AR pijaca klasika: Automobil koji je spasio Chevrolet

Chevrolet i benzinac sa osam cilindara ispod haube, pa da li postoji idealnija kombinacija? Osim možda Volkswagena i dizela (eh šala). Ono što će vas sigurno iznenaditi jeste podatak da ovaj američki brend zapravo i nije imao V8 (sa izuzetkom neuspešnog modela Serija D iz 1918. godine) sve do 1955. godine.

Za tako nešto je bila najzaslužnija politika General Motorsa i način na koji su brendovi bili pozicionirani. Naime, Chevrolet je ciljao na kupce na budžetu i one pomalo starije, a nikako se nije smeo mešati u ciljnu grupu nešto skupljeg i više sportskog Pontiaca.

Tako da ako biste želeli neki model iz General Motorsa sa V8 motorom, morali biste da kupite Pontiac. To zapravo i nije bio problem sve do sredine pedesetih godina prošlog veka, pošto je Chevrolet bio najprodavaniji brend „preko bare“.

Ali do pedesetih godina se mnogo toga izmenilo u ukusu kupaca, i Ford (koji je imao V8 motor još od 1932. godine) je odjednom počeo da osvaja sve više kupaca. Postalo je jasno da ako Chevrolet želi da zadrži svoju poziciju, moraće da dođe do drastičnih promena.

Ona je ležala u vidu novog malog bloka, takozvanog „small block“ V8 motora koji je do današnjeg dana bestseler i masovno se koristi širom sveta. Ruku na srce, moramo reći da je veliku ulogu u popularnosti igrao i stil i izgledao je kao umanjeni Cadillac, ali je mehanika bila ta koja je oduševila kupce.

Ponuda je ponovo startovala sa rednim „šestakom“ radne zapremine 235 kubnih inča (3,9 litara) sa 123 i 136 konjskih snaga, ali za dodatni novac je kupac mogao da dobije novi V8 radne zapremine 265 kubnih inča (4,3 litre). Bilo je moguće da se naručiti u konfiguracijama sa 162, 180 i 195 „grla“ dok je izbor menjača bio trostepeni manuelni i dvostepeni automatski.

Chevrolet je u spomenuto vreme uglavnom nudio automobil u samo jednoj gabaritnoj kategoriji, i to onoj koju Jenkiji zovu „full-size“, uz sportistu po imenu Corvette. Mogao je da se kupi u konfiguracijama sa dvoje i četvoro vrata i to kao limuzina, kupe, kabriolet i karavan, a po opremi kupac, je mogao da bira između modela 150, 210 i Bel Air. Najpoželjniji je naravno ovaj poslednji, pošto se uz njega dobijalo najviše opreme, kako stilske tako i one po pitanju enterijera.

Primerak Chevroleta iz 1955. godine koji smo izabrali za današnju priču je onaj za kojim kolekcionari najviše lude. To je Bel Air sa dvoje vrata, spomenutim V8 motorom i trostepenim manuelnim menjačem. Nalazi se u gradu Mar Vista unutar američke savezne države Kalifornije i do sada je prešao oko 160 hiljada kilometara.

Kao što smo spomenuli, Bel Air je bio najluksuzniji Chevrolet u ponudi i pružao je dvobojnu školjku, 15-inčne felne, mnogo više hroma, kožna sedišta i još mnogo toga. Nismo sigurni koji od tri V8 motora iz ponude ovaj Bel Air pruža, ali ako uzmemo za primer onaj srednji, ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h traje 10,3 sekunde uz maksimalnu brzinu od 167 km/h.

Takvo zadovoljstvo je koštalo tek 2.166 američkih dolara ili 24.314 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Kao što smo spomenuli, Chevrolet nije smeo da se meša Pontiacu u posao pa je tako bio izuzetno pristupačan, čak i ako bi kupac izabrao motor sa osam cilindara. Spomenućemo da je automobil prošao kroz detaljan proces restauracije pre nekoliko godina.

Do kraja aukcije je ostalo još tri dana, a trenutno najviša od četrnaest ponuda iznosi 29 hiljada američkih dolara.

Zoran Tomasović

(193)