Farsične sankcije: Izvoz nemačkih automobila u susedne zemlje Rusije uvećan za 9 hiljada procenata!

Kompanije čije se akcije kotiraju na berzi poseduju veoma spokojno i srećno rukovodstvo onda kada su u prilici da objave da su u poslednje dve godine ostvarile rast prihoda u iznosu koji se meri sa par desetina procenata. Međutim, takav rast je „mačiji kašalj“, da ne upotrebimo neki verodostojniji balkanski izraz za ovu pojavu, a koji bi uključivao reč „dim“, spram eksplozije plasmana koju nemačka automobilska industrija beleži na tržištu Jermenije. Azerbejdžana isto tako! Belorusije takođe!

Prodaja automobila i delova za vozila u takozvanim zemljama Zajednice nezavisnih država (ZND), odnosno u komšiluku Ruske Federacije cveta od prošle godine. Nemačka i druge zemlje Evropske unije od početka rata značajno više izvoze u ove zemlje. Ovo posebno važi za automobile i delove automobila.

Jermenija je dobar primer: nemački izvoznici su tamo od početka januara do zadnjeg dana oktobra 2023. godine prodali automobile i delove za automobile u vrednosti od skoro 110 miliona evra. To je povećanje od oko hiljadu odsto u odnosu na celu 2021. godinu. To pokazuju podaci nemačkog pandana našeg Statističkog zavoda. Visoke stope rasta plasmana pokazuju i trendovi u vezi svih poslova s motornim vozilima u vezi, a u trgovanju s Belorusijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Tadžikistanom, Turkmenistanom i Uzbekistanom.

Ali parametri koji pokazuju dinamiku trgovinskih odnosa u ovoj oblasti s Kirgistanom su posebno impresivni. Tako je 2021. godine ta strašno siromašna zemlja u centralnoj Aziji, pre nego što je Rusija nasrnula na Ukrajinu, iz Nemačke uvezla motornih vozila u vrednosti od samo tri miliona evra. Od tada je vrednost uvoza vozila iz germaske države drastično porasla: samo za prvih deset meseci ove godine, podaci Destatisa (zavoda za statistiku) pokazuju da je tamo prodaja vozila narasla na 292 miliona evra. To predstavlja povećanje od više od 9.500%.

Stručnjaci pretpostavljaju da veliki deo ovog izvoza u Rusiju stiže preko zemalja ZND. „Ove stope povećanja ne mogu se objasniti potražnjom u odgovarajućim zemljama“, kaže Kristijan fon Sest, ekspert za sankcije na Lajbnicovom institutu za globalne i regionalne studije (GIGA).

„Razborito je pretpostaviti da će se veliki deo povećanja tražnje u ovim zemljama odnositi na kupce u Rusiji. Ovo verovatno uključuje i sankcionisana vozila i mašine.”

Otkako je izbio ukrajinski rat, Evropska unja je postepeno pooštravala sankcije, pa u skladu s tim u Rusiju više nije dozvoljeno izvoziti proizvode koji mogu biti od vojnog značaja, uključujući dronove ili rezervne delove za industriju nafte i gasa, ali i skupe mašine za pranje veša. Unosni posao zaobilaženja sankcija stoga cveta u Turskoj i bivšim sovjetskim republikama.

Automobili vredniji od 50 hiljada evra više ne smeju da se prodaju Rusiji. Pored toga, nemački proizvođači kao što su BMW, Audi ili Mercedes-Benz su prihvatili su obavezu da će prestati da posluju s kupcima na ruskoj teritoriji. Proizvođači su takođe zaustavili rad proizvodnih čvorišta u najvećoj državi na svetu. Kompanije uglas poručuju da podržavaju sankcije.

Međutim, proizvođači nemaju uticaja na izvoz polovnih automobila. Ratni profiteri mogu jednostavno da registruju nove automobile na jedan dan i posle ove takozvane dnevne registracije da ih prodaju kao polovne automobile u samoj Rusiji. U automobilskoj industriji je dobro poznato da su države Evroazijske ekonomske unije trenutno mala vrata ruskom tržištu. Pa eto i primera Jermenije.

Izvrgavanje sankcija ruglu je takođe prst u oku političarima Evropske unije. Ovaj savez je u junu odlučio da zabrani prodaju određene sankcionisane robe trećim zemljama kao što su Jermenija ili Gruzija. Međutim, EU želi da pribegne ovoj meri samo ako zemlje ne deluju na svoju ruku.

U međuvremenu, posao se očigledno nastavlja. Nemački ​​Federalni zavod za statistiku Destatis izvestio je da je izvoz vozila u tom regionu nastavio da raste u poslednjih nekoliko meseci. Vrednost automobila i delova za vozila prodatih iz Nemačke u zemlje ZND, od januara do oktobra iznosila je 2,1 milijardu evra. Ovo je dodatno povećanje od 65% u poređenju s uporedivim periodom iz 2022. godine.

Da odole pojašnjenju cifara, čak i poslovično rezervisani statističari jednostavno nisu mogli. “Sudeći po dostupnim statistikama vezanim za trgovinu, nije jasno do koje mere su proizvodi otpremljeni ka ZND završili u Ruskoj Federaciji, izigravajući one koji su uveli sankcije,” stoji u zvaničnoj izjavi Destatisa.

AutoRepublika

(4949)