Euro NCAP će početi da daje negativne bodove za ekrane osetljive na dodir
Dominacija ekrana i panela osetljivih na dodir u modernim automobilima podstakla je stručnjake Euro NCAP-a da unesu izmene u svoj glavni program testiranja: sa sledećim ažuriranjem, uzimaće se u obzir lakoća pristupa često korišćenim funkcijama (svetla, brisači, kontrola klime…).
Nezavisni evropski program testiranja novih automobila, Euro NCAP, funkcioniše od 1997. godine i redovno se unapređuje; cilj im je povećanje nivoa bezbednosti novih modela koji ulaze na tržište automobila. Euro NCAP je prošao kroz poslednje veliko ažuriranje 2020. godine i već se može konstatovati da su se proizvođači prilagodili njemu, jer su svi automobili koje je Euro NCAP testirao 2022. i 2023. godine dobili dobre ili odlične ocene, odnosno četiri ili pet zvezdica u konačnoj oceni.
Poslednjih godina, Euro NCAP je posvećivao više pažnje aktivnoj nego pasivnoj bezbednosti, tako da neki modeli dobijaju visoke ocene čak i sa slabim rezultatima testova sudara. Američki Zavod za osiguranje bezbednosti na putevima (IIHS) je mnogo stroži u tom pogledu i ne dodeljuje najvišu ocenu za loše rezultate testova sudara, ali Euro NCAP, naravno, ima pravo na svoje mišljenje – čak je na neki način dobro što je pristup evropskih stručnjaka razlikuje od pristupa njihovih američkih kolega, potrošači imaju šta da uporede.
Euro NCAP će nastaviti da stavlja povećan naglasak na aktivnu bezbednost kao deo svog osnovnog programa, dok je nedavno sproveo i odvojena testiranja elektronskih asistenata vozača u putničkim i lakim komercijalnim vozilima. Britanski časopis Auto Express, pozivajući se na tehničkog direktora Euro NCAP-a Ričarda Šrama, izveštava da će od 2026. godine glavni program uzeti u obzir ergonomske karakteristike automobila – ovo je reakcija stručnjaka na činjenicu da su proizvođači automobila počeli da zloupotrebljavaju panele i ekrane osetljive na dodir.
Primer je VW Golf, ali generalno, Tesla se smatra glavnim pokretačem revolucije „na dodir“: u njegovim modelima je čak i kontrola brisača, svetla i pogona ugrađena u ekran osetljiv na dodir na centralnoj konzoli. Ekrani osetljivi na dodir, koji su naglo pojeftinili poslednjih godina, ubrzano istiskuju fizičku dugmad iz unutrašnjosti novih automobila, a stručnjaci Euro NCAP-a s pravom smatraju da je to loš trend. Osnovne funkcije koje vozač redovno koristi, uključujući brisače, svetla, klimu i grejanje sedišta, brza podešavanja audio sistema (podešavanje jačine zvuka, prelazak na drugu numeru/radio stanicu) i dugme za hitno upozorenje, trebalo bi da budu dostupne u slepom režimu, to jest koristeći ih, vozač ne treba da skreće pažnju sa puta. Nažalost, u velikoj većini modernih automobila to više nije moguće, pa Euro NCAP želi da to popravi.
U budućem protokolu glavnog programa Euro NCAP-a, automobil bi mogao biti kažnjen sa nekoliko poena u kategoriji „bezbedna vožnja” zbog prekomerne upotrebe senzora, a to bi, u teoriji, trebalo da podstakne proizvođače da se vrate normalnim, fizičkim dugmadima. Jedva čekamo ažurirani program i njegove prve testove.
AutoRepublika
(457)
Fala qrcu.
Još da krenu sa merenjima kako i koliko ambijentalno osvetljenje utiče na koncentraciju u toku noćne vožnje, t.j. koliko ometa u sagledavanju situacije ispred automobila.
Posebna priča su LED farovi i maske koje izgledaju kao Šabački vašar.
