AR pijaca klasika: Promašaj na kvadrat
Ako bismo pravili listu najvećih promašaja u automobilskom svetu, Maybach bi definitivno bio u samom vrhu. Kada kažemo „promašaj“, ne mislimo da je vozilo bilo loše na ovaj ili na onaj način, već jednostavno da nije opravdalo očekivanja i zabeležilo komercijalni uspeh posle velikih očekivanja.
Maybach je nekada bio veliko ime, posebno ako pričamo o predratnom periodu kada je mogao da uđe u sam rang sa brendovima Bentley i Rolls-Royce.
Daimler, to jest Mercedes, ga je kupio 1960. godine i uglavnom ga je koristio za proizvodnju specijalnih konfiguracija svojih modela, a onda se rodila ideja da postane samostalan brend sredinom devedesetih godina prošlog veka. Upravo su Bentley i Rolls-Royce poslužili kao inspiracija nakon što su njegovi vlasnici postali grupa Volkswagen, odnosno BMW.
Moderni Maybach će se proizvoditi od 1997. do 2013. godine i nudiće dva modela pod značkama 57 i 62. Daimler se nadao godišnjoj isporuci od dve hiljade jedinica, od čega bi polovina otpala na američko tržište. Nažalost za firmu, taj plan nikada nije ostvaren iako su 57/62 zapravo pružali sve što se poželeti može u nekom vozilu, a na mnogobrojnim testovima su bili bolje plasirani od rivalskih modela iz Bentleya i Rolls-Roycea.
Ključni problem je verovatno bio onaj da je izvan Nemačke malo ko znao za originalni Maybach i kakav je kultni status nekada imao, ali je mnogo veću štetu napravila sama Mercedesova S Klasa sa kojom su 57/62 delili platformu.
Na kraju, Maybachovi modeli su dizajnerski veoma ličili na S Klasu, pružali jednaku opremu, a koštali tri puta više novca. Štaviše, model 57 iz 2008. godine koji možete da vidite na priloženim fotografijama je predstavljao bazni model Maybacha i koštao je čak 366.934 dolara (oko 509.865 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Jedna analiza iz 2011. godine će reći da je svaki napravljeni Maybach koštao Daimler čak 330 hiljada evra (današnje 462 hiljade dolara). Kompanija će kasnije nastaviti da koristi značku Maybach, ali samo na najskupljim paketima opreme modela Mercedesa.
Kao što smo spomenuli, za današnju pijacu smo izabrali 57 iz 2008. godine i trenutno se nalazi u gradu Kosta Mesa unutar američke savezne države Kalifornije. Prethodno je bio registrovan i u Njujorku, Floridi, Ilinoisu i Arizoni, a na satu stoji brojka od 14.400 kilometara.
Prethodno je proveo vreme i u Vijetnamu i Kuvajtu pre nego što je vraćen u SAD, tokom protekle godine. Nije nam poznato da li je pripadao privatnom vlasništvu ili ga je pak posedovala neka korporacija za prevoz imućnih mušterija.
Sedan 57 inače pokreće Mercedesov 5,5-litarski turbobenzinac sa dvanaest cilindara i on razvija celih 550 konjskih snaga i maksimalnih 900 Nm obrtnog momenta. Maybach je nudio i moćniji 6,0-litarski turbobenzinac gde je izdanje Zeppelin pružalo čak 630 „grla“. Menjač je petostepeni automatski, a 57 je u stanju da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za oko pet sekundi i pored svoje mase od 2,8 tona.
Dva dana pre kraja aukcije najviša od devet ponuda iznosi 27.333 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(6435)
Kada sam ga davnih dana video na Sajmu u Beogradu, rekao sam drugaru – mnogo je ružan. XY godina kasnije – i dalje je ružan.
Voleli bi da vidimo tebe koliko si lep? 🙂
Ruzan nije, malo je dosadan.
Skoro me je pretekao jedan Majbah, i to na crvenom svetlu ( građevinski radovi ), nemačke tablice. Selac
Cijena koju ke postigao trenutno je presmiješna, ili prežalosna, zavisi iz kog ugla se gleda…
Mogu misliti da neko ko ga je kupio je vjerovatno zamišljao da će kroz koju deceniju dobiti barem „milijardu“ 😂🤣, a ono cijena kao za otpada 😳
Malo je onaj sigurnosni pojas vozača prljav i ofucan za kola koja su prešla samo 14.400 km.
A do sada najveća ponudjena cena mi je smešno malo za ovakvu krstaricu.
Mislim da je ovo jedini auto koji je skuplji za održavanje od Bembare😂…
Ovo je prva serija Majbaha, koja je bila u proizvodnji od 2002 do 2012 godine. Inspiracija za gradnju Majbaha potice od modela S klase 140, koji je bio u proizvodnji od 1991 do 1998 godine. Ovaj model, u nasem narodu poznat po nadimku „slon“, doziveo je veliki komercijalni uspeh! Svojim dimenzajama izazvao je brojne diskusije na temu koliko auto sme da bude veliki. 🙂 Uspeh ovog modela inspirisao je menadzere Mercedesa da ponude jos veci i luksuzniji auto. Godine 1999 ucestvovao sam u tom projektu. Tehnika „slona“ posluzila je kao baza za gradnju Majbaha. Da bi se napravila distanca izmedju… Pročitaj više »
Slažem se da Majbah nije smjeo da bude rebrendirani i produženi Mercedes.Ograničenja mehanike u pogledu težine su mogli da otklone lakim materijalima, nešto aluminijum nešto kevlar-karbon vlakna.Tačno je da Majbah nije bio poznat novim kupcima jer je izumro nakon 2 Sv. rata. kao pojam luksuza.
Tih godina kada je projektovan Majbah, Mercedes jos nije eksperimentisao sa lakim materijalima – sve je bilo od celika. Cak ni 10 godina kasnije nista se nije promenilo. Za Mercedes sam radio dve studije na temu lakogradnje: 2000-te godine za novu generaciju Sprintera i 2011 godine za novu generacju C klase, kao univerzalni eksperiment. Od prve studije nije bilo nista, druga je inicirala njihov interni razvoj. Danas je Mercedes po tezini na nivou BMWa, cak nesto bolji. Audi je otisao najdalje u primeni tzv. „materijal mix-a“. Tesla je aktuelno na vrhu lakogradnje zahvaljujuci italijanskoj tehnologiji livenja velikih tankozidnih odlivaka i… Pročitaj više »
Koliko je kompleksan problem tezine moze da se vidi u sledecem izvestaju u AR:
https://autorepublika.com/2023/03/09/lotus-eletre-otkriva-tajnu-tehnologiju-sportskog-elektricnog-suv-a-iza-koje-stoji-zf/
Ukratko: ZF je ujedinio kontrolu svih komponenti sasije u jedan kompjuter da bi inerciju vozila Lotus (2,7 tona) maksimalno kontrolisao!
Sa „W 140“ sam puno kilometara prevalio onomad. Ta velika težina na mene je ostavila pozitivan i dominantan utisak naročito na velikim brzinama.
Verujem da je tako, na autoputu je sigurno veoma udoban. Problem su krivine i manevri u kriticnim situacijama. Svi automobili se testiraju specijalno u takvim situacijama. Mercedesova A klasa pala je bas na takvom testu. Moderna tehnika pruza resenje za sve, ipak je uticaj osnovnih konstruktivnih parametara presudan za stabilnost – dimenzije, tezina i raspored mase u vozilu.