AR pijaca klasika: Lenjir & olovka

Prva asocijacija na američki brend Lincoln većine nas je model Continental u kabrioletskom izdanju iz ranih šezdesetih godina prošlog veka, i to kako se pokojni Džon Kenedi vozi na zadnjem sedištu na ulicama grada Dalasa. Ta generacija je stekla kultni status onog momenta kada je predstavljena, ali zapravo nije zabeležila veliki komercijalni uspeh.

Ne zato što je navodno bila loša, već iz prostog razloga što su se premijum četvorotočkaši na američkom tržištu u to vreme delili na Cadillac i na sve ostale. Lincoln je najbolje poslovao tokom osamdesetih godina kada je dominirao stil kocke, a najbolja prodaja je zabeležena 1988. godine. Tada je 280.659 kupaca potrošilo novac na Lincoln, što ga je učinilo najprodavanijim premijum brendom „preko bare“.

Stil kocke je svakako bio dominantan na američkom automobilima još od sredine sedamdesetih godina, ali je Ford (koji je inače vlasnik Lincolna) uvek bio stepenicu ispred zahvaljujući inspiraciji svoje evropske divizije. Štaviše, upravo je Ford predstavio masovni aerodinamični stil početkom osamdesetih godina kada se dizajner Džef Telnak vratio iz Evrope i prebacio školu sa Starog kontinenta i na američko tržište, ali će morati da prođe puno godina pre nego što je i Lincoln pratio takav potez.

Razlog je ležao u podatku da je Lincoln uglavnom privlačio starije kupce, a njih je bilo mnogo teže ubediti da se promene nego mlađariju. Uz sve to, kocka se još uvek prodavala fantastično, pa zašto bi se igrali sa dobitnom formulom?

To nas dovodi do modela Town Car i možete da ga vidite na priloženim fotografijama. Town Car je dugo označavao paket opreme dok je postao samostalni model tokom 1981. godine. Prva generacija sa priloženih fotografija se proizvodila sve do 1989. godine i poticala je sa čuvene platforme Panther.

Najbolje je poznajemo po tome što se na njoj proizvodio model Ford Crown Victoria za policijske usluge sve do pre desetak godina. Town Car se nudio u konfiguracijama sa dvoje i četvoro vrata i sa samo jednim motorom. Reč je o čuvenom „osmaku“ reklamirane radne zapremine 5,0 litara (zapravo, 4,9 litre, ali je Ford u to vreme takođe imao i 4,9-litarski benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji da ne bi došlo do zablude).

Snaga se kretala od 130 do 160 „konja“, zavisno od godine proizvodnje, što svakako nije bilo mnogo čak ni za tadašnja vremena. Međutim, Town Car se mogao pohvaliti sa veoma visokih 380 Nm obrtnog momenta na svega 2.200 obrtaja, pa je svakako bio zadovoljavajući za svakodnevno krstarenje.

Snaga se inače prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog automatskog menjača. Model iz današnje priče je iz 1984. godine, što znači da pruža 140 „konja“, implicirajući da je ovoj limuzini teškoj približno dve tone bilo potrebno 11,1 sekundu da ubrza iz mirovanja do 100 km/h. Maksimalna brzina je iznosila 170 km/h, a originalna cena vozila sa priloženih slika 21.443 američkih dolara (oko 63.088 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Town Car prve generacije nije redak ni vredan klasik i moguće ga je kupiti već za par stotina dolara ako živite u Sjedinjenim Američkim Državama. Današnji primerak smo izabrali iz razloga što je tokom poslednje četiri decenije prešao manje od pet hiljada kilometara.

Kao što smo spomenuli, njegovi kupci su uglavnom bili oni već u godinama, pa nije bila retkost da ga kupe i onda se razbole u kraćem periodu i više ne budu u stanju da voze. Automobil se inače nalazi u gradu Su Fols unutar savezne države Južna Dakota i bogato je opremljen.

Pruža sve ono što se smatralo luksuzom u svoje vreme, kao što su 15-inčne felne, kožom prekriven krov, kožna sedišta, drvo i hrom u enterijeru, automatski klima uređaj, sve komande prozorskih stakala i vrata na dugme i još mnogo toga. Ipak, ne može da nas iznenadi podatak da samo prednji točkovi imaju diskove, a pozadi je bilo moguće dobiti samo doboše bez obzira koju konfiguraciju kupili.

Aukcija je donela četrdeset ponuda, a najviša je iznosila 18.750 dolara.

Zoran Tomasović

(541)