AR pijaca klasika: Kraj jednog zlatnog vremena

Svi oni kojima benzin teče kroz vene sigurno u pozitivnom svetlu pamte period šezdesetih godina prošlog veka, posebno ako je reč o građanima iz Sjedinjenih Američkih Država. Neko drugi će pamtiti ova vremena po ratu u Vijetnamu, borbi nacionalnih manjina za svoja prava i problemima u vezi sa zagađenošću, ali takozvani „petrolheadsi“ su mogli da uživaju u moćnim i jeftinim modelima iz Detroita.

Da, pričamo o čuvenim mišićavim automobilima (muscle cars) koji su dominirali američkim ulicama tokom šezdesetih godina prošlog veka. A ukoliko ste želeli kralja ove kategorije, izbor bi padao na čuveni Dodge Charger (barem po mom mišljenju).

Charger je originalno debitovao 1966. godine i slavu je stekao par godina kasnije nakon što se pojavio u kultnim filmovima poput onih s imenima „Bullitt“ i „The Dukes of Hazzard“. Charger s motorom Hemi je dobitna kombinacija, što je ujedno jedan od razloga zašto je danas za njega potrebno izdvojiti pravo malo bogatstvo.

Ali revolucija nazvana „muscle car“ je kratko trajala. Osiguravajuće kompanije su podigle cene svojih usluga početkom sedamdesetih godina, a odjednom su potrošnja goriva i doze izduvnih gasove postale veliki problem. U takvim uslovima je Dodge debitovao s trećom generacijom Chargera i proizvodiće se od 1971. do 1974. godine.

I dalje ste mogli da kupite neke od najvećih motora ponuđenih od strane korporacije Chrysler kao što su Hemi i Super Commando, a godina 1971. se smatrala poslednjom za ova zlatna vremena (Pontiac Trans Am će se opirati još par godina, ali samo kao senka prethodnika).

Zato smo za današnju priču izabrali Charger s motorom Hemi iz 1971. godine. Samo 63 primerka je napustilo fabriku s ovim agregatom spomenute godine, pa su svakako velika retkost. Razvijao je 425 konjskih snaga i maksimalnih 664 Nm obrtnog momenta iz radne zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara), a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.

Snaga Hemija je uvek bila lažna za nekih 10-15% da bi osiguravajuće kompanije ponudile kupcima pristupačnije usluge, što je ujedno bio jedan od razloga zašto je „muscle car“ revolucija i morala da „pukne“ – na kraju je postalo skuplje osigurati automobil nego ga kupiti.

Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo manje od šest sekundi uz maksimalnu brzinu od 223 km/h. Spomenućemo da je ovo zadovoljstvo koštalo nešto više od četiri hiljade američkih dolara ili oko 30 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

U svakom slučaju, model sa priloženih fotografija nema originalni Hemi, ali ima jedan drugi isti motor. Ovaj podatak donekle umanjuje vrednost vozila pošto kolekcionari hoće da se brojevi motora i šasije poklapaju sa onima koji su bili aktuelni u trenutku kada je vozilo napustilo fabriku. Ali opet, ono „1 od 63“ mu daje ogromnu vrednost.

O samom vozilu se ne zna mnogo, osim da je prošlo kroz detaljan proces restauracije i da je vraćeno u originalno stanje s izuzetkom motora. Nalazi se u gradu Belar unutar američke savezne države Teksas i do sada je prešao tek 1.600 kilometara od kada je restauriran.

Aukcija je donela čak 54 ponude, a najviša od njih u iznosu od 176 hiljada američkih dolara nije bila dovoljna da promeni vlasnika.

Zoran Tomasović

(574)