Ne samo veliki gradovi, već i manji gradovi sada eliminišu parking mesta ili pretvaraju gradske centre u zone bez automobila – a stanovnici i trgovci se redovno brinu: neće li to oštetiti lokalne prodavnice ako kupci više ne mogu da parkiraju direktno ispred njih?
Prethodne studije su pokazale da smirivanje saobraćaja ili nema efekta na maloprodaju ili čak ima pozitivan efekat. Rezultat nove studije, koja je sada objavljena u „Journal of Transport Geography“, ide još dalje: prema ovome, mnoga parking mesta na ulici zapravo štete preduzetnicima.
S jedne strane, istraživači u RWTH-u u Ahenu koristili su podatke o maloprodajnim zakupninama, koje su uzeli iz skoro 400 onlajn oglasa iz perioda između 2015. i 2022. godine. Što je veća cena zakupa poslovnog prostora, to su istraživači ocenili privlačnijim i vrednijim. Uzeli su u obzir uticaj pandemije korone na cene nekretnina. Razmotrene su samo ponude u centru Ahena. Ali Ahen je tipičan primer istorijski naraslog grada u Evropi, sa problemima koji su uporedivi sa drugim gradovima ove veličine, pišu autori.
Istraživači su zatim koristili prostorni model da ispitaju kako su cene zakupa poslovnog prostora povezane sa drugim faktorima – kao na primer da li je nekretnina u pešačkoj zoni, koliko je udaljena najbliža stanica javnog prevoza ili kolika je gustina naseljenosti u oblasti. Ali najrelevantniji je verovatno rezultat o parking mestima, jer se o tome vodi većina lokalnih rasprava.
Na prvi pogled, rezultat deluje kontradiktorno: ako postoji mnogo uličnih parking mesta u radijusu od 100 metara od prodavnice, onda to ima negativan uticaj na njenu vrednost zakupa – dok kapaciteti za parking u većem radijusu između 100 i 500 metara imaju pozitivan efekat.
Istraživači pišu da je to zapravo sasvim razumljivo: maloprodajni prostor je vredniji kada ulica ispred prodavnice nije potpuno blokirana automobilima – ali kada još uvek ima dovoljno parking mesta na udobnoj pešačkoj udaljenosti.
„Naši nalazi pokazuju da bi se ulični parking prostori u užim gradovima mogli značajno smanjiti kako bi se na drugačiji način koristio prostor na ulici – dok bi se istovremeno bolje iskoristili postojeći kapaciteti u parking garažama“, kaže Laura Merten, naučnica čija je tema istraživanja saobraćaj i koja je glavni autor studije.
Prethodne studije su pokazale da trgovci na malo često precenjuju udeo kupaca koji dolaze automobilom, na primer studija o tržnim ulicama Berlina iz 2021. godine. Sami autori se pozivaju na druge studije, na primer iz SAD, koje je ponekad teško uporediti sa evropskim okvirima ili koje ne pokazuju jasne veze. Prema našim saznanjima, nijedna druga studija nije pokazala da ulični parking prostori u neposrednoj blizini maloprodajnih objekata negativno utiču na vrednost njihove imovine“, pišu autori.
AutoRepublika
(196)
Pa, naravno da kupac više voli kada veću količinu kupljenih stvari treba da nosi do kola parkiranih u javnoj garaxi udaljenoj 500 metara (gde su kola parkirana kretanjem unazad, da im je teško prići gepeku), nego kada je ispred prodavnice parking. Ovo drugo na kupca deluje destimulišuće i on tada u prodavnici kupuje samo hleb i kifle, a u prvom slučaju „tonu robe“ koju sa osmehom nosi u rukama do kola u javnoj garaži.
Prodavnica čega? Nije objašnjeno, a vrlo je bitno…
Za parfem ili neku krpicu ti ne treba parking i to će raditi bolje što je bliže pješačkoj zoni i tu su kirije skuplje…