Zanimljivost dana: AC Frua – malo poznata zamena za Shelby Cobru

Shelby Cobra je automobil o kom smo toliko pisali da se čini da nije preostalo još mnogo toga što bismo mogli da kažemo. Sve je započelo početkom šezdesetih godina prošlog veka kada se legendarni Kerol Šelbi morao penzionisati kao vozač u profesionalnom auto-moto sportu, pa je odlučio da napravi automobil pod sopstvenim imenom. Umesto da ga samostalno razvije, Šelbi je uspostavio saradnju sa britanskom firmom AC Cars i u njihov model Ace ugrađivao Fordove moćne motore.

Kako se sve odigralo, možete da se podsetite u jednom od ranijih izdanja zanimljivosti dana . U periodu od 1962. do 1967. godine je isporučeno samo 998 jedinica, a automobil je bio poznat pod imenima AC Cobra, Shelby Cobra i AC Shelby Cobra.

Ipak, do sredine šezdesetih godina Kerol je počeo da provodi sve više vremena na programu Forda GT40 na trkama izdržljivosti, kao i tjuningu modela Mustang, pa je postalo jasno da su dani Cobre odbrojani i da Britanci više ne mogu da se „oslone“ na firmu Shelby American.

Potražili su sopstvenog partnera i pronašli ga u italijanskoj dizajnerskoj kući Frua. Automobil je dobio ime po dve firme koje su ga razvile, mada se na nekim tržištima prodavao pod imenom AC 428. Iako se vodio kao britanski četvorotočkaš, Frua nije mogla da sakrije svoje italijanske gene i po mnogima linijama je podsećala na Ferrari ili na Maserati iz navedenog perioda. To nije bila slučajnost pošto je Pjetro Frua zapravo bio zaslužan za mnogobrojne italijanske egzotične legende.

U svakom slučaju, AC je proizvodio šasiju zasnovanu na Cobri, ali je bila za 150 mm duža da bi se oslobodio veći prostor u kabini vozila. Automobil bi zatim bio poslat u Italiju da Frua ugradi školjku, a ponovo bi se vratio kući na ostrvo, s ciljem da tu dobije mehaniku.

Slično kao i Cobra, i Frua se mogla pohvaliti Fordovom mehanikom. Automobil je pokretao motor V8 radne zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara) iz Forda GT40 i mogao se pohvaliti sa 345 „grla“ i maksimalnih 640 Nm obrtnog momenta.

Četvorostepeni manuelni i trostepeni automatski menjači su takođe pozajmljeni od Forda. Frua je imao pozavidne performanse za svoj period, kao što je ubrzanje od nule do 100 km/h za 5,4 sekunde i maksimalnu brzinu od 245 km/h. Automobil je imao i nezavisno ogibljenje, disk kočnice i još mnogo toga po čemu je mogao da stane na crtu konkurenciji iz Ferrarija, Lamborghinija i Maseratija.

Jedina mana ovog sportiste je bila na račun cene. Iznosila je 5.573 funte u Velikoj Britaniji ili oko 59.757 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Radi poređenja, Aston Martin DB6 je koštao 4.460 funti, a Jaguar E-Type „samo“ 2.225 funti.

U oba slučaja kupac je dobijao samo motor sa šest cilindara i sa značajno manjom snagom. Istina, Fordov „osmak“ nije bio tehnički „nadaren“ kao oni kod Aston Martina i Jaguara, ali je Fruina završna izrada bila jednako dobra, ako ne i bolja.

Proizvodnja će trajati od 1965. do 1973. godine i samo 81 primerak će napustiti fabriku. Od navedene cifre, 49 jedinica je otpalo na kupe (koji nije bio dostupan sve do 1967. godine), kabrioleta je bilo 29, a preostala tri su bile specijalne konfiguracije namenjene za profesionalni auto-moto sport. Spomenućemo da je oko trećine svih prodatih jedinica pružalo volan sa desne strane.

AC Frua nije ostavio značajan komercijalni uspeh kao Shelby Cobra, što se odrazilo i u moderna vremena kada nema veliku vrednost kao klasik. To ne znači da nije bio fantastičan automobil u svoje vreme, već jednostavno da je bilo jako teško pratiti formulu originala, posebno zato što nije imao veliko ime kao što je Kerol Šelbi povezano sa njim.

I sami Britanci će vam reći da je bio bolji nego njihove ikone poput spomenutih modela zvanih Aston Martin DB6 i Jaguara E-Type, a to nam govori mnogo toga…

Zoran Tomasović

(247)