tehnički i tehnološki najnapredniji motor, ne gleda se pouzdanost. Za ovo drugo je ipak potrebno neko vreme.
Kako moze biti napredan ako se u prvoj godini eksploatacije pokazao kao nepouzdan?
Ključ je u ovoj rečenici: „Suštinski radi se o priznanju koje dodeljuje žiri automobilskih novinara.“
Novinara, a ne ljudi koji bar u nekom dijelu poznaju materiju, da ne kažem inžinjera ili majstora
Tehničlki napredni, a loše izrađeni. Pa su vremenom od kupaca dobili titulu Motor za izbegavanje….
Uh, ko je sve delio nagrade (International Engine of the Year, Ward’s 10 Best Engines … ) i ko je sve od nagradjenih uprskao i u crno zavio svoje kupce. Recimo, VW 1.2 TSI sa lanacem (mislim da je na „takmičenjima“ kao „najbolji“ u klasi pobedio više nego jednom), a imao je problem sa lancem razvoda, zatezačem … I zbog njega je VW kasnije tiho prešao na zupčasti sa istim motorom. Ili, Fordov 1.0 EcoBoost prve generacije, više puta nagradjivan, sa problemima zupčastog kaiša u ulju, začepljenja uljne pumpe, pregrevanjem … pa smo tako dobili drugu generaciju (sa lancem). Ili… Pročitaj više »
Da li se neko moze setiti faulova Renaulta, osim legendarnog 1.2tce? Kakav je 1.4tce?
Kakvi su njihovi 3-cilindricni motori 1.0 i 1.2 koji se ugradjuju u Dacia vozila?
Niko ne pominje OHC motore koji su boli pouzdani i neuništiv i mali potrošač
1.9 TDI WV Pumpa dizna puma …..ne prevazidjeni najbolji od najboljih motora!!!!
Ako nije presao Milion kilometara nije se jos razradio dobro !!!!!!!
A šta ćemo sa bregastom koja crkava pre 200.000km?
Više puta sam gledao takvu izvađenu iz motora. Kod mog prijatelja koji je taksista, kaže već je dve promenio, a prešao je 450.000km.
Dal je tvoj komšija taxista kad – ikad menjao motorno ulje?
Nije to samo bregasta, prolupa bregasta u lagerima od lošeg ulja.
I kažeš prešao 450 000 u taxiju?? Pa to je ravno milionče u normalnoj vožnji. To je mnogo i za merdžu.
Taj prijatelj je auto mehaničar. Bio vozač autobusa, pa sad taksira po selima Vojvodine. Znači nije gradska vožnja.
Kod bregaste strada breg za pumpu brizgaljke, dok su druga dva zadužena za ventile uvek zdrava. I uvek isti problem.
Konstrukcijska greška bezgrešnih vagenovih konstruktora.😜