Zanimljivost dana: Pezejac
Jedna od popularnijih tema u našoj sekciji zanimljivosti dana je bila ona na račun modela FSO Polonez. Bio je veoma čest na našim putevima i mnogi ga smatraju automobilom koji je modernizovao automobilsku industriju Poljske. Više o njemu možete da pročitate ovde.
Tada smo spomenuli da je firma Fabryka Samochodów Osobowych (Fabrika Putničkih Automobila) ili FSO osnovana u Varšavi 1950. godine i u početku pravili sovjetski model GAZ Pobeda pod licencom.
Zatim je usledio i domaći model Syrena, koji nije bio veliki prodajni hit, pa se FSO odlučio obratiti strancima za pomoć.
Put će ih navesti u Italiju gde je Fiat bio voljan prodati licencu svakome ko je bio spreman da je kupi. Među njima je bila i naša Zastava, a Fiat i vlada Poljske su potpisali ugovor o saradnji 1965. godine. Spomenuti Polonez će da debituje tek 1978. godine tako da on svakako nije bio prvi, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na pionira saradnje između Fiata i Poljske. To je model 125p ili kako je u našem narodu poznatiji pod nadimkom Pezejac.
Fiat je poslovao u ovoj državi još od 1934. godine i prodavao svoje modele pod licencom, ali u posleratnoj komunistoj Poljskoj je postojao samo jedan automobilski brend, i to spomenuti FSO. Ovaj put je potpisan sporazum koji je sadržao plan, u skladu s čijim slovom, bi Italijani ponudili svoj model 125 i njegova tehnička rešenja, ali ne sa modernom mehanikom, već onom iz penzionisanog modela 1300/1500 (ili kako ga poznajemo kao „Tristać“).
S druge strane, FSO bi obavljao proizvodnju i prodavao ga samo u državama gde se Fiat 125 nije takmičio. Novitet je dobio ime Polski Fiat 125p i fabrika u Varšavi će morati da bude jako modernizovana da se spremi serijska proizvodnja.
Dizajnerska sličnost između modela po imenu 125 i 125p je bila očigledna na prvi pogled. Prednji deo su odlikovala četiri fara, s nešto drugačijom maskom hladnjaka dok je zadnji deo imao nešto veću signalnu grupu. Bio je dugačak 4,2 metra, uz širinu od 1,6 metara i visinu od 1,4 metra, a masa je iznosila tek 970 kilograma.
Kao što smo spomenuli, sličnost je prestajala na račun mehanike pošto je poljska verzija imala sasvim drugačije ogibljenje, kočnice i motore. U samom početku kupac je mogao da bira samo 1,3-litarski benzinac sa 60 konjskih snaga, da bi nešto veći 1,5-litarski benzinac sa 75 „grla“ stigao dve godine kasnije.
Menjač je bio četvorostepeni manuelni. Zanimljivo je da je 125p imao diskove na sva četiri točka što je bilo veliko unapređenje u poređenju sa italijanskim rođakom. Serijska proizvodnja je zakazana za 1967. godinu i 125p se nudio kao limuzina sa četvoro vrata, karavan sa petoro vrata i na kraju mali pikap kamionet. Karavan je bio specijalno razvijen u Poljskoj pošto Fiat nije nudio takvo izdanje svog modela.
Za svoja vremena, model 125p je bio sasvim zadovoljavajući automobil, posebno ako bi se kupac odlučio za opcioni 1,5-litarski motor. On je omogućavao ubrzanje od nule do 100 km/h za manje od trinaest sekundi i maksimalnu brzinu od 150 km/h.
Mnogi će reći da nije bio udoban kao italijanski Fiat 125, kao i da nije imao precizno ponašanje u krivinama, a FSO će se pravdati da su takve izmene morale biti urađene zbog lošijeg kvaliteta puteva u Poljskoj u poređenju sa Italijom.
Kasnije ćemo moći da vidimo i 125p na stazama sa specijalnim izdanjima kao što su Monte Carlo (Fiatov 1,6-litarski benzinac sa 98 konjskih snaga) i Akropolis (takođe Fiatov 1,8-litarski benzinac sa 103 „grla“), ali je jako malo njih završilo na ulicama i uglavnom su služili za profesionalni auto-moto sport.
