Zašto je Ford ukinuo Fiestu i Focus u Evropi?

Uprava američkog brenda rešena je da se na Starom kontinentu fokusira na SUV/krosover modele, i u njihovoj strategiji nema mesta za nekadašnje legende poput pomenutog dvojca.

Ne tako davno, Fiesta i Focus bili su u samom vrhu prodajnih lista u Evropi. Focus je već u prvoj generaciji bio ozbiljan rival za kralja klase VW Golfa, dok je Fiesta godinama bila apsolutni bestseler u Velikoj Britaniji. No, godine čine svoje, vremena se menjaju, a čelnici “plavog ovala” odlučili su da se oproste od bivših asova u C i B segmentu… Da li će ih ta odluka na kraju “debelo” koštati?

Iako se brojne marke utrkuju sa SUV trendom, stubovi prodaje etabliranih brendova u Evropi i dalje ostaju klasični hečbek modeli u subkompaktnoj i kompaktnoj klasi. Volkswagen uprkos brojnim najavama nikako nije spreman da se odrekne Poloa, dok je Golf i dalje u samom vrhu prodajnih lista. Slično je sa Škodom, Fabia još uvek nosi ogroman broj prodatih jedinica, kao što je to slučaj i sa Octavijom. Dacijin Sandero i Renaultov Clio drže čelne pozicije u Evropi ove godine, i sve to skupa upućuje da tradicionalna vozila u pomenutim nišama i dalje imaju šta da kažu.

U Fordu veruju da nemaju dovoljno snage i potencijala da se u Evropi nadmeću u već izuzetno konkurentnim segmentima tržišta. Tako su i odlučili da se umesto daljeg usavršavanja, što se svakako činilo kao očekivan pravac, jednostavno u potpunosti eliminišu hečbek modele iz svog portfolija. Još ranije se moglo “namirisati” da će Amerikanci režirati sopstvenu seču knezova, pogotovo što su se oprostili i od Mondea, jednog odličnog komada automobila.

Glavni pokretač odluke je Fordova agresivna strategija elektrifikacije sa kojom žele da postanu lideri na Starom kontinentu. Kompanija je najavila da će do 2030. godine njihova evropska ponuda putničkih automobila biti potpuno električna. Fiesta i Focus, kao i drugi modeli sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, jednostavno se više ne uklapaju u ovu viziju.

Fabrika u Belgiji, gde se proizvodio Focus, nije dobila neophodne investicije za proizvodnju novih električnih modela, za razliku od pogona u Valensiji, što je jasan signal promene prioriteta. Prazninu koju su ostavili nekada izuzetno popularni modeli popuniće novi električni krosoveri i SUV-ovi, kao što su Ford Explorer EV i električni Capri, koji su bazirani na Volkswagenovoj modularnoj MEB platformi. Koliko će to biti uspešno pokazaće se kroz vreme, ali autor ovih redova apsolutno sumnja u to da će jedan Capri, ma koliko dopadljiv, ikada ubeležiti približno dobar prodajni rezultat kao što je to bio slučaj sa bilo kojom generacijom Fieste.

Krajem prošle godine prvi čovek Forda, Džim Farli, izjavio je da će se ova marka okrenuti proizvodnji “legendarnih modela”, umesto “dosadnih automobila”. Ne znam da li je gospodin Farli imao prilike da se smesti za volan poslednje iteracije Focusa ili Fieste, ali radilo se o najpotentnijim vozilima u vozačkom smislu, spremnim za “dinamičniju” vožnju u bilo kom trenutku! Dakle, bili su sve, samo nisu bili dosadni!

Neki kažu da i da je Ford oštetio sam sebe činjenicom da je među prvima počeo da forsira male turbo trocilindarske agregate. Činjenica je da su Jenkiji bili među pionirima sa 1,0 EcoBoost, kao što je isto tako činjenica da se ovaj kasnije pokazao kao daleko pouzdaniji u odnosu na konkurentske jedinice koje su stigle iz tadašnje PSA grupe ili Volkswagen grupacije.

Bilo kako bilo, evidentno je da je Ford rešio da se posveti krosoverima i SUV modelima, sve do trenutka kad ne pređe u potpunosti “na struju”. U prilog Amerikancima ide i podatak da se Ford Puma odlično prodaje sa ove strane Atlantskog okeana i da se radi o jednom od najtalentovanijih modela u B segmentu. Ali, opet ostaje rupa izostankom Fieste, koju čak ni simpatična Puma nije u potpunosti kadra da popuni.

Ford je napuštanjem klasičnog B segmenta ostavio toliko veliku rupu u svom portfoliju, da je već sada sasvim jasno da će ga ovakva odluka koštati mnogo. Slično je i sa Focusom. Nekadašnji “Evropski automobil godine” iz 1999-e, važio je za jednog od tenora u svojoj klasi. No, nekolicina pogrešnih Fordovih procena i nedovoljno posvećene pažnje optimizaciji vozila kroz svaki novi naraštaj, doveli su do toga da Focus u poslednjoj iteraciji iako izuzetno sposoban automobil u potpunosti padne u senku decenijskih rivala.

Deluje da su Amerikanci upali u zamku u Evropi, u koju je umalo uleteo i Mercedes, sa pričom o tome da je bolje prodavati manje, a za više novca po vozilu, nego puno, a za manje novca po automobilu. Radi se o trendu koji je evropsku automobilsku industriju pogurao ka ivici, i sada je ogolio pred ofanzivom kineskih brendova.

I dok iskreni ljubitelji automobilizma sa setom gledaju na Fiestu i Focus, ostaje mala uteha da se i dalje mogu pronaći novi primerci ovih modela u salonima (doduše Fieste mnogo ređe), kao i da će im zbog penzionisanja verovatno opasti cena u sferi polovnih četvorotočkaša…

Za kraj, mala, ali lična digresija. Svojevremeno sam bio vlasnik Fieste šeste generacije. Automobil je bio 2011. godište i poslužio me je dobre tri godine. Koristio je neverovatno pouzdani 1,25-litarski atmosferski benzinac sa skromne 82 ks. To je bio, i ostao, jedan od najboljih automobila koji sam posedovao, za gotovo 100.000 prevaljenih kilometara nije imao apsolutno nijedan problem, sve je bilo u sklopu redovnog servisiranja. Taj, danas bi rekli anemični agregat, uz Fiestin dinamični karatker, bio je pravo zadovoljstvo za vožnju i rado se sećam svakog kilometra pređenog sa njim.

Nadam se da će u budućnosti, neki novi naraštaji imati prilike da se druže sa nekakvim sličnim vozilom, koje će ostaviti tako dubok trag u njihovom vozačkom iskustvu. Žao mi je što to neće biti neki pristupačan model, već verovatno neki precenjeni “napredni” četvorotočkaš.

Još ćemo mi lamentovati nad Focusom, Fiestom i drugima koje čeka slična sudbina, jer su im naslednici postali papreno skupi. Ali o tome nekom drugom prilikom…

Đorđe Platiša

(2077)