Ne znam kako ostali komentatori na ovoj grupi koriste nove multimedije, ali mi se čini da ovo što trenutno imam potpuno zadovoljava sve potrebe prikaza, što mapa, što muzike koju slušam. 10.2 inča je u pitanju. I u noćnom režimu su oba displeja svedena na neko minimalno osvetljenje kako bi što manje odvlačili pažnju.
Pozdravljam najavljene promene, ali sam i iskreno veoma razočaran. Jer, mnogo godina treba stručnjacima da im „dodje iz dupeta u glavu“ i da shvate da i ergonomska rešenja imaju uticaja na aktivnu bezbednost. Meni su taktilne komande kao nešto potencijalno loše „zapele za oko“ još sa pojavom 308 druge generacije ( predstavljen je 2013. godine ), pošto sam u to vreme imao 308 prve generacije, koji je imao klasične komande „svega i svačega“, dok je kod druge generacije dosta toga postalo „taktilno“. Hajde što su danas komande klima uredjaja kod mnogih savremenih vozila taktilne. To je još i „pomozi Bože“.… Pročitaj više »
Većina novih modela ima glasovne komande 😉…. Možda olakša život u automobilu.
To sa glasovnim komandama je samo „uteha“ (nekima), sve dok taj sistem ne počne da brlja, reagujući kada ne treba na sve i svašta, a ne reagujući kada i kako treba na onošto želiš. Sem toga, dok je BMW na MF komandama na volanu imao podešavanje za „following distance“, nju si podešavao „na slepo“ i „u sekundi“ ( a sada, kroz Touch screen, uz gledanje u njega, potrebna su za to 3-4 klika, na razna mesta i to je taman da „pogineš pet puta“). A mada to, koliko znam, i nije moguće podesiti glasovnim komandama, zamisli koliko bi (umesto onog… Pročitaj više »
… i to na B2 nemačkom 😀
Za eliminaciju mehanickih prekidaca krivi su – dizajneri! To je rezultat njihove bolesne zelje da po svaku cenu naprave nesto novo – ovoga puta zeleli su da dobiju potpuno glatku povrsinu kokpita, bez i jednog prekidaca, samo sa ekranom! Prvi je u tome bio BMW, negde pocetkom 2000-tih, svakako dosta pre Tesle – model S je dosao 2012 godine na trziste. BMW je na srednjoj konzoli uveo jedan poveci rotacioni prekidac, cijom rotacijom i pritiskanjem mogle su na ekranu da se biraju zeljene funkcije. Tuch screen jos nije bio u upotrebi! Jos tada su se momci iz „Auto, Motor und… Pročitaj više »
Ovde se ne mogu složiti sa tvojim pogledom na to ko je krivac za to što nam je sada sve na touchscreen. BMW jeste uveo iDrive i prva generacija je bila sporija. Sa redizajnom od 2007 su uboli metu, najlakši sistem koji sam koristio. Bmw je do pre 3, 4 godine gurao priču sa fizičkim komandama za brzi pristup predefinisanim prečicama koje si sam birao, uz odabir temperature i jačine zvuka. A uz iDrive si mogao da koristiš i touchscreen. Na kraju su ipak popustili pred zahtevima budala i idiota i prešli u potpunosti na pipkanje. Audi ih je pratio… Pročitaj više »
OK, cija je onda ideja „touch screen“ ako nije dizajnerska? Secam se odusevljenih izjava dizajnera kako su konacno dosli do „idealnog kokpita koji nije opterecen komandama“! Vec 40 godina radim sa dizajnerima, nekada sam zeleo da postanem dizajner, tako da dobro znam kako da funkcionisu! Dizajner bi za svoj dizajn coveku odsekao glavu ako treba, samo da dobije liniju krova koja se njemu dopada.
