Emisije fosilnog ugljen-dioksida dostižu novi rekord

Preostalo vreme za postizanje klimatskih ciljeva Pariškog sporazuma sve brže ističe. To pokazuje godišnji bilans Globalnog projekta ugljenika (GCP), udruženja međunarodnih naučnika sa nemačkim učešćem, u kojem su kao glavni autori bili uključeni i geografi LMU Julija Pongrac i Klemens Švingšakl. Shodno tome, očekuje se da će emisija fosilnog CO2 iznositi 36,8 milijardi tona u 2023. i dostići novi rekordni nivo, 1,1 odsto iznad vrednosti iz 2022. godine.

Regionalno gledano, trendovi su bili veoma različiti: dok su emisije porasle u Indiji i Kini (+8,2 procenta i +4 procenta, redom), one su blago pale u Evropi i SAD (-7,4 procenta i -3 procenta, redom), a takođe i u ostatku sveta (-0,4 odsto). Za Evropu, autori pravdaju pad ekspanzijom obnovljivih izvora energije i efektima energetske krize. Rast u Kini je delimično bio posledica odloženog oporavka od uticaja karantina povezanih sa kovidom.

Zajedno sa emisijama iz korišćenja zemljišta, globalna emisija CO2 će 2023. godine iznositi približno 40,9 milijardi tona. Ovo je daleko od značajnih ušteda koje bi bile potrebne za postizanje Pariških klimatskih ciljeva, kažu autori. Iako je procena preostalog budžeta za ugljenik podložna velikim neizvesnostima, jasno je da vreme brzo ističe: Ako se trenutni nivoi emisije CO2 nastave, preostali budžet za ugljenik za 50 posto šanse za ograničavanje zagrevanja na 1,5°C bio bi iscrpljen za sedam godina i za 1,7°C za 15 godina.

„Čini se neizbežnim da ćemo premašiti cilj od 1,5°C, a poslednjih nekoliko godina su nam dramatično pokazale koliko su već ozbiljne posledice klimatskih promena“, kaže Julija Pongrac, profesorka fizičke geografije i sistema korišćenja zemljišta na LMU.

„Emisije zbog krčenja šuma su se neznatno smanjile, ali su i dalje previsoke da bi se nadoknadile ponovnim uzgojem šuma i pošumljavanjem“, kaže Klemens Švingšakl, koji je zajedno sa Pongrac vodio procene emisija korišćenja zemljišta u izveštaju GCP. Trenutno, oko polovine emisija od krčenja šuma je nadoknađeno apsorpcijom CO2 u obnovljivim šumama i pošumljavanjem.

Tehnička rešenja poput takozvanog direktnog zahvatanja vazduha i skladištenja ugljenika (DACCS), koji rade nezavisno od vegetacije, trenutno uklanjaju samo zanemarljivu količinu CO2 iz atmosfere. „Za ciljeve ‘neto nula’ emisija, veliki napori da se smanje emisije su od suštinskog značaja. Da bi se nadoknadile emisije koje je teško izbeći, biće neophodno i značajno proširenje procesa ekstrakcije CO2“, kaže Švingšakl.

Naučnici procenjuju da će za 2023. godinu oko polovine emitovanog CO2 biti apsorbovano u ponorima na kopnu i u moru. Ostatak završava u atmosferi, čiji će sadržaj CO2 porasti na godišnji prosek od oko 419 ppm (delova na milion). Što se tiče depresije kopna, vremenski fenomen El Ninjo, koji je počeo sredinom 2023. godine, verovatno je već bio primetan: sa 10,4 milijarde tona CO2, kopnena depresija je apsorbovala znatno manje CO2 nego prethodnih godina, u kojima je apsorbovala prosečno 12,3 milijarde tona.

„U godinama El Ninja, kopnena depresija slabi jer su regioni kao što su Amazon i jugoistočna Azija pogođeni sušom i požarima“, kaže Pongrac. Okean reaguje na suprotan način, iako su varijacije iz godine u godinu manje izražene nego na kopnu. Nakon izvanredne tri godine zaredom La Ninje (2020-2022), u kojima se okeanski ponor nije povećao, povećanje unosa CO2 u okeanu na 10,6 milijardi tona CO2 se predviđa prvi put za ovu godinu.

„U godinama La Ninje, okeanske struje u ekvatorijalnom Pacifiku se pomeraju na takav način da velike količine duboke vode bogate ugljenikom izlaze na površinu i tako se manje antropogenog CO2 može apsorbovati“, kaže Judit Hauk sa Instituta Alfred Wegener, Helmholtz centar za polarna i morska istraživanja u Bremerhafenu, koji koordinira procene ponora u okean.

Naučnici sumnjaju da će uticaj El Ninja na ponore CO2 na kopnu i u moru nastaviti da raste u narednim mesecima i da će dovesti do jačeg ukupnog rasta atmosferskih nivoa CO2 2024.

Izveštaj o globalnom budžetu za ugljenik, koji je pripremio međunarodni tim od više od 120 naučnika, pruža godišnje ažuriranje koje recenziraju stručnjaci koji se zasniva na najboljim praksama i potpuno je transparentan. Predstavljen je 5. decembra 2023. godine na konferenciji za novinare u okviru 28. konferencije UN o klimatskim promenama u Dubaiju, gde su se sastali predstavnici preko 200 zemalja kako bi razgovarali o primeni Pariškog klimatskog sporazuma.

AutoRepublika

(230)