Zanimljivost dana: Lude tridesete godine – Phantom Corsair

Ako bismo morali da biramo zlatni period automobilske industrije, predratne godine bi se sigurno našle u samom vrhu. Mnoštvo novih modela, inovacija i prototipova su predstavljani sa obe strane okeana, a jedan od možda najčudnijih predstavnika Amerike je bio Phantom Corsair iz 1938. godine.

Iako nije bio prvi koncept u automobilskoj industriji (tu čast je imao Buick Y-Job nekoliko meseci ranije), Phantom Corsair je napravio dovoljno veliku istoriju i reputaciju za sebe, i pored toga što je proizveden samo jedan prototip.

Ovaj automobil nije dizajnirala neka poznata kuća, pa čak ni dizajner za koga se tek čulo u budućnosti. Ne, mladi Rast Hajnc je bio sin milionera koji je stekao slavu sa kompanijom H.J. Heinz, koja je proizvodila i prodavala kečap i kisele krastavce.

Tokom svog celog života od Rasta se očekivalo da jednog dana preuzme čelo kompanije i njegova porodica nije žalila novac da ga pošalje na najbolje fakultete. Nakon nekoliko godina na čuvenom fakultetu Jejl, Rast odlučuje da se oproba i u automobilskoj industriji 1934. godine, a koja je polako počela da se oporavlja nakon teških godina Velike depresije.

Uskoro se seli u Kaliforniju i osniva svoju dizajnersku kuću. Njegov otac nije bio zadovoljan ovom odlukom sina i odlučuje da prestane da mu finansijski pomaže, odnosno prestaje da ga izdržava, ali u pomoć stiže ujna i pozajmljuje potreban novac.

Posao je u narednih nekoliko godina cvetao i Rast kupuje čuveni novi Cord 810 1936. godine, tada jedan od najluksuznijih novih automobila u Severnoj Americi, iako je imao svega 22 godine. Ali želja za sopstvenim automobilom nije dala mira i 1938. godine kontaktira veću dizajnersku kuću po imenu Bohman & Schwartz da uradi automobil na bazi navedenog Corda i na osnovu crteža koje je lično pripremio u slobodno vreme.

Ovaj automobil je trebalo da bude nešto novo na ulicama i da se u potpunosti razlikuje od onoga na šta je publika navikla, a cela mehanika, uključujući motor Lycoming, četvorostepeni manuelni menjač i pogon na prednjoj osovini, su zamišljeni na način da ostaju identični onim sa Corda.

Malo je reći da je Bohman & Schwartz bio iznenađen kada je video crteže. U vreme kada su svi automobili bili veoma slični i činilo se da jedan stilista precrtava od drugog, mladić je dostavio rukom izrađene slike na kojima je prikazan dugačak sedan sa dvoje vrata, malim prozorima i točkovima skrivenim ispod krila (blatobrana).

Automobil takođe nije imao tradicionalnu masku, hrom, oznake, pa čak ni kvake na vratima. Zahvaljujući navedenim karakteristikama, Rast je nazvao automobil Phantom Corsair. Da bi finansirao tako veliki projekat, Rustu je trebala pomoć porodice, a ovaj put, familija je bila spremna da pripomogne.

Za razliku od većine automobila iz navedenog perioda, Corsair je imao prostor na prednjim sedištima za četiri osobe plus još dva dodatna sedišta za decu na zadnjim sedištima. Automobil je takođe bio veoma dobro opremljen četvorotočkaš, pa je pored sata za brzinu imao i oznake za nivo ulja, pa čak i kompas.

S mehaničke strane, ispod haube se krio 4,7-litarski motor sa osam cilindara, a razvijao je 190 „konja“, čime je maksimalna brzina iznosila impresivnih 115 mph (185 km/h). Corsair je takođe bio jedan od retkih automobila iz ovog perioda, a koji je imao pogon na prednje točkove i bio urađen kompletno od aluminijuma.

Najviše pažnje je ipak privukao dosta čudan dizajn, koji nije podsećao na Cord, a mnogi su smatrali da takav automobil sam đavo vozi. Kris Boman, jedan od osnivača Bohman & Schwartz se prisetio kako je razgovor na račun dizajna tekao. Rast je predao kompaniji veliki broj crteža, a za uzvrat je dobio drveni model koji je lično modifikovao dok nije dobio željeni dizajn.

To se posebno odnosi na prednji deo za koji se veruje da su oči mačke imale inspiraciju, dok je zadnji deo zadržao slične linije sa Cordom. Razvoj na prototipu je tekao dosta brzo i prototip je bio spreman do 1938. godine. Rast je imao velike planove za serijsku proizvodnju i želeo je da impresionira potencijalne kupce i investitore, pa je samim tim Corsair bio spremljen sa modernijom tehnologijom.

Velika vrata se nisu otvarala putem kvake, već pritiskom na dugme (hauba se otvarala na identičan način), krov je pružao otvore slične današnjim šiberima, a zadnja sedišta su posedovala posebne otvore gde su deca mogla da ostave knjige i igračke.

Iako je planirano da Corsair pruža i klimu, kada je prototip debitovao ipak je nije imao. Serija reklama, promotivnih materijala je počela u filmu „The Young in Heart“, gde je ovaj automobil bio poznat pod imenom Flying Wombat.

Koristeći specijalne efekte, u jednom momentu glavni glumac ulazi u salon gde zatiče veliki broj Corsaira, čime je publika stekla impresiju da je proizvedeno više od jednog primerka, a reklamiranje je nastavljeno i na salonu automobila u Njujorku 1939. godine. Po nekim najavama prototip je koštao čak 24 hiljade dolara dolara (oko 370 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a Rast je planirao da prodaje serijske modele po dvostruko nižoj ceni.

Do toga na žalost nikad nije došlo. Tokom posete porodici u Pitsburgu u julu 1939. godine, mladi Rast je poginuo u saobraćajnoj nesreći u 25. godini života. Corsair je stajao parkiran u porodičnoj garaži do 1942. godine, a do ranih sedamdesetih godina godine je promenio nekoliko vlasnika.

Iako je svaki od njih imao detaljne planove za restauraciju, Corsair je ostao u originalnom stanju sve do 1971. godine kada je novi vlasnik postao čuveni muzej National Automobile sa sedištem u Nevadi, gde se nalazi do današnjeg dana.

Iako nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, Phantom Corsair iz 1938. godine do današnjeg dana važi za jedan od najčudnijih automobila i možda najbolji pokazatelj koliko daleko mašta u automobilskoj industriji može da nas ponese.

Corsair nije u prodaji već više duže vreme, a za sva nas koji želimo da ga vidimo, muzej National Automobile je otvoren svakog radnog dana. Da je mladi Rast Hajc uspeo u realizaciji donete odluke, možda bi to dalo krila i ostalim dizajnerima, u želji da pokažu svoja umeća i automobilska industrija nikada ne bi bila ista…

Zoran Tomasović

(1024)