Zanimljivost dana: Chevrolet Lumina Z34

Danas Sjedinjenim Američkim Državama dominiraju veliki pikap kamioneti, terenci i krosoveri, ali u periodu osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, u centru pažnje su bile limuzine u takozvanoj „mid-size“ (srednja) kategoriji. Štaviše, upravo su takvi četvorotočkaši i proslavili japansku automobilsku industriju zahvaljujući modelima kao što su Toyota Camry i Honda Accord.

U takvim uslovima se rodio jedan model iz Detroita koji je pomalo bio nešto što nismo očekivali. Ovo je priča o izdanju Z34 modela Chevrolet Lumina.

Iako ga prati reputacija da uvek mora negde da zabrlja, General Motors je zapravo bio jedan od pionira masovne proizvodnje vozila sa pogonom na prednje točkove na američkom tlu. Još 1982. godine su imali takav automobil u spomenutoj srednjoj klasi, kada je debitovao Chevrolet Celebrity.

Međutim, iako tehnički napredan i u jednom momentu najprodavaniji novi automobil „preko bare“, Celebrity je bio jako kockastog stila i delovao je kao stariji nego što u stvari jeste. Prodato je oko 2,2 miliona primeraka pre nego što je eliminisan osam godina kasnije, a prodaja je naglo opala nakon 1986. godine kada je Ford predstavio revolucionarni Taurus.

Ovaj model zapravo i nije bio nešto posebno napredan u oblasti mehanike i nije imao ništa s čim se i Celebrity nije mogao pohvaliti, ali je stil bio taj koji ga je stavio u centar pažnje. U vreme kada su Detroitom uglavnom dominirali kockasti modeli, Taurusov aerodinamični stil je bio godinama ispred konkurencije. Toliko da je čak dobio ulogu zvaničnog vozila „Robocopa“ u filmu gde se radnja odigrava u budućnosti.

General Motors nije sedeo skrštenih ruku i Celebrity je penzionisan posle 1990. godine, a zamenio ga je model Lumina. Najveći američki proizvođač vozila je predstavio potpuno novu platformu po imenu „W-Body“ na kojoj su se pored Lumine proizvodili i modeli Pontiac Grand Prix, Oldsmobile Cutlass Supreme i Buick Regal.

Nudio se u verzijama sa dvoje i četvoro vrata i bio je značajno aerodinamičniji od prethodnika – toliko aerodinamičniji da je predstavljao Chevrolet u šampionatu NASCAR-u. Ponuda je startovala sa 2,5-litarskim benzincem sa četiri cilindra sa 105 konjskih snaga, ali se većina kupaca odlučila za opcioni 3,1-litarski benzinac sa šest cilindara i 30 „grla“ više.

Prodaja je startovala odlično i tokom prve četiri godine proizvodnje, fabriku će napustiti preko milion jedinica. To nije bilo dovoljno da se nadmaši spomenuti Taurus, koji je tada bio bestseler u Americi, a Chevroletu je posebno upadalo u oči njegovo izdanje SHO.

Ova tri slova su bili skraćenica sa „Super High Output“ i označavala su da se ispod haube krije Yamahin 3,0-litarski benzinac sa šest cilindara i 220 konjskih snaga. SHO je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 229 km/h, što ga je učinilo jednom od najbržih limuzina „preko bare“, pa je i Chevrolet odlučio da napravi svog predstavnika da podigne imidž celog brenda.

Zvao se Z34 i bio je dostupan samo u verziji sa dvoje vrata. Z34 je doneo 3,4-litarski motor sa šest cilindara sa 210 „konja“ uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, odnosno deset „grla“ manje ako bi se kupac opredelio za četvorostepeni „automatik“. Možda navedene brojke zvuče smešno za današnje standarde, ali upamtite, ovo su bila vremena kada je Ford Mustang GT razvijao 225 konjskih snaga iz 5,0-litarskog benzinca, a Chevrolet Corvette svega dvadesetak „konja“ više iz nešto većeg 5,7-litarskog motora.

Znajući sve to, možemo zaključiti da je Z34 bio fantastičan model u svoje vreme. Chevrolet je ugradio i neke druge mehaničke modifikacije, kao što su sportsko ogibljenje i veće kočnice, a na račun stila smo videli veće felne i agresivnije branike. Enterijer je bio napucan opremom i doneo je neke detalje koji se nisu mogli videti u standardnoj Lumini, kao što su sportska sedišta.

Dok je Lumini sa 3,1-litarskim motorom bilo potrebno 9,7 sekudi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h, Z34 je taj posao obavio za samo sedam sekundi. Maksimalna brzina kretanja je iznosila 208 km/h. Brojke nisu bile dovoljno dobre da nadmaše model SHO, ali za jedan američki automobil u srednoj klasi, kupci su mogli da budu više nego zadovoljni.

Posebno zato što je Z34 koštao tek 17.275 američkih dolara ili 38.575 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Ugledni američki magazin „Car & Driver“ je imao prilike da stavi Z34 na test protiv SHO-a i trećeg predstavnika američkih automobila srednje klase a visokih performansi, modela po imenu Dodge Spirit R/T.

Predstavnik Chevroleta je završio na drugoj poziciji i to sa samo dva poena zaostatka za SHO-om. Novinarima se Z34 zapravo više dopao u vožnji i posebno na stazi, a poražen je samo zbog nešto jeftinijeg enterijera. Na kraju je zaključak bio onaj da je SHO bolji onoliko koliko je i skuplji sa cenom od 22.070 dolara (današnjih 49.280 najmanjih zelenih novčanica).

Z34 će da bude deo ponude od 1991. do 1994. godine i biće napravljeno 38.753 primerka. Brojka očigledno nije bila dovoljno zadovoljavajuća pošto nismo videli naslednika na narednoj generaciji Lumine. Ruku na srce, moramo reći da je postojao model Monte Carlo Z34, ali je doneo samo dizajnerski paket, bez mehaničkih modifikacija.

Z34 je otišao u istoriju kao veoma zanimljiv pokušaj Detroita da od dosadnih porodičnih vozila naprave automobile koje će i mlađarija voleti. Možda baš nisu uspeli u tom pokušaju, ali na kraju dana, takvi modeli su bili više nego zanimljivi.

Zoran Tomasović

(265)