Polski Fiat 125p će se jako malo promeniti tokom svoje istorije. Jedina dizajnerska izmena je „otpadala“ na plastičnu masku hladnjaka umesto hromirane, a vremenom je i enterijer dobio dosta plastičnih detalja. Nakon što je licenca Fiata istekla 1983. godine, automobil se prodavao pod oznakama FSO 1300/1500 i FSO 125p.
Zanimljivo je da se sklapao i u Kragujevcu i u bivšoj Jugoslaviji se originalno zvao Zastava 125p, ali smo ga svi pamtili pod nakimkom „Pezejac“ zbog slova „PZ“ (Polski/Zastava).
Konačan kraj je stigao sredinom 1991. godine nakon 1.445.689 proizvedenih jedinica. Njegova zamena, model Polonez je debitovao još 1978. godine, ali će se dva modela paralelno proizvoditi narednih trinaest godina.
Fiat 125p je takođe uspeo da dobije prodajni rat protiv svog naslednika koji je privukao 1.061.807 kupaca. Oba modela su svakako igrala veliku ulogu u istoriji voznog parka u istočnom bloku i zbog toga zaslužuju svoje mesto među legendama.
Zoran Tomasović
(26181)
Model 125 PZ je uspela kombinacija jedne komforne karoserije i jeftine tehnike! Bio je interesantan za trzista sa skromnim finansijskim mogucnostima.
👍
Jedan momak, mlad inžinjer, tek započeo karijeru, nešto malo para ušteđenih, uzeo kredit i kupio nov novcat Fiat 125 PZ, 1500, 75 ks, žuti 🟡, sa 🔵 radiom, Ispunio svoje obećanje tadašnjoj djevojci da će doći po nju ispred škole u novom automobilu (ni 1% mu nije vjerovala kad je obećao). Nakon 2 godine mene je taj Pezejac izvezao iz porodilišta. Uvijek mi je taj auto bio drag. U to doba takva limuzina, i sada bi se mogla voziti…
Na tavanu još imam njegov brzinomjer i nekoliko dijelova (stari ga rastavio u dijelove)
Lijepa priča.
Krediti su „u ono vreme“ bili čudo.
Ko je tada imao hrabrosti ili ludosti da ih uzima šakom i kapom, taj je čuda od svoga života napravio, jer su svi ti krediti vremenom bili totalno obezvredjeni.
To je ipak kasnije bilo, ovaj je bio ’72 godište. Ali otac je bio svakako nevjerovatno hrabar (ili lud, zavisi kako se gleda), tada je imao samo taj auto, ni lavor nije imao 😂…
U prvoj rečenici teksta je ovaj model nazvan Polonez. Ovo je 125P u narodu znan kao PZ (Poljska Zastava) ili pezejac, a Polonez je sasvim drugi model koji se kratko pojavio i nestao. Očevog PZ-jca sam vozio dosta godina i bio sam vrlo zadovoljan autom. Tek kad sam sjeo za volan Golfa dizelaša shvatio sam koliko je PZ bio zastario u svakom pogledu.
„Jedna od popularnijih tema u našoj sekciji zanimljivosti dana je bila ona na račun modela FSO Polonez. Bio je veoma čest na našim putevima i mnogi ga smatraju automobilom koji je modernizovao automobilsku industriju Poljske. Više o njemu možete da pročitate ovde.“
Ovaj automobil nije nazvan Polonez. Polonez je spomenut kao prethdna popularna prica.
https://autorepublika.com/2023/02/26/zanimljivost-dana-fso-polonez/
Imao ga moj stric…i razbio ga u blizini Karlovca,završio na krovu.
Korekcija performansi:
– Pravi 125 je imao motor od 1,6 lit i 90 KS, ubrzanje oko 13 s, maksimalna brzina 160 km/h.
– Model 125 specijal imao je motor 1,6 lit., 100 KS, ubrzanje 11,5 sekundi, maksimalna brzina 170 km/h
– PZ je imao motor 1,5 lit. 75 KS ubrzanje 17 sekundi, maksimalna brzina oko 150 km/h.
Ipak je i sa tim motorom bio najbrži 😜
Ne zbog auta, već zbog mog oca, volio je stisnuti po gasu, do poda – to je većinom bila mjera 😂
Moji roditelji su kupili novog PZ-ejca 1974. g.Motor 1.5 sa 75 konja.Proizveden u Zastavi Kragujevac, i za to vreme bio je odličan auto.Inače vozila proizvedena u Kragujevcu su „PZ-ejci“ u ona iz Poljske su „Poljaci“.Da se ne mešaju ta dva vozila.Inače 125PZ je bio bliži Fiatovom 125 po vešanju i motoru za razliku od „poljaka“.
