1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Zašto mnogi misle da je Kolin Čapman lažirao svoju smrt?
Zanimljivost dana: Zašto mnogi misle da je Kolin Čapman lažirao svoju smrt?

Zanimljivost dana: Zašto mnogi misle da je Kolin Čapman lažirao svoju smrt?

2.57K
2
Podelite sa prijateljima:

Ime Kolina Čapmana je veoma bitno u istoriji automobilske industrije. I ne samo za ono šta je napravio sa drumskim vozilima svoje kompanije Lotus. već i zbog uticaja koji je ostvario na profesionalni auto-moto sport. Upravo je pod njegovim vođstvom britanski proizvođač vozila napravio neke zaista revolucionarne trkačke modele u Formuli 1, ali jedna tema koja je uvek interesovala javnost je njegova (pre)rana smrt.

Kada je imao samo 54 godine, Čapman je iznenada preminuo 1982. godine, a teoričari zavere i dan-danas smatraju da je celokupna priča lažirana da se zavaraju britanski poreznici. Pa o čemu je onda reč?

Verovali ili ne, u celu priču je upleten niko drugo do Džona Dilorijana. Da, isti onaj američki industrijalac koji se proslavio radom u General Motorsu pre nego što je konstrisao sopstvenog sportistu DeLorean DMC-12.

Čapmanova logika proizvodnje automobila je uvek bila „napraviti ga jednostavnijim, i onda oduzeti masu“. Kao što smo spomenuli, doneo je dosta inovacija u Formuli 1 po pitanju konstrukcije šasije i aerodinamike, a u jednom periodu je dominirao i u američkom šampionatu Indy u saradnji sa partnerom Fordom.

Ali kao što svi znamo, takmičenje u profesionalnom auto-moto sportu nikako nije jeftino, pa je Lotus morao da prodaje i putničke modele da bi plaćao račune. Modeli kao što su Elan i Esprit su spadali među najbolje sportiste na svetu, do te mere da je General Motors kontaktirao britansku firmu u želji da mu pomogne u razvoju nekih svojih noviteta.

Baš tada je Čapman upoznao Dilorijana, pa kada je nastala nova firma DeLorean Motor Company nedugo kasnije, Britanac se izdvojio kao očigledan partner. Novonastala firma je dobila oko 120 miliona američkih dolara od strane britanske vlade sa ciljem izgradnje nove fabrike u Severnoj Irskoj i razvoja sportskog automobila.

Dilorijan zapošljava Čapmana da mu napravi prototip kupea s vratima u takozvanom stilu „gullwing“ (galebova krila) i centralno postavljenim motorom i prvi koncept pod značkom DMC-12 će biti u velikoj meri prepakovani Lotus Esprit.

Dok je priča sa automobilske strane relativno jednostavna, Dilorijan je imao običaj da često prebacuje novac preko švajcarskih banki, a u celu priču je bio umešan i predsednik Lotusa Fred Bušel. Svi znamo šta se desilo sa Amerikancem nakon toga, pa je uhapšen sa povećom količinom kokaina koji je pokušao da preproda.

Iako je pobedio tužilačku stranu na sudu, njegova firma je bankrotirala čime britanska vlada nikada nije dobila povraćaj velikih kredita. Tu nastaje problem pošto su političari tvrdili da određeni deo novca nikada nije uložen u fabriku već je završio na nečijem privatnom računa.

Navodno je reč o sumi od pet miliona američkih dolara, a na optuženičkoj klupi su se našli Čapman, Bušel i Dilorijan. Amerikanac se uspešno borio protiv zahteva tužioca da bude isporučen Velikoj Britaniji za potrebe suđenja, i sve do njegove smrti 2005. godine je postojao nalog za njegovo hapšenje.

Bušel je osuđen za krađu novca i proveo je nekoliko godina iza rešetaka, a sledeći na redu je trebao da bude Čapman. Međutim, kao što smo spomenuli, iznenada je preminuo 1982. godine od srčanog udara, iako nikada ranije nije imao nekih ozbiljnijih zdrastvenih problema.

Tu nastaju teorije zavere i mnogi će tvrditi da je Čapmanu bilo jasno da mu se smeši zatvorska kazna u trajanju od minimalno deset godina, pa je lažirao svoju smrt i pod novim identitetom živeo u Južnoj Americi. Da li postoji neki jasan dokaz za tako nešto? Pa ne baš, ali svakako čini veoma zanimljivu priču.

Ona potiče sa sajta The Classic Car Trust i prema njoj nedugo pre sve smrti, Čapman je prošao sve medicinske preglede da bi mogao da produži pilotsku dozvolu i životno osiguranje. Pilotska dozvola bi mu omogućila da pobegne u Južnu Ameriku, a životno osiguranje da obezbedi finansijsku budućnost svojoj supruzi Hejzel.

Čak i posle njegove navodne smrti, sahrana je planirana toliko brzo da mnogi profesionalni vozači koji su tokom godina vozili za Lotus nisu uspeli ni da odaju poslednju počast. Rečeno im je da je Čapman sahranjen u porodičnom grobu i samo nekoliko članova bliske familije je prisustvovalo. Do tada Britanac je, opet navodno, već bio u Brazilu, napravio novi identitet, izbrisao otiske pristiju i prošao kroz nekoliko plastičnih operacija.

BBC će kasnije tvrditi da su ga tražili agenti FBI-ija, ali nikada ga nisu pronašli. U prilog teorije o Brazilu ide i podatak da je Hejzel posetila ovu državu 1983. godine.

Naravno, sve one informacije bi verovatno bile idealne za holivudski film, ali ne postoji nitu jedan jasan dokaz da su istinite. Pravi razlog njegove prerane smrti verovatno leži u podatku da je dugo godina radio pod velikim stresom, kako sa trkačkim modelima tako i sa putničkim, i da njegovo srce jednostavno nije izdržalo.

To se posebno odnosi na stresan period početkom osamdesetih godina prošlog veka, onda kada je Lotus bio u teškoj finansijskoj situaciji i kada ga je izvukla uspostavljena saradnja s Toyotom, pa takvi uslovi svakako nisu idealni za zdravlje.

Što bi nam rekla čuvena rečenica u poznatom serijalu Dosije X: „Istina je negde tamo…“

Zoran Tomasović

(2570)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

2 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Matija

Veoma interesantna prica, nesto sto o Cepmenu do sada nisam znao. Trkacki automobili Kolina Cepmena vodili su svoje vozace u pobede ali i u smrt! Bili su toliko olaksani da je njihova konstrukcija bila na granici izdrzljivosti. Lotus Esprit, na kome Kolin sedi, je izuzetno lep i dobar sportski auto, i danas veoma cenjen. Kolin je prerano umro, da je jos poziveo svet bi bio bogatiji za jos nekoliko izuzetnih automobila. Slava mu!

BB

I onda kad posložiš činjenice, neko prevrne šahovsku tablu i kaže: Ma to je teorija zavjere…
Eno mu groba, zovite Bilija Pitona nek iskopa imenjaka pa uporedite DNK i riješite dilemu…