Izraz „izgubljeni“ ili „davno nestali“ se koristi veoma često u automobilskom svetu. Obično se odnosi na neki specijalni četvorotočkaš kome se javno izgubio trag pre dosta godina, što zapravo ne znači da je bio izgubljen već samo da ga je vlasnik sakrio od očiju javnosti.
Najslavniji period američke automobilske industrije je bio posle Drugog svetskog rata pa do ranih sedamdesetih godina prošlog veka, ali takvi modeli se nisu smatrali preterano vrednim u svoje vreme. Kolekcionari su danas spremni platiti milionske iznose za njih, ali u svoje vreme su smatrati običnim polovnjacima bez neke preterane vrednosti.
Jedan od takvih automobila je bio Plymouth ‘Cuda iz ove priče. Kao što smo pisali dosta puta do sada, ‘Cuda je konfiguracija visokih performanci modela Barracuda i mogli smo da je vidimo u izložbeno-prodajnim salonima od 1964. do 1974. godine. Najvredniji su primerci iz 1970. i 1971. godine i to konkretno sa motorom Hemi ispod haube, a jedan od njih je prodat za sumu od čak 4,8 miliona dolara.
Primerak o kojem danas pišemo nije baš toliko vredan, ali je svakako još ređi. Reč je o konceptu iz 1970. godine koga je Plymouth napravio kao ponudu četiri modela za takozvani šou promocija „Rapid Transit Caravan“ sa ciljem da privuče mlađe kupce. Reč o modifikovanim modelima Duster i dva primerka Road Runnera (ali iz različitih generacija) uz naravno spomenutu Barracudu.
Svi su dobili nešto izmenjeni stil, jake grafike i značajno veće zadnje pneumatike u stilu autića takozvanih „Hot Wheels“. Ova zadnji detalj je bio veoma bitan iz razloga što se za posao postarao čovek po imenu Heri Bredli, koji je prethodno radio za firmu Mattel i bio zaslužan za mnogobrojne popularne dečije igrače u kolekciji „Hot Wheelsa“.
Njegova ‘Cuda je dobila potpuno novi prednji deo preko maske hladnjaka, zatim šire zadnje pneumatike i na kraju ludu kombinaciju bele i crvene boje. Potrebno je reći da je reč o potpuno funkcionalnom prototipu sa V8 motorom radne zapremine 440 kubnih inča (7,2 litra) i 390 „grla“ kao i četvorostepenom automatskom menjaču. Sve modifikacije je uradila privatna firma Roman Chariot Shop u gradu Klivlend.
‘Cuda će da provede nekoliko godina obilazeći Sjedinjene Američke Države zajedno sa preostala tri modela iz „Rapid Transit Caravan“, ali se trag iznenada izgubio 1976. godine i javnih informacija nije bilo sve do nedavno. Ispostaviće se da je automobil sve vreme bio parkiran u jednoj garaži u Detroitu i da je za njega znao imućni kolekcionar po imenu Stiven Džulijano. Nekada je smatran za vlasnika najvećeg broja retkih modela Shelby Cobri na svetu, a onda je odlučio da kompletira kolekciju sa sva četiri modela iz „Rapid Transit Caravan“ krajem devedesetih godina.
Nije mu bilo teško da pronađe prva tri modela, ali je iz nekog razloga odustao od kupovine ‘Cude iako je znao gde se nalazi i poznavao je vlasnika. Neke priče kažu da je u to vreme dobio dijagnozu raka i da mu je trebao „razlog da živi“, a sve dok kolekcija nije bila popunjena, Džulijano je smatrao da ne može da napusti ovaj svet. Preminuo je u mesecu septembru 2018. godine, nedugo pre što je javnosti pokazao svoja tri modela, a njegova porodica ih je zatim individualno preprodala preko aukcijske kuće Mecum.
Road Runner iz 1970. godine je promenio vlasnika za 341 hiljadu dolara, primerak iz 1971. godine je koštao 236.500 „zelembaća“, a Duster 264 hiljade najmanjih zelenih novčanica. To je popularizovalo priče i o ‘Cudi do te mere da je vlasnik pokaže javnosti. Na satu trenutno stoji brojka od samo 967 milja ili 1.547 kilometara.
Ostaje veliki žal što sva četiri primerka nisu zajedno u istoj garaži, ali ako neko poželi da ih jednog dana kompletira, ne sumnjamo da će vrednost biti milionska. Od ‘Cude ništa drugo i ne bismo mogli da očekujemo…
AutoRepublika
(181)