Tako je, kolega (po autu) 😀. Kad pogledaš druga auta iz tog vremena, Bube, Fiće, Škode, itd.. stvrano je bio odličan auto…
PZ-ejac se ‘proizvodio’ u Zastavi Kragujevac isto kao i Lade, neki Fiati, kasnije Polonez itd: u Zastavi bi na njih bili montirani Made in Yu brisaci, akumulatori, gume Trayal ili Tigar, mozda dizalica, na auto bi bila stavljena Zastava plocica i eto ti PZ-ejac proizveden u Zastavi Kragujevac. Do duse, radio je isto i FSO sa Zastavinim ‘Kecom’ na Poljskom trzistu. A 125PZ kao i „poljak“ su imali kompletnu mehaniku preuzetu sa Tristaca, mehanicki su to identicni auti. Ne da se Fiat 125 mnogo razlikovao, najveci napredak su petostepeni menjac u nekim verzijama i DOHC motori za razliku od onog… Pročitaj više »
Eh taj DOHC je znao svaku baru… Čim prođeš kroz neku lokvu zaspe motor i on se ugasi, dok se ne osuši, a onda normalno upali…
Kad smo kupili Ladu, malo smo se iznenadili, jer je ona mogla kroz vodu do haube…
DOHC se odnosi na ventile. Ako je nesto osetljivo na vodu onda je to elektrika-elektronika.
FIAT 125 u startu je dobio sasvim novi motor koji je zatim dugo ziveo i razvijao se od 1,6, 1,8 do 2,0 litra. Posle „petice“ upotrebljen je kod 132 a zatim kod Argente, pa jos kod 124 kupea i spajdera.
DOHC – „Double Overhead Camshaft“
Kod nas kad kazes motor OHC, svi odmah misle na Opel i njegove izvanredne benzince iz osamdesetih i devedesetih. Mnogi ne znaju da je OHC uopstena oznaka
Prvi put to čujem da je neko OHC „vezivao“ za Opel ?
„125PZ je bio bliži Fiatovom 125 po vešanju i motoru za razliku od „poljaka“.“ Tehnika je 100% nas „tristac“, nema tu ni trunke prave italijanske „petice“.
Poljski Fijat 125P se pre restilizacije, kada su mu stavili nešto veće prednje signalne grupe na bokovima i zadnja svetla od 125 specijala, u SFRJ prodavao kao 125PZ.
Verovatno da bi se opravdalo poskupljenje, kako su to stručnjaci iz Zastave, koja ga je prodavala umeli da rade i sa sopstvenim modelima.
Smatrali su se domaćim proizvodom zato što su plaćeni delovima proizvedenim u zemlji, kao i Opeli iz Kikinde, Pežoi iz Prištine i još neki.
I moj otac je kupio 125P kada se pojavio, ali je posle njega zaređao 7 Lada specijal, 1600 i riva.
Imao sam ga od 79 do 82 (polovnjak). Pamtim ga po potrošnji po gradu. 17 litara. Kao student sa malim džeparcom, rezervoar uvek na rezervi. Kupim malo benzina, i na sledećem semaforu opet se upali lampica.
Pričao mi rođak da je u Sarajevu bio jedan 125p, koji je išao kao zvijer, a trošio cca 6l na 100 km, bila neka fabrička greška 🤣😂. Pročulo se to, pa su ga kontaktirali ljudi iz fabrike da uzmu njegov auto i ispitaju taj fenomen, a zauzvrat će oni njemu sati nov novcat…
Ma nisam lud, vi ćete meni dati onaj što troši 12 litara, bolji mi ke pvaj pd 6 🤣😂🤣😂
I tako je propao razvoj 😜
Rodjak od kadilaka iz 62god. napravio dizela pa umjesto 30 pao na 13 litara.Krstareći kroz DE osamdesetih sa YU oznakom nazad pravi „Šerif“ bio samo „kolt“ zaboravio na balkanu.
Video sam jednom davno na Jadranu veliku americku krstaricu kabriolet iz koje se cuo – Tamicev motor! Za krstarenje duz obale sasvim dovoljno snage! 🙂
Ovaj je bio sedan u moćnoj crnoj boji sa bijelim brojevima na vratima kupljen u BGD 81 god. Nakon toga je ugradjen motor i mjenjač iz havarisanog zastavinog kamiona uz puno truda i živaca da bi dobio atest!