Ok, u kreiranju nekog proizvoda svaki od učesnika želi da njegov udeo bude autorski, bez intervencija sa strane. A dizajn automobila je ono što svi mi prvo uočimo, i verovatno zbog čega i kupimo neki model automobila. Opet, oni (dizajneri) su ograničeni veličinom automobila, smeštajem motora i komponenti, moraš se uklopiti u određene bezbednosne vrednosti (visina branika, pozicija svetala)… Tako da, ako među svim tim ograničenjima nekako uklope ono što su zamislili i ti im kažeš – ne može taj profil, ili im odsečeš neki deo, prepraviš ga, naravno da će se ljutiti. Nisam mnogo pratio, ali što se tiče… Pročitaj više »
Auto je suvise kompleksna masina da bi bilo ko mogao da ima dominantnu ulogu u njegovom kreiranju. Iz tog razloga prvo moraju da budu zadovoljene sve zadate funkcije automobila a zatim dolazi dizajn koji sve to mora lepo da upakuje. Naravno, ovo je suvise pojednostavljena sema razvoja automobile. U realnosti sve se razvija odjednom, dizajn cak ide ispred svih u vidu dizajn studije. Dizajn studija je orijentacija celom timu kako auto na kraju treba da izgleda. Neku posebno dominantnu ulogu niko nema, svi su odjednom dominantni! 🙂 Iskusni dizajneri veoma dobro shvataju logiku razvoja i veoma dobro se snalaze u… Pročitaj više »
EuroNcap se sada sjetio da treba staviti kondom, a dijete mu je već punoljetno i samostalno.
Toliko o stručnosti i relevantnosti ove organizacije, koja je već godinama egzistira kao čisti marketinški spin.
Iskustva s digitalijom u automobilima su različita i neću da generalizujem stvari. Mene od ambijentalnog svjetla i presvijetlih ekrana boli glava, te zbog toga biram i biraću uvijek klasiku,
ali to je moja glava.
Na zalost, to je tako – ljudi koji kreiraju propise nemaju odgovarajuce znanje ni viziju da predpostave sta sve moze da se dogodi kada se vozac prekomerno igra „dugmicima“. Seti se nekadasnjeg slucaja sa Audi TTom – koliko je auta moralo da izleti iz krivine i koliko je ljudi moralo da bude povredjeno i da pogine dok su menadzeri Audija konacno odlucili da se suprotstave dizajnerima i da ugrade spojler pozadi! Ili slucaj Boinga: moralo je nekoliko aviona da se srusi i vise stotina ljudi da pogine da bi se najzad zaustavila proizvodnja njihovog aviona sa greskom!
https://www.youtube.com/watch?v=BKorP55Aqvg
Snimljeno je prije devet godina, kao komičan video, ali je šablon izgleda isti i u organizaciji savremenih firmi…
Menadžer, čitajte ekonomista ima zadatak da izvuče što veću dobiti iz svakog projekta. Ne zanima ga puno on što priča inženjer jer on je, znate „bubator“ koji samo nešto pametuje.
Nije džaba Tavares prošle godine u džep strpao 36 miliona Eura, a ovamo ljudima prodaje falični 1,2 trocilindarski motor. Da je stvar obrnuta kupci bi imali pouzdan četverocilinadrski motor, a Tavares milion…
„Snimljeno je prije devet godina, kao komičan video, ali je šablon izgleda isti i u organizaciji savremenih firmi…“ – Nemas pojma koliko je ovaj video aktuelan! Poslednjih dvadesetak godina u rukovodecim krugovima pojavio se jedan novi soj ljudi – nisu ni inzinjeri ni ekonomisti, ni pravnici – oni su „diplomirani menadzeri“!!! Sta je stvarno njihov zadatak to je tesko objasniti jer ne znaju nista. A opet rukovode. Za sada znam dve stvari o kojima „diplomirani menadzeri“ vode racuna: termin-plan i troskovi. Za obe ove stvari covek mora da ima ogromno iskustvo da bi ih realizovao kako treba. „Diplomirani menadzeri“ nemaju… Pročitaj više »