Zanimljivost dana: Porscheove Lade…

Koje modele je tokom istorije proizvodio Porsche je priča koja je napisana dosta puta i sigurno je svi znamo. Od sportiste po imenu 356, pa sve do današnjih terenaca, nemački proizvođač vozila je onaj kome se svi divimo po vrhunskom inženjerstvu i ne sumnjamo da je konkurencija ljubomorna. Ali, ono što je bitno spomenuti u istoriji kompanije, jeste podatak da je osnivač Ferdinand Porše zapravo stvorio, ne da pravi sopstvene modele, već da pruži inženjerske usluge drugima.

Među najvećim mušterijama je uvek bila naravno grupa Volkswagen, ali je Porsche razvijao mehaniku i za Mercedes, Opel, Renault, Subaru, Studebaker, Daewoo, Harley Davidson i mnoge druge. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na dva zanimljiva automobila iz Sovjetskog Saveza gde je bilo zamišljeno da nemački inženjeri igraju veliku ulogu.

Naša priča počinje sredinom sedamdesetih godina prošlog veka kada je ministar privrede, zadužen za automobilsku industriju Sovjetskog Saveza, Viktor Poljakov kontaktirao predsednika Porschea Ensta Furmana sa željom da osveži veoma popularni, ali zastareli model VAZ-2103.

Na domaćem tržištu je bio poznat pod oznakom „Жигули“ dok ga je ostatak sveta poznavao kao Lada 1500. U izložbeno-prodajnim salonima se pojavio 1972. godine nakon zajedničkog posla između VAZ-a i Fiata, a bio je zasnovan na modelu Fiat 124 Special.

Međutim, u ugovoru dve strane je postojao deo u kom je stajalo da Sovjeti ne smeju da prodaju svoj model na tržištima gde se Fiat 124 takmiči, a on je istekao 1974. godine nakon što je debitovao naslednik po imenu Fiat 131. To je odjednom otvorilo vrata Sovjetima da se probiju na tržišta zapadne Evrope i zatražili su od Porschea da modernizuje njihov model 2103. Tokom 1975. godine je ptopisan ugovor između dve strane po kojem bi Nemcima bilo plaćeno pola miliona nemačkih maraka.

Informacije o takvom vozilu su gotovo nepostojeće sa izuzetkom nekoliko fotografija koje možemo da pronađemo na internetu. Većina izvora će reći da su Nemci napravili jedan prototip sa nešto izmenjenim prednjim delom.

Eliminisani su svi hromirani detalji sa izuzetkom onih na ratkapnama i na kvakama, a zamenjeni su plastikom. Porsche je napravio dosta veće promene u enterijeru. Volan je ličio na onaj na modelu Porsche 928, a sama završna izrada je bila vrhunska.

Nemci su navodno sproveli i velike modifikacije na račun ogibljenja kao i 1,5-litarskog motora sa 75 „konja“, posebno u želji da agregat pruži bolje performanse prilikom sagorevanja goriva niže oktanske vrednosti. Sovjeti na kraju nisu prihvatili nemačke dizajnerske preporuke pošto je naslednik VAZ-2106 zadržao generalnu ideju prethodnika, ali svakako jesu iskoristili mehaničke modifikacije.

Ali to nije bio kraj i Nemci su igrali veliku ulogu u istoriji još jednog sovjetskog automobila. Njegovo zvanično ime je bilo VAZ-2108, ali ga svi sigurno poznajemo kao Ladu Samaru. I ovde je Porsche navodno umešao svoje prste, ali nikada nismo saznali detalje šta je konkretno radio na serijskom modelu.

Nemci su priznali da su „pripremili Samaru za sovjetske puteve“, što verovatno znači da su spremili određene komponente ogibljenja kao i ranije. Samara na kojoj Porsche nije krio svoje učešće je ona sa značkom T3.

AvtoVAZ je originalno razvio za takmičenje u čuvenoj Grupi B relija, o čemu smo ranije i pisali, ali je ona otkazana nakon 1986. godine zbog nebezbednosti. To je ostavilo tim sa zalihom vozila i potragom za novim takmičenjem. Rešenje su pronašli u vidu Porscheovog 3,6-litarskog benzinca i ogibljenja pozajmljenog sa čuvenog modela 959.

Sovjeti su i ranije imali dosta uspeha na reliju Pariz – Dakar. Trkački modeli Nive su bili česti među francuskim timovima, a jedan od njih je završio na drugom mestu 1982. i 1983. godine. Kasnije su potpisani i ugovori s nekim zvučnim imenima među vozačima, kao što su Džeki Iks i Kristijan Tarin, ali ni oni nisu uspeli da donesu zlato već su se morali zadovoljiti srebrom.

Upravo je spomenuti Iks imao velike veze sa Porscheom i primetio je Samaru originalno namenjenu za Grupu B. Nemci su isporučili spomenutu mehaniku, a vozila su kompletirali inženjeri iz sovjetske automobilske organizacije NAMI.

Samara T3 će debitovati 1990. sezone sa Iksom za volanom, ali će se morati zadovoljiti sedmim mestom u poretku. Francuski vozač Didijer Auriol je vozio naredne godine do pete pozicije. Naravno, Peugeot je bio taj koji je dominirao u ovom takmičenju početkom devedesetih godina, ali se Samara svakako nije obrukala.

Nakon toga je naravno usledio raspad Sovjetskog Saveza, posle čega je automobilskim kompanijama bilo teško da konstruišu ikakve četvorotočkaše i budžet je uglavnom ograničen na one modele za šire narodne mase. Ostaje ipak zanimljiva priča kako je jedan od velikih snadbevača oružja nacističke vojske kasnije pomagao Hitlerovom najljućem neprijatelju, zar ne?

Zoran Tomasović

(6408)