AR pijaca klasika: Jahta na točkovima

Opšte nam je poznato da su američki četvorotočkaši iz sedamdesetih godina prošlog veka ubedljivo najveći koji je automobilski svet ikada imao prilike da vidi. Pomalo ironično, pojavili su se u prodaji baš u vreme kada smo prolazili kroz nekoliko naftnih kriza, pa je teško zaključiti zašto su bili onakvi kakvi jesu. Američke firme će vam reći da je povećavanje dimenzija bio jedini način da se zadovolje novi strogi zakoni o bezbednosti, što je daleko od istine pošto daleko manji modeli iz Evrope i Azije nisu imali taj problem.

Odgovor je verovatno da su to radili jer im se moglo, kratko i jasno. Današnju „pijacu“ posvećujemo baš takvom vozilu. Reč je o modelu Buick Electra iz 1976. godine i bio je dugačak neverovatnih 5.928 milimetara.

Electra je generalno čuveno i legendarno ime u istoriji brenda i proizvodila se kroz šest generacija. Primerak iz današnje priče pripada četvrtoj iteraciji, i mogli smo da je vidimo u izložbeno-prodajnim salonima od 1971. do 1976. godine.

Nudio se u konfiguracijama sa dvoje i četvoro vrata, a paket opreme Limited je predstavljao sam vrhunac ponude. Za njega je bilo potrebno izdvojiti čak 9.900 američkih dolara što iznosi 51.850 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, pa je na taj način zapravo ulazio u teritoriju Cadillaca.

Za navedenu sumu novca kupac je dobijao „kamionski“ benzinac sa osam cilindara radne zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara). To je bilo dovoljno za tek 208 konjskih snaga zahvaljujući novim zakonima na račun izduvnih gasova zbog kojih je Buick morao da smanji kompresiju motora.

Taj isti motor se mogao pohvaliti s dvostruko više „konja“ svega par godina ranije. Snaga se inače prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h oduzimalo 10,9 sekundi, a pomalo nam je teško da poverujemo u to i skloni smo tome da smatramo da je trebalo proteći više vremena. Deklarisana je maksimalna brzina kretanja od 186 km/h.

Electra nije bila brza, ali jeste svakako bila luksuzna, odnosno automobil s dozom prestiža. Nekada se smatralo da je Buick automobil doktora, jer ako se čovek pojavi u Cadillacu, to znači da je automobil preskup, a ako vozi Chevrolet i Ford, to onda podrazumeva da nije uspešan u svojoj karijeri.

Mogao se pohvaliti sa opremom kao što su 15-inčne felne, kožom prekriven krov, servo volan, disk kočnice, klima uređaj, prozori pokretani pritiskom na dugme, centralna brava i još mnogo toga. Pored toga što je bio dugačak približno šest metara, model Electra je imao i međuosovinsko rastojanje od 3,2 metra.

Masa je, zavisno od konfiguracije, bila između 2.087 i 2.268 kilograma. Dovoljno je samo videti njegova sedišta i onda lagano zaključiti zašto je tako težak.

Primerak iz današnje priče je iz 1976. godine i trenutno se nalazi u gradu Loderhil unutar američke savezne države Floride. Prešao je 70.400 kilometara, što je tek delić onoga za šta su američki automobili iz ovog perioda sposobni. Nažalost, prodavac nam u oglasu ne daje baš nikakve druge informacije osim gore spomenute opreme, pa ne sumnjamo da ga je čuvao i održavao neki „dekica“ (kao i gotovo svaki drugi Buick) ili možda čak i doktor.

Ironično je da Buick planira da vrati značku Electra tokom narednih nekoliko godina na električnom krosoveru, ali sigurno ćemo svi pamtiti jahte na točkovima, pošto nikada više nećemo videti slične četvorotočkaše.

Zoran Tomasović

(1701)