Zanimljivost dana: Kada špijuni zakažu

Svi smo u istorijskim knjigama učili o važnosti špijuna tokom ratova i kako se u bitkama pobeđivalo ili gubilo samo zato što je neki „Džejms Bond“ otkrio (ili nije otkrio) planove protivnika. Isti zaključak se može doneti i u automobilskom svetu. Nije dovoljno samo napraviti dobar, model već znati i šta konkurencija sprema i kako ih nadmašiti.

U moru velikih i moćnih proizvođača, niko više nema pravo na grešku pošto rival jedva čeka vaš kiks da bi privukao onog baš vašeg kupca. Jedan od najpoznatijih slučajeva na ovu temu u američkoj automobilskoj industriji se odigrao početkom šezdesetih godina prošlog veka sa korporacijom Chrysler.

Tada drugi najveći američki proizvođač je bio u relativno dobroj poziciji posle Drugog svetskog rata. Prodaja je bila zadovoljavajuća od strane svih brendova (tada su ih činili Plymouth, DeSoto, Dodge, Chrysler i Imperial), takozvani stil „Forward Look“ osmišljen od strane Virdžila Eksnera se našao u centru pažnje. Štaviše, eksperti će se složiti da je korporacija u to vreme zapravo predvodila američku automobilsku industriju u oblasti dizajna.

Za našu priču je najbitniji detalj koji se odigrao 1960. godine kada je prvi čovek firme pod imenom Vilijam Njuberg prisustvovao jednoj zabavi u Detroitu. Tamo je načuo razgovor predsednika Chevroleta Eda Kola kako kompanija sprema novi i manji model za 1962. godinu.

Chryslerov predsednik je svakako imao razloga da misli tako nešto. Recesija iz 1958. godine je kupce oterala prema manjim modelima, a AMC Rambler je do 1961. godine stigao do trećeg mesta po prodaji. Mali modeli iz Evrope i Japana su takođe beležili rast prodaje desetu godinu za redom, a napad je predvodila Volkswagenova Buba.

Međutim, ono što Njuberg nije znao jeste da je Kol pričao u novom modelu pod imenom Chevy II, dok je ostatak ponude Chevroleta nastavio da nudi veće dimenzije. Reč je o malom gradskom modelu sa motorom postavljenim napred kao alternativa svima onima koji su želeli drugi kompakt kompanije, Corvair, sa motorom postavljenim pozadi.

Umesto da je dalje istražio ovu vest, Njuberg je odmah dao naredbu da svi modeli Plymoutha i Dodgea dobiju smanjenje dimenzija do 1962. godine. U vreme kada je naredba stigla, korporacija je već bila skoro gotova sa razvojem novih modela i trebalo je da uđu u serijsku proizvodnju u roku od nekoliko meseci. Ali Njuberga to nije interesovalo, pa je odlučeno da novi modeli budu ponovo razvijeni, zbog čega će dizajneri i inženjeri morati raditi prekovremeno dodatnih godinu dana.

Na žalost, nakon prelepih ranijih modela, dizajner Eksner je u potpunosti zakazao. Njegov stil pod imenom „S-Series“ je startovao od kompakta Valiant i zatim se prenosio na veće modele, što je obrnut proces od onoga na koji je Detroita decenijama razvijao automobile.

Radi poređenja, General Motors bi prvi postao visoke standarde sa Cadillacom, da bi zatim smanjivao navedene standarde na jeftinijim i manjim automobilima. Da bi uštedeo na troškovima, Chrysler je odlučio da svi modeli Plymoutha i Dodgea dele jednu platformu i školjku, koja bi se zatim širila na ostale modele kompanije.

Njuberg će biti najuren sa radnog mesta posle samo 64 dana kada je otkriveno da je primao mito od dobavljača, a njegova zamena je bio Lin Taunsend. Do tada su modeli za 1962. godinu već bili spremni. Kada je ponuda predstavljena Chryslerovim izložbeno-prodajnim salonima, dvadesetak njih je odmah napustilo prostorije, a veliki broj je otkazao svoj ugovor.

A za tako nešto su imali i više nego dobar razlog. Naime, godinama ranije, saloni su ubeđivali kupce da je veće bolje i ubediti ih da više nije tako, svakako nije bio lak pošao. Od salona su tražili da prodaju značajno manje automobile po cenama većih, a čak i najveći modeli Plymoutha i Dodgea su bili manji, nego srednja ponuda General Motorsa i Forda.

Kada je prodaja konačno startovala krajem 1961. godine, svi strahovi su postali deo stvarnosti. Plymouthova prodaja je pala sa 207 hiljada na 183 hiljade primeraka, a ništa bolji nije bio ni Dodge, čija je prodaja pala sa 198 hiljada na 159 hiljada vozila.

Kada je Chrysler navedene godine zabeležio gubitak od jedanaest miliona dolara (oko 112 miliona „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), kompanija je krenula da traži krivca. Pošto je Njuberg dobio otkaz, krivac je bio niko drugi nego dizajner Eksner. Brzo je smenjen sa svoje pozicije, ali mu je dozvoljeno da ostane u firmi i da radi kao savetnik.

Ono što je ironično jeste podatak da je dizajnirao i modele za 1963. godinu, koji su odlično primljeni od strane kupaca, pa je tako Plymouth zabeležio rast prodaje od 44%, a Dodge od čak 86%. Iako se ponuda iz 1962. godine danas smatra neuspehom, ona je ipak imala svoje zlatne dane, posebno na stazama.

Dodge Dart Ramcharger i Plymouth Valiant Max Wedge, sa motorom radne zapremine 413 kubnih inča (6,8 litara) i 415 „konja“, su bili strah i trepet na stazama zahvaljujući svojoj skromnoj težini. Chrysler se uglavnom oporavio od ovog skandala do 1965. godine i poslovao je profitabilno.

Šta je tačno bio problem ponude iz 1962. godine? Dok će mnogi i dalje problemom smatrati dimenzije, slika govori nešto potpuno drugo. Naime, navedene godine je prodato preko dva miliona kompakta u SAD, što je bilo oko trećina prodaje svih vozila, a AMC Rambler je završio kao treći najprodavaniji automobil. Ford Falcon i Chevrolet Corvair su takođe zabeležili visoku potražnju, a Volkswagen je isporučio preko 200 hiljada jedinica Bube.

U prevodu na neki jednostavniji jezik – potražnja je svakako postojala. Pored ružnog dizajna, veliki problem je ležao i u samom menadžmentu tima, koji je požurivao dizajnera i na sve načine pokušavao da smanji troškove. Dodatni problem je bio taj što marketinški tim nije pokušao da ubedi kupce o vrlinama manjih automobila, kao što su niža potrošnja i lakši parking.

Tu su takođe bili i veliki sportski uspesi, za koje niko na ulicama nije znao u vreme kada je vladalo pravilo: „Pobedi u nedelju, prodaj u ponedeljak“. Dok će se mnogi složiti da su modeli iz 1962. godine bili pravi automobili u pogrešno vreme, drugi će ipak reći da su oni bili propuštena šansa.

Na žalost, korporacija Chrysler nije ništa naučila od njih, što će je koštati skorog bankrota krajem sedamdesetih godina. Ali o tome drugi put…

Zoran Tomasović

(610)