Zasto „puno truda i živaca da bi dobio atest“? Propise treba pazljivo procitati i 100% razumeti, osim toga aktvna saradnja sa timom za homologaciju i ateste je veoma pozeljna!
Bila su to druga vremena gdje su „inovativni“ ljudi malo čudno posmatrani. Na kraju sve je bilo ok pa je njihov “ De Ville“mnogo država vidio dok ga korozija nije uzela pod svoje.
Pa sad su takvi propisi da ti zamena motora nije moguca osim ako nije iz istog modela. Danas ne mozes da stavis motor iz stojadina u juga, iz vectre u astru, iako je identican jer nije iz istog modela. Atest za plin je jako jednostavno dobiti. U ranija vremena je zamena motora bila jednostavna, ali danas ne. Automehanicar kod kojeg idem je pre 20 godina u Ladu Nivu ugradio dizel motor iz opel vectre, stavio turbo iz golfa dizela i sve ostalo je od lade. Bolje je uradjen pogon nego kod onih francuskih niva s pezoovim dizelom. Da je danas… Pročitaj više »
To neka aluzija na MRN-a? Ili svaki automobil koji je veliki potrosac ima bar jedan proizvedeni primerak koji ima fabricku gresku da malo trosi 🤣😂😜
Možda je imao rođaka tamo, po babine linije, od koga je povukao gene 😉
Pa, eto, mene za test dopadnu takvi, falični
Za veliku potrosnju treba da zahvalis IPM karburatoru! Mnogi su menjali domaci karburator za Solex i Weber, potrosnja bi pala na oko 13 litara.
Bravo, svi samo hvale a niko da spomene potrošnju, koja je, posle 1980 u vreme par-nepar, bonova i sličnih večitih restrikcija u snabdevanju gorivom, bila jedan od važnijih faktora za izbor automobila (a meni i dan-danas, ostale su mi traume iz detinjstva a i kasnije iz momačkog perioda – 1992 sankcija i svega ostalog u šta su nas naši „državnici“ uvaljivali). Zato se 80-tih, ko nije imao para za Golfa dizela, kupovao Reno 4 sa tada odličnom potrošnjom od 6,5 litara (uporedite to sa 10-11 kod Stojadina i 15-20 kod Lada, 125p i ostalih Fiatovih zastarelih derivata). Fiat je tek… Pročitaj više »
Lada 2105, 1.3 relacija Zadar – Dubrovnik, petoro ljudi, legla do asfalta, ljetnja sezona, saobraćaj katastrofa. 6.7 l /100 km.
Kad se fino poštela da prede, neće u gradu preći 10.
Ali je problem što Ladu niko ne održava već samo raubuje i onda kaže troši 15, pa kako neće kad radi na dvije svjećice (Pitao me jedan zašto mu se trese mjenjač, ja mu otvorim haubu i nađem da dvoje svjećice ne rade, zamijenim – imao u gepeku stare, bolje nego što je stavio „nove“, i mjenjač se smirio i motor prede 🤣).
Ma, opšte je poznato da Lade troše kao da su hibridi pete generacije … 🙂
Otkud ti podatak da je stojadin trošio 10 – 11 litara ? Ja sam imao 2 komada i nisu mogli potrošiti više od 8 u gradu, prosek 6 – 7,5, a prešao sam sa njima 80 – tih godina skoro 250000 km. Pozdrav
Jedno je pezejac a drugo 125p,treće je 125 Italijan a cetvrto 125specijal sa 5brzina i 100ks…Secam se da ga je otac kupio novog 1982 jer lada nije bilo bez cekanja,bio je sav u vosku zasticen,sedišta braon Skaj,otvaranje gepeka iz kabine,ručni gas preteča tempomata,a u gepeku dve teglice boje i ratkapne kao polonez,menjač 4brzine mnogo se drao preko 100kmh potrošnja otvoren put 9l a grad da ne pričam,motor sa radilicom na 3lezaja vek 100000km,devedesetih se islo u Segedin po delove ,prednji trap uvek u problemu kao i auspuh ,to je prvi auto koji sam vozio,prodat je 1996 i doziveo je 2000tu,dobar… Pročitaj više »
FSO nije bio jedina fabrika u Poljskoj u to vreme ,postojao je i FSM – 126p ili ti Peglica. 13 sekundi do stotke he he ,bilo bi lepo da je istinito….