Zanimljivost dana: Zaboravljeni italijanski GT – Maserati Mexico

Kada pomislimo na italijanske automobile u takozvanoj „grand tourismo“ kategoriji tokom šezdesetih godina prošlog veka, većini nam prvo Ferrari 250 padne na pamet. I to sa opravdanim razlozima, pošto se slavni sportista smatra remek delom zahvaljujući kombinaciji prelepog stila, fantastičnog motora sa dvanaest cilindara i naravno, zbog pukog prestiža.

Ali, naravno uvek postoji ono „ali“ i u ovom slučaju se odnosi na cenu. Niti jedan Ferrari naravno nikada nije bio jeftin, ali određene konfiguracije 250-tke kao što je GTO danas vrede više nego godišnji promet srednjih kompanija. Primera radi, primerak iz 1962. godine je pre četiri godine prodat za čak 48,4 miliona američkih dolara.

I koja je alternativa? Pa na sreću, postoji ih nekoliko, a a najveća od njih je model Maserati Mexico. Dok se ovaj italijanski proizvođač vozila danas ne nalazi baš u pozavidnoj poziciji, nekada je bio u samom rangu sa Ferrarijem.

Primera radi, Maserati je u predratnom periodu dominirao svetskim stazama, a posle Drugog svetskog rata se mogao pohvaliti i nekim od najpoželjnijih sportskih četvorotočkaša na svetu. Jedan od njih je bio fantastični 5000 GT sa 4,9-litarskim motorom i atraktivnim stilom dizajniranim od strane čuvene kuće Carrozzeria Touring, ali je cena bila toliko visoka da su samo najimućniji kupci mogli da ga priušte. Fabriku će napustiti samo 34 primerka u periodu od 1959. do 1966. godine.

Jedan od primeraka je isporučen predsedniku Meksika Adolfu Mateosu, a ovaj ga je slupao u vožnji na autoputu između gradova Puebla i Meksiko Siti 1965. godine. Dok je školjka bila relativno uništena, šasija sa brojem 103.022  je preživela i podata je italijanskoj samostalnoj dizajnerskoj kući Carrozzeria Vignale. Oni su je iskoristili da izrade prototip automobila koji je prikazan javnosti na Salonu automobila u Torinu 1965. godine.

Tamo ga je video jedan od čelnika Maseratija koji se dosetio da bi jeftiniji model predstavljao odličnu alternativu svima onima koji žele 5000 GT, a nisu u stanju da ga priušte.

Problem za italijanskog giganta je bio finansijske prirode i ticao se činjenice da brend nije imao dovoljno novca da razvije potpuno novi automobil. Iz tog razloga je pala odluka da pozajmi platformu i mehaniku sa prve generacije limuzine Quattroporte, a naziv vozilu je dodeljen po državi gde je originalna inspiracija i došla, a to je bio Mexico.

Novitet je debitovao na Salonu automobila u Parizu 1966. godine. Dok je zadržao mnoge detalje sa Quattroportea, najveća razlika je bila ona da je međuosovinsko rastojanje skraćeno za 110 milimetara dok je stil uglavnom ostao identičan.

Naravno, pošto je Mexico pružao samo dvoje vrata nije teško zaključiti da je svakako bio privlačniji, dok je enterijer bio jednako luksuzan. To znači da je pružao dovoljno prostora za četiri odrasle osobe i standardnu opremu kao što su klima uređaj i prozori sa staklima pokretanim na dugme (sa druge strane, bilo je potrebno doplatiti za radio uređaj).

Ispod haube se krio 4,7-litarski motor sa 290 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Prema fabričkim podacima, ovaj 1.830 kilograma težak kupe je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 7,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 255 km/h.

Maserati je smatrao američko tržište svojim najvećim i najbitnijim pa je kasnije u ponudu uvrstio i trostepeni automatski menjač proizveden od strane američke kompanije BorgWarner. Tri godine nakon premijere smo videli i još jedan motor u paleti. Iako je njegova zapremina iznosi 4.136 kubika, Maserati ga je reklamirao kao 4,2-litarski, a razvijao je 260 konjskih snaga. Oslobađao je toliku snaga koja je uspevala da pogura vozilo do maksimalne brzine od 240 km/h. Spomenućemo i to da je Mexico bio prvi drumski model kompanije sa disk kočnicama.

Proizvodnja će trajati od 1966. do 1973. godine i u tom periodu ovaj GT će pronaći 485 kupaca, od čega je 175 jedinica napustilo fabriku sa 4,7-litarskim motorom, a preostalih 405 sa 4,2-litarskim benzincem. Brojka nije preterano velika, ali kada znamo da je Mexico koštao 16.300 američkih dolara (oko 143.177 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) kada se pojavio u prodaji, svakako nije ni razočaravajuća.

Zamenio ga je zaboravljeni model Kyalami sa sličnim dizajnom i identičnom mehanikom, ali sa većim dimenzijama.

Danas Mexico nikako nije pristupačan model i cene često umeju da pređu brojku od šest cifara, ali kao što smo spomenuli na početku teme, i dalje je povoljniji nego Ferrari 250 i samim tim uživa u velikoj popularnosti.

Zoran Tomasović

